Početna strahovanja da ni lustracija u Makedoniji neće ostati imuna na politizaciju, pokazala su se kao realna, kažu analitičari. Neki slučajevi se odjednom sklanjaju, tamo gde postoje čvrste osnove za sumnju ona se ne sprovodi, a u slučajevima gde su dokazi veoma tanki, proces se sprovodi.
Ne shvataju se ozbiljno upozorenja eksperata o pravnoj valjanosti odluka, s obzirom na to da se mnogo potrebnih dokumenata nalazi u arhivima u Srbiji i u Crnoj Gori.
Ionako zakašneli lov na veštice u našim uslovima predstavlja još jedan indikator o demokratskoj i političkoj kulturi našeg društva, kaže profesor Zdravko Savevski.
"Ako se hoće rasvetljavanje špijuna i doušnika, onda se to treba napraviti na način koji ne bi podsećao na raniji sistem. Na žalost, ovo što se događa počinje da mi liči kao da se vraća komunizam. Javnost mora bar malo pritisnuti da bi ovaj proces počeo ličiti na proces u jednoj demokratskoj zemlji", kaže Savevski.
Poslednji partijski obračun na ovu temu se dogodio ovih dana kada je univerzitetski profesor Spend Ljuši dostavio Komisiji za lustraciju dosijea o trojici ministra i poslanika iz redova Demokratske unije za integraciju, albanskog partnera u vladi.
Iz ove partije su odgovorili da je to joč jedan fabrikovan i falsifikovan napad od strane opozicione Demokratske partije Albanaca, jer je jedna njihova poslanica sestra profesora Ljušija.
Legitimitet Komisije
Zakon o lustraciji je prilično jasan i on daje jasne kompetencije komisiji da sprovede proces, kaže profesor na Pravnom fakultetu Osman Kadriu.
On liči na zakone donesene u drugim postkomunističkim zemljama i ne može biti nosilac krivice, ističe Kadriu, dodajući da slabosti vidi u nedostatku političke volje, kao i volje u samoj komisiji da dosledno i odgovorno sprovede taj zakon.
"Zato što kako teku stvari, zaista se dovodi u pitanje i autoritet komisije i spovođenje zakona i moje mišljenje iz pravnog aspekta je da ako se ovako odvijaju stvari, onda Parlament treba da donese zakon koji bi stavio van snage ovaj zakon, a time i Komisiju za lustraciju", smatra Kadriu.
Legitimitet komisije je ključni faktor o uspešnom završavanju procesa lustracije, slaže se i profesor Savevski, pa se postavlja pitanje koliko će komisija moći, sa već izgubljenim autoritetom u javnosti, da završi proces koji je već krenuo u pogrešnom smeru.
Komisija je za sada utvrdila jedino da je predsednik Ustavnog suda Trendafil Ivanovski sarađivao sa tajnim službama.
Ne shvataju se ozbiljno upozorenja eksperata o pravnoj valjanosti odluka, s obzirom na to da se mnogo potrebnih dokumenata nalazi u arhivima u Srbiji i u Crnoj Gori.
Ionako zakašneli lov na veštice u našim uslovima predstavlja još jedan indikator o demokratskoj i političkoj kulturi našeg društva, kaže profesor Zdravko Savevski.
"Ako se hoće rasvetljavanje špijuna i doušnika, onda se to treba napraviti na način koji ne bi podsećao na raniji sistem. Na žalost, ovo što se događa počinje da mi liči kao da se vraća komunizam. Javnost mora bar malo pritisnuti da bi ovaj proces počeo ličiti na proces u jednoj demokratskoj zemlji", kaže Savevski.
Poslednji partijski obračun na ovu temu se dogodio ovih dana kada je univerzitetski profesor Spend Ljuši dostavio Komisiji za lustraciju dosijea o trojici ministra i poslanika iz redova Demokratske unije za integraciju, albanskog partnera u vladi.
Iz ove partije su odgovorili da je to joč jedan fabrikovan i falsifikovan napad od strane opozicione Demokratske partije Albanaca, jer je jedna njihova poslanica sestra profesora Ljušija.
Legitimitet Komisije
Zakon o lustraciji je prilično jasan i on daje jasne kompetencije komisiji da sprovede proces, kaže profesor na Pravnom fakultetu Osman Kadriu.
On liči na zakone donesene u drugim postkomunističkim zemljama i ne može biti nosilac krivice, ističe Kadriu, dodajući da slabosti vidi u nedostatku političke volje, kao i volje u samoj komisiji da dosledno i odgovorno sprovede taj zakon.
"Zato što kako teku stvari, zaista se dovodi u pitanje i autoritet komisije i spovođenje zakona i moje mišljenje iz pravnog aspekta je da ako se ovako odvijaju stvari, onda Parlament treba da donese zakon koji bi stavio van snage ovaj zakon, a time i Komisiju za lustraciju", smatra Kadriu.
Legitimitet komisije je ključni faktor o uspešnom završavanju procesa lustracije, slaže se i profesor Savevski, pa se postavlja pitanje koliko će komisija moći, sa već izgubljenim autoritetom u javnosti, da završi proces koji je već krenuo u pogrešnom smeru.
Komisija je za sada utvrdila jedino da je predsednik Ustavnog suda Trendafil Ivanovski sarađivao sa tajnim službama.
