Dostupni linkovi

Beograd i Priština odbijaju ideju o razmeni teritorije


Beograd i Priština imaju isti stav po pitanju razmene teritorije

Ideja američkog kongresmena o razmeni teritorije između Srbije i Kosova je naišla na retko jedinstven stav Beograda i Prištine dok među Albancima sa juga Srbije ima i onih koji misle da bi to bilo neminovno rešenje ako se sever Kosova otcepi i pripoji Srbiji.

Republikanski kongresmen Dana Rorabaker je prošle sedmice rekao Glasu Amerike da je jedino rešenje za stabilizaciju Balkan razmena teritorije između Srbije i Kosova, po kojoj bi Srbija dobila sever Kosova a Kosovo dolinu Preševa na jugu Srbije.

Britanski novinar i stručnjak za Balkan Tim Džuda je u intervjuu za RSE u ponedeljak rekao da smatra da u bližoj budućnosti međunarodna zajednica ne bi dozvolila takav razvoj događaja radi sličnih slučajeva u regionu, u Makedoniji i BiH.

Džuda je međutim dodao da su neke uticajne ličnosti u Srbiji u poslednje vreme po prvi put počele razmatrati tu mogućnost.

Džuda također smatra da su male šanse da se sever Kosova integrira u sistem prištinske vlasti.

Pročitajte izveštaje naših dopisnika iz Beograda i Prištine.

Beograd želi čitavo Kosovo, ne samo deo

Vlasti u Beogradu odbacuju ideju o razmeni teritorija kao rešenje za Kosovo dok lideri Albanaca u Srbiji pak nemaju jedinstven stav o predlogu Rorabakera.

Analitičari, pak, procenjuju da će se predlog razmene teritorija kad tad naći na dnevnom redu

Ideju o razmeni severnog dela Kosova za opštine juga Srbije, u Beogradu dočekuju kao apsolutno neprihvatljivu. I Kosovo i jug Srbije su teritorija Srbije i o takvom predlogu nema govora, očekivano poručuje pomoćnik ministra za Kosovo i predsednik Koordinacionog centra Zvonimir Stević.

“Verovatno kod pojedinaca, pogotovo kod tih, da uslovno kažem, međunarodnih moćnika postoje takve ideje, ali ja želim da potvrdim zvaničnu politiku države Srbije da je Kosovo i Metohija jedinstveni i sastavni deo države Srbije i da za sada nema promene stava.”

Iako i američki Stejt department podvlači da SAD podržavaju Kosovo u sadašnjim granicama, te da su protiv bilo kakve podele, predlog rešenja po principu Srbiji sever Kosova, Kosovu jug Srbije koji je izneo kongresmen republikanaca Dana Rorabaker, mogao se čuti i ranije.

Albanci sa juga, po pitanju ovakave mogućnosti, nisu jednistveni. Predsednik Partije demokratskog delovanja i jedini poslanik u ime Koalicije Albanaca Preševske doline u Skupštini Srbije Riza Halimi smatra da bi tako nešto bilo kontraproduktivno, te odbacuje optužbe da iza njihovog nedavnog zahteva za izdvojenim regionom Preševske doline stoji upravo ideja o pripajanju Kosovu.

“Aspolutno mislim da je ta tema nekih razmena teritorija i upošte ono što se može crtati lako na nekoj mapi, na terenu se uvek odvijalo uz veoma tragične događaje i prolivanje krvi. Apsolutno, kome bi sada palo na pamet nakon svega što su na ovim prostorima ljudi doživeli, da ponovo se pominju slične ideje.”

Predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa pak ne isključuje mogućnost razmene teritorija, i pripajanje juga Srbije Kosovu.

Napominje, međutim, da bi prethodno moralo da se dogodi nešto što se u ovom trenutku čini nemogućim, a to je da Beograd prizna Kosovo.

“U trenutku kada dve susedne države priznaju jedna drugu, naravno da postoji mogućnost i sporazuma oko razmene teritorije. Ako bi međunarodna zajednica i moćne sile priznale podelu teritorije Kosova onda bi Albanci Preševske doline u tom trenutku, bez odlaganja zatražili da budu integralni deo Republike Kosovo.”

Različitih su mišljenja i Srbi iz južnih krajeva zemlje. Iako ne žive u opštinama koje bi po ideji o razmeni pripale Kosovu, od nekih građana Kuršumlije u anketi našeg dopisnika mogle su se čuti i ovakve prognoze:

“To vala ne može da se dogodi, a ako se dogodi biće svašta, biće novi rat.”

Neki pak drugačije sagledavaju mogućnosti rešenja kosovskog problema.

“Ja mislim da je to praktična ideja zbog toga što bi odražavala realan život na terenu. Na taj način bi se izbegle međunacionalne tenzije.”

Analitičar Dušan Janjić prognozira da će se predlog o razmeni teritorija, pod drugačijim imenom, naći na stolu pošto slučaj Kosova bude završen pred Međunarodnim sudom pravde.

“Dakle, nije sporno da će se priznati pravo na samoopredeljenje kosovskih Albanaca ili građana Kosova, ali je verovatno da će Međunarodni sud pravde, što se tiče srpske strane, potvrditi da je narušen teritorijalni integritet bez volje. To onda, u okviru Helsinškog završnog akta i međunarodnog prava, nameće pitanje određivanja nove granice.”

Ideja o razmeni teritorija, po njegovom mišljenju, mnogo je verovatnija od priče o podeli Kosova, a dolazi kao rezultat loše politike Beograda:

“Ono što je Beograd morao da uradi jeste da u sopstvenoj vodećoj partiji, Demokratskoj stranci, raščisti šta znači podela, i da zaustavi glasove iz same Demokratske stranke, a i intelektualnih krugova poput Ćosića i drugih koji su im bliski. Dakle, Beograd nije sagledao sve posledice priče o podeli i moram da kažem da je razmena teritorije verovatnija od podele, a da onda Srbija mnogo gubi. Preševska dolina je na Koridoru 10, drugo tu prolazi Koridor 5. Dakle, i autoput, i naftovod, i gasovod od Niša, od Bugarske, prema Kosovu i prema Crnoj Gori, odnosno Jadranskoj magistrali. To je, pored ostalog, jedan prostor koji je trenutno nerazvijen, ali koji može biti vrlo brzo razvijen.”

Priština želi državu u jednom dijelu

Ideja o razmeni teritorija je neprihvatljiva kako za institucije Kosova tako i za ovdašnje Srbe.

Portparol predsednika Kosova Fatmira Sejdiua, Xhavit Beqiri, kaže da je Kosovo protiv bilo kakve razmene teritorija.

„Država Kosovo je suverena i jedinstvena država što podrazumeva da je teritorijalna celovitost države nepromenljiva i ideja o razmeni teritorija je neprihvatljiva nezavisno odakle dolazi.“

Beqiri smatra da bi otvaranje pitanja razmene teritorija imalo negativnog uticaja na situaciju u regionu.

„Region Balkana ima posebnu istoriju, ali i specifičan nacionalni sastav, tako da je ideja razmene teritorija pogrešna jer bi se time stvorili štetni efekti u celom regionu, time bi se stvorio domino efekat.“

Za Vladu Kosova je neprihvatljiva ideja o razmeni teritorija, kaže portparol Vlade Memli Krasniqi.

„Predlog gospodina Rohrabakera je njegov lični stav i ne predstavlja zvaničan stav SAD i takođe nije u skladu sa stavovima vlade Kosova. Razmena teritorija nije niti će biti opcija," kaže Krasniqi.

Politički analitičar Driton Lajçi kaže za naš program da je to neprihvatljiva ideja za sve strane.

„To je neprihvatljivo za sve strane uključujući tu i velike ekonomske, političke i vojne sile i sve one koji su podržali projekat nezavisnog Kosova.“

Prema njemu ova ideja ne može da naiđe na podršku čak ni kod same Srbije.

„To je interesantna ideja koja se ne može primeniti na terenu“, kaže Lajci.

Predlog za razmenu teritorija prema Lajçiju nije dobra ideja.

„ Ova ideja bi bila interesantna u trenutku prestanka postojanja bivše SFRJ, pre nego što su se dogodili ratovi i to je možda bila mogućnost da se izbegne krvoproliće. Međutim sada posle svega što se dogodilo to je zastarela ideja“, smatra Lajçi.

Milan Ivanović, jedan od lidera Srba sa severa Kosova, za naš program kaže da je ova ideja neprihvatljiva jer teži razmeni teritorija u okviru jedne te iste države.

„Mislim da to nije dobar predlog tako da ni država Srbija niti Srbi neće da menjaju svoje za svoje. Mislim da takozvana Preševska dolina sa dve opštine u kojoj su Albanci većina i sa opštinom Medveđa u kojoj su Srbi izrazita većina ne može da se kompenzuje i da se menja za severno Kosovo.“

To pitanje prema njemu postaje još besmislenije kada se ima u vidu da Kosovo nije država koju su priznale Srbija i Ujedinjene nacije.

„Mislim da ni status Kosova u smislu protivpravno proglašene nezavisnosti nije priznat ni od strane Srbije niti Ujedinjenih nacija. Mi to smatramo neotuđivim delom države Srbije i prema tome Srbi ne bi mogli da prihvate takav način pod znacima navoda rešavanja problema Preševska dolina, jer su te dve albanske opštine u sastavu Srbije.“

Predstavnici institucija Kosova su različitim povodima odbacili ovakvu ideju kao neprihvatljivu za Kosovo, pošto je ona u suprotnosti sa osnovnim stavovima Kontakt grupe koji su usvojeni na početku međunarodnih pregovora o statusu Kosova prema kojima nema povratka na stanje od pre juna 1999. godine, nema podele niti prisajedinjenja Kosova nekoj drugoj državi.

Pogledajte komentare (33)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG