“Mislim da su stvari krenule nekim pravim tokom ali da to nije to kao što bi trebalo da bude.”
“Pre svega vidljive su ekonomske promene a možda bi, da je ovaj čovek kojem smo danas došli ostao, naš ulazak u EU bio mnogo brži nego što je sada.”
“Oseća se neki pomak, mladi ljudi su pogurali snažno. Zoran Đinđić kao personifikacija svega toga nam je dao stalnu snagu da težimo tome da promenimo Srbiju. Ona čuvena njegova izjava da će sistem nastaviti da funkcioniše i kada njega ne bude je tačna. Samo pozitivno i samo napred.”
Delegacija Demokratske stranke Srbije, koju je predvodio ministar Aleksandar Popović, položila je venac na spomenik Jasmine Jovanović koja je poginula 5. oktobra 2000:
“Sa apsolutnim uverenjem da je sve ono što se desilo 5. oktobra 2000. godine utrlo put Srbiji u kojoj građani više nikada neće morati da brane izborne rezultate i svoju izbornu volju na ulicama. Srbiju u kojoj će sličnosti biti preče od različitosti, u kojoj političke razlike između nas u ovoj zemlji neće praviti rovove i stvarati ljute neprijatelje.”
A Zoran Živković, bivši predsednik Vlade Srbije i jedan od lidera protesta pre sedam godina, u izjavi za naš program izjavio je da se postpetooktobarske godine mogu podeliti na progresivno vreme Zorana Đinđića i period Vojislava Koštunice:
“Ja mislim da je politika Slobodana Miloševića još uvek prisutna u srpskoj politici. Naravno, ona danas ne može da izazove ratove, ne može da izazove ona stradanja koja su obeležila poslednju deceniju prošlog veka, ali s druge strane ne može ni da obezbedi napredak srpskog društva i srpske države. Prema tome, Srbija je danas bolja nego što je bila pre 5. oktobra, ali nedovoljno dobra za početak 21 veka.”
Simbol protesta 5. oktobra 2000. bili su Ljubisav Đokić Džo i njegov žuti bager kojim je osvojena Radio televizija Srbije. Džo danas prodaje mašinu, prvenstveno zbog nemaštine ali i zbog toga što, kako kaže, nekadašnja Demokratska opozicija Srbije nije ispunila obećanje i potpuno promenila sistem:
“Jesam, razočarao sam se. Po meni se nije dogodilo ono što je trebalo da se dogodi - pogledajte ko je na vlasti. Tvrdim i dan-danas da je od tog DOS-a neko bio demokrata trebao je da se pojavi, kada smo osvojili televiziju, i da kaže da je revolucija završena i da od sutra idemo od početka - bila bi druga priča. Taj bager ih je sve zaposlio. Da nije bilo tog bagera neki Slobodan bi najurio iz države, morao bi da pobegne, a oni što bi ostali bi morali da i dalje šetaju, lupaju u šerpe i zvižde.”
I građani Čačka, grada koji je bio jedan od najaktivnijih u otporu bivšem režimu, kažu da njihova očekivanja uglavnom nisu ispunjena:
“Očekivali smo mnogo bolje međutim sve je manje posla, sve je skuplje.”
“Nije ispravljena situacija u pravosuđu, kriminalna scena još uvek savršeno fercera, korupcija, nepotizam.”
“Žao mi je što je onaj čovek ubijen – verovao sam da on može sve to da iznese.”
“Naravno da se živi bolje, tu nema nikakvih dilema, ali čovek ne živi sto godina - 20 godina pod Miloševićem, 10 godina ovako i prođe ti čitav život.”
Sve što se desilo poslednjih sedam godina logičan je sled događaja, rekao je za naš program pisac Zoran Ćirić i zaključio da, iako se tako čini, energija od pre sedam godina nije nestala:
“Ta energija se transportovala u jedno opšte licemerje, u pristajanje na jednu igru sitnih duša i krupnih tajkuna. Svi smo u iščekivanju 6. oktobra, šta će se desiti, pa ko preživi pričaće opet ovu istu priču koju sada pričamo.”
