Lideri NATO-a koji se u pteak posle podne okupljaju u Lisabonu na jednom od ključnih samita u 61-godišnjoj istoriji Alijanse, razmotriće budućnost tog vojnog saveza, njegovu ulogu u svetu i odnose sa Rusijom.
Lideri 28 zemalja članica na dvodnevnom skupu treba da odobre strategiju za odgovor NATO-a na izazove u narednoj deceniji.
Generalni sekretar Alijanse Anders Fog Rasmusen (Fogh Rasmussen) očekuje da ovo bude jedan od najvažnijh skupova saveza.
“Sveukupno gledano, imajući u vidu konkretne rezultate – novi strateški koncept, početak nove faze u Avganistanu, novi početak sa Rusijom – Lisabonski samit će biti ključan, jer će oblikovati budućnost naše alijanse i osnažiti temelje NATO-a koji su ga učinili najuspešnijim vojnim savezom u istoriji”, rekao je Fog Rasmusen.
Pod tim izazovima podrazumevaju se, pre svega, povećana opasnost od balističkih raketa i sajber napada. Prema nezvaničnim izveštajima, članice Sevenoatlantske alijanse su blizu postizanja sporazuma o novom balističkom odbrambenom sistemu. Njime bi se zamenio prethodni od koga je američki predsednik Barak Obama (Barack) odustao zbog upitnosti njegovog kvaliteta u tehničkom smislu kao i žestokog protivljenja Rusije.
NATO nastoji da ubedi Moskvu da učestvuje u novom odbrambenom sistemu kao deo napora da se poboljšaju odnosi. O ovom i drugim spornim pitanjima biće reči na sastanku Saveta NATO-Rusija kome će prvi put prisustvovati predsednici Obama i Dmitrij Medvedev.
Ruski predsednik će se obratiti liderima NATO-a, što se smatra znakom otopljavanja odnosa između Moskve i NATO-a nakon perioda zategnutosti zbog rusko-gruzijskog rata u avgustu 2008.
Dodatna garnacija za Poljsku
Obama se od dolaska u Belu kuću angažovao na poboljšanju odnosa Vašingtona i Moskve, pa su lideri dve zemlje u aprilu u Pragu potpisali novi sporazum o nuklearnom razoružanju, takozvani Novi
START.
Državna sekretarka Hilari Klinton rukuje se sa šeficom evropske diplomatije Ketrin Ešton prije početka NATO samita u Lisabonu, 19. novembar 2010.Međutim, uspeh tog sporazuma ugrožen je uspehom republikanaca na nedavnim izborima za američki Kongres, koji blokiraju njegovu ratifikaciju.
“Ovo je prilika za Rusiju i NATO da zaokruže politiku ‘resetovanja’. Imali smo resetovanje u bilateralnim odnosima sa Rusijom. Bilateralni odnosi Moskve sa mnogim članicama NATO-a su poboljšani u protekloj godini. No, odnosi u okviru Saveta NATO-Rusija su zaostajali. Smatramo da je ovo prilika da uđemo u novu, višu, fazu odnosa”, Ivo Dalder (Daalder), ambasador SAD pri NATO-u.
No, nove članice NATO-a iz Istočne Evrope, poput Poljske i baltičkih zemalja, u kojima je i dalje snažno sećanje na sovjetsku dominaciju, veoma su skeptične prema resetovanju odnosa sa Rusijom.
Ministar odbrane Poljske Bogdan Klič izjavio je juče da će njegova kao i tri baltičke zemlje 2013 godine biti domaćini vežbe NATO snaga za ogovor. Reč je o multinacionalnom kontigentu od 25 hiljada vojnika. Klič je takođe kazao da će na principu rotacije u Poljskoj biti locirana grupa američkih borbeni aviona F-16 kao i transportnih Herkules (Hercules).
“Američko prisustvo na našoj teritoriji je dodatna garancija da smo u savezu koji će nam pomoći ako zatreba”, istakao je Klič.
Međutim, generalni sekretar NATO Rasmusen smatra da uprkos dugotrajnom podozrenju i nepoverenju, na pomolu je konsenzus o boljoj saradnji sa Moskvom:
“Imam snažan osećaj da Rusija deli naš stav da je došlo vreme da prestanemo da brinemo o potezima druge strane. Došlo je vreme da zajednički radimo, i to ćemo činiti”.
Nuklearne glave u Evropi
Jedna od važnih tema biće i strategija za povlačenje snaga iz Avganistana.
Predsednik Afganistana Hamid Karzai po dolasku u Lisabon, 19. novembra 2010. godineRasmusen je ponovio uoči samita da je povlačenje stranih vojnika iz Avganistana do kraja 2014. realna mogućnost i pružio uveravanje da su "saveznici spremni da ostanu angažovani onoliko koliko je to potrebno".
Obama je u izjavi portugalskom dnevniku Publiko obećao da Avganistan neće biti napušten nakon povlačenja snaga 2014. godine i ocenio da će NATO kao i SAD moći da izgrade trajno partnerstvo sa Avganistanom.
Avganistanski predsednik Hamid Karzai, koji je izazvao žestoke reakcije zbog zahteva da NATO ograniči noćne ekspedicije protiv talibanskih lidera, govoriće sutra na samitu.
Američki predsednik iskoristiće ovaj samit i za obnovu kontakata sa Evropskom unijom nakon što je pre šest meseci otkazan samit SAD-EU planiran u Madridu. Evropljani su to protumačili kao nedovoljno interesovanje Obame za stari kontinent.
Britanski dnevnik Gardijan piše da bi samit NATO mogao i da propadne, zbog neslaganja Nemačke i Francuske oko toga koliko snažno bi NATO trebalo da se zalaže za nuklearno razoružanje.
Nemci, posebno ministar spoljnih poslova Gido Vestervele, kako piše Gardijan, želi da se iz Evrope skloni preostalih 200 američkih nuklearnih bojevih glava, a tome se protive Francuzi.
Gardijan, međutim, zaključuje da bi nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je o ovom pitanju mnogo manje oštra od šefa diplomatije, mogla da zaobiće Vestervelea i dogovori se s francuskim
predsednikom Nikolom Sarkozijem (Nicholas Sarkozy).
Lideri 28 zemalja članica na dvodnevnom skupu treba da odobre strategiju za odgovor NATO-a na izazove u narednoj deceniji.
Generalni sekretar Alijanse Anders Fog Rasmusen (Fogh Rasmussen) očekuje da ovo bude jedan od najvažnijh skupova saveza.
Fog Rasmusen: Lisabonski samit će biti ključan, jer će oblikovati budućnost naše alijanse i osnažiti temelje NATO-a koji su ga učinili najuspešnijim vojnim savezom u istoriji
“Sveukupno gledano, imajući u vidu konkretne rezultate – novi strateški koncept, početak nove faze u Avganistanu, novi početak sa Rusijom – Lisabonski samit će biti ključan, jer će oblikovati budućnost naše alijanse i osnažiti temelje NATO-a koji su ga učinili najuspešnijim vojnim savezom u istoriji”, rekao je Fog Rasmusen.
Pod tim izazovima podrazumevaju se, pre svega, povećana opasnost od balističkih raketa i sajber napada. Prema nezvaničnim izveštajima, članice Sevenoatlantske alijanse su blizu postizanja sporazuma o novom balističkom odbrambenom sistemu. Njime bi se zamenio prethodni od koga je američki predsednik Barak Obama (Barack) odustao zbog upitnosti njegovog kvaliteta u tehničkom smislu kao i žestokog protivljenja Rusije.
NATO nastoji da ubedi Moskvu da učestvuje u novom odbrambenom sistemu kao deo napora da se poboljšaju odnosi. O ovom i drugim spornim pitanjima biće reči na sastanku Saveta NATO-Rusija kome će prvi put prisustvovati predsednici Obama i Dmitrij Medvedev.
Ruski predsednik će se obratiti liderima NATO-a, što se smatra znakom otopljavanja odnosa između Moskve i NATO-a nakon perioda zategnutosti zbog rusko-gruzijskog rata u avgustu 2008.
Dodatna garnacija za Poljsku
Obama se od dolaska u Belu kuću angažovao na poboljšanju odnosa Vašingtona i Moskve, pa su lideri dve zemlje u aprilu u Pragu potpisali novi sporazum o nuklearnom razoružanju, takozvani Novi
START.
“Ovo je prilika za Rusiju i NATO da zaokruže politiku ‘resetovanja’. Imali smo resetovanje u bilateralnim odnosima sa Rusijom. Bilateralni odnosi Moskve sa mnogim članicama NATO-a su poboljšani u protekloj godini. No, odnosi u okviru Saveta NATO-Rusija su zaostajali. Smatramo da je ovo prilika da uđemo u novu, višu, fazu odnosa”, Ivo Dalder (Daalder), ambasador SAD pri NATO-u.
No, nove članice NATO-a iz Istočne Evrope, poput Poljske i baltičkih zemalja, u kojima je i dalje snažno sećanje na sovjetsku dominaciju, veoma su skeptične prema resetovanju odnosa sa Rusijom.
Ministar odbrane Poljske Bogdan Klič izjavio je juče da će njegova kao i tri baltičke zemlje 2013 godine biti domaćini vežbe NATO snaga za ogovor. Reč je o multinacionalnom kontigentu od 25 hiljada vojnika. Klič je takođe kazao da će na principu rotacije u Poljskoj biti locirana grupa američkih borbeni aviona F-16 kao i transportnih Herkules (Hercules).
“Američko prisustvo na našoj teritoriji je dodatna garancija da smo u savezu koji će nam pomoći ako zatreba”, istakao je Klič.
Međutim, generalni sekretar NATO Rasmusen smatra da uprkos dugotrajnom podozrenju i nepoverenju, na pomolu je konsenzus o boljoj saradnji sa Moskvom:
“Imam snažan osećaj da Rusija deli naš stav da je došlo vreme da prestanemo da brinemo o potezima druge strane. Došlo je vreme da zajednički radimo, i to ćemo činiti”.
Nuklearne glave u Evropi
Jedna od važnih tema biće i strategija za povlačenje snaga iz Avganistana.
Obama je u izjavi portugalskom dnevniku Publiko obećao da Avganistan neće biti napušten nakon povlačenja snaga 2014. godine i ocenio da će NATO kao i SAD moći da izgrade trajno partnerstvo sa Avganistanom.
Avganistanski predsednik Hamid Karzai, koji je izazvao žestoke reakcije zbog zahteva da NATO ograniči noćne ekspedicije protiv talibanskih lidera, govoriće sutra na samitu.
Američki predsednik iskoristiće ovaj samit i za obnovu kontakata sa Evropskom unijom nakon što je pre šest meseci otkazan samit SAD-EU planiran u Madridu. Evropljani su to protumačili kao nedovoljno interesovanje Obame za stari kontinent.
Britanski dnevnik Gardijan piše da bi samit NATO mogao i da propadne, zbog neslaganja Nemačke i Francuske oko toga koliko snažno bi NATO trebalo da se zalaže za nuklearno razoružanje.
Nemci, posebno ministar spoljnih poslova Gido Vestervele, kako piše Gardijan, želi da se iz Evrope skloni preostalih 200 američkih nuklearnih bojevih glava, a tome se protive Francuzi.
Gardijan, međutim, zaključuje da bi nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je o ovom pitanju mnogo manje oštra od šefa diplomatije, mogla da zaobiće Vestervelea i dogovori se s francuskim
predsednikom Nikolom Sarkozijem (Nicholas Sarkozy).