Nekoliko desetine hiljada ljudi okupilo se u u ponedeljak na sahrani velikog ajatolaha Hoseina ali Montazerija u svetom gradu Komu.
On je bio kritičar vrhovnog iranskog verskog vođe Ali Hamneija i predsednika Mahmuda Ahmadinedžada. Poznat je i kao duhovni vođa 'zelene revolucije' koja je izbila nakon spornih izbora u junu.
Iranske vlasti zabranile su stranim medijima da prate sahranu, a očevici su javili telefonom da su okupljeni uzvikivali protestne slogane, između ostalih i "Smrt diktatoru", izražavajući tako revolt prema iranskom vladajućem establišmentu.
“Mislim da možete da čujete neke od parola: ‘Danas je dan žalosti. Zelena Marja (izvor promena) u Iranu je danas sa Bogom", kazao je jedan od očevidaca.
U Teheranu, ožalošćeni su uzvikivali parole protiv iranskog vrhovnog verskog vođe Ali Hamneija.
“Ovo je krvavi mesec. Ali Hamnei će biti zbačen.”
Opozicioni vebsajtovi javljaju da je ministarstvo kulture zabranilo dnevnim novinama da objave fotografije Montazerija na naslovnim stranama kao i izjave saučešća, osim onu koju je uputio Hamnei.
Iranski vrhovni verski vođa je u pomenutoj poruci “zatražio od Boga da oprosti Montazeriju zbog ‘ozbiljnog i kritičnog testa’ sa kojim se suočio pri kraju Homeinijevog života.”
Lideri opozicije proglasili su ponedeljak za Dan žalosti u celoj zemlji, dok je policija za razbijanje demonstracija bila raspoređena na ulicima Koma.
Iranske snage bezbednosti zaustavile su sinoć u Teheranu autobus koji je prevozio pristalice opozicije i aktiviste organizacija za zaštitu ljudskih prava koji su krenuli na ajatolahovu sahranu, objavljeno je na reformistickom sajtu Kaleme.
Državna novinska agencija IRNA izvestila je da su građani "mirno ispratili Montazerija do mauzoleja Masume", ne precizirajući koliko osoba je prisusutvovalo sahrani.
Ajatolah Montazeri je preminuo u subotu uveče u 87. godini. Bio je arhitekta Islamske revolucije 1979. godine i izabrani naslednik lidera revolucije ajatolaha Homeinija. Međutim, njih dvojica su se razišli nekoliko meseci uoči Homeinijeve smrti 1989. godine jer je Montazeri tvrdio da državna politika narušava ljudske slobode i prava. Takođe, kritikovao je i način na koji je vođen iransko-irački rat 1980-ih. Ubrzo je pao u nemilost i uklonjen s mesta na koje je doveden ajatolah Ali Hamnei.
ŠIITSKI IZVOR PROMENA
U decembru 1997. godine stavljen je u kućni pritvor, pošto je kritikovao Hamneijevu tiransku vlast, ističući da je u ime islama zaveo diktaturu, a doveo je u pitanje i njegove verske kvalifikacije. Zatvorena je i njegova verska škola a napadnuta i kancelarija u Komu.
Kućni pritvor mu je ukinut 2003. godine jer je to zahtevalo više od 100 poslanika iranskog parlamenta i od tada je živeo je u šiitskom svetom gradu Komu, južno od Teherana. Zalagao se za poštovanje građanskih i ženskih prava u Iranu.
Reformistički sveštenik Mohamed Fazel Meibodi u intervjuu za Radio Slobodna Evropa je rekao:
“On je bio šiitski izvor promena čija su uverenja prevazilazila uobičajeno delovanje verskih škola. Naročito je pitanje ljudskih prava bilo važno za njega i pratio je najnovija zbivanja u tom polju u celom svetu. Pisao je knjige o ljudskim pravima naglašavajući lična prava svakog građanina. Ne poznajem nijednog šiitskog ajatolaha koji je toliko znao o ljudskim pravima”, kaže Meibodi.
Bio je jedan od vodećih kritičara aktuelnog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada na kojeg je bacio fetvu posle predsedničkih izbora održanih u junu ove godine. On je upozorio da brutalni obračun vlasti sa demonstrantima može dovesti do njenog pada. Mnogi ga smatraju duhovnim vođom junske “zelene revolucije”.
Novinar programa Radija Slobodna Evropa Mehrdad Mirdamadi Kouzani smatra da će i nakon smrti, Montazeri uticati na iranski opozicioni pokret.
"Mislim da niko ne može da ga zameni kada je reč o verskom autoritetu kao i političkoj biografiji. On je bio veoma otvoren čovek i u više govora je kritikovao ključne postulate islamskog režima tako da verujem da će njegove misli i dalje biti vodilje za njegove sledbenike”, ističe Kouzani.
On je bio kritičar vrhovnog iranskog verskog vođe Ali Hamneija i predsednika Mahmuda Ahmadinedžada. Poznat je i kao duhovni vođa 'zelene revolucije' koja je izbila nakon spornih izbora u junu.
Iranske vlasti zabranile su stranim medijima da prate sahranu, a očevici su javili telefonom da su okupljeni uzvikivali protestne slogane, između ostalih i "Smrt diktatoru", izražavajući tako revolt prema iranskom vladajućem establišmentu.
“Mislim da možete da čujete neke od parola: ‘Danas je dan žalosti. Zelena Marja (izvor promena) u Iranu je danas sa Bogom", kazao je jedan od očevidaca.
U Teheranu, ožalošćeni su uzvikivali parole protiv iranskog vrhovnog verskog vođe Ali Hamneija.
“Ovo je krvavi mesec. Ali Hamnei će biti zbačen.”
Opozicioni vebsajtovi javljaju da je ministarstvo kulture zabranilo dnevnim novinama da objave fotografije Montazerija na naslovnim stranama kao i izjave saučešća, osim onu koju je uputio Hamnei.
Iranski vrhovni verski vođa je u pomenutoj poruci “zatražio od Boga da oprosti Montazeriju zbog ‘ozbiljnog i kritičnog testa’ sa kojim se suočio pri kraju Homeinijevog života.”
Lideri opozicije proglasili su ponedeljak za Dan žalosti u celoj zemlji, dok je policija za razbijanje demonstracija bila raspoređena na ulicima Koma.
Iranske snage bezbednosti zaustavile su sinoć u Teheranu autobus koji je prevozio pristalice opozicije i aktiviste organizacija za zaštitu ljudskih prava koji su krenuli na ajatolahovu sahranu, objavljeno je na reformistickom sajtu Kaleme.
Državna novinska agencija IRNA izvestila je da su građani "mirno ispratili Montazerija do mauzoleja Masume", ne precizirajući koliko osoba je prisusutvovalo sahrani.
Ajatolah Montazeri je preminuo u subotu uveče u 87. godini. Bio je arhitekta Islamske revolucije 1979. godine i izabrani naslednik lidera revolucije ajatolaha Homeinija. Međutim, njih dvojica su se razišli nekoliko meseci uoči Homeinijeve smrti 1989. godine jer je Montazeri tvrdio da državna politika narušava ljudske slobode i prava. Takođe, kritikovao je i način na koji je vođen iransko-irački rat 1980-ih. Ubrzo je pao u nemilost i uklonjen s mesta na koje je doveden ajatolah Ali Hamnei.
ŠIITSKI IZVOR PROMENA
U decembru 1997. godine stavljen je u kućni pritvor, pošto je kritikovao Hamneijevu tiransku vlast, ističući da je u ime islama zaveo diktaturu, a doveo je u pitanje i njegove verske kvalifikacije. Zatvorena je i njegova verska škola a napadnuta i kancelarija u Komu.
Kućni pritvor mu je ukinut 2003. godine jer je to zahtevalo više od 100 poslanika iranskog parlamenta i od tada je živeo je u šiitskom svetom gradu Komu, južno od Teherana. Zalagao se za poštovanje građanskih i ženskih prava u Iranu.
Reformistički sveštenik Mohamed Fazel Meibodi u intervjuu za Radio Slobodna Evropa je rekao:
“On je bio šiitski izvor promena čija su uverenja prevazilazila uobičajeno delovanje verskih škola. Naročito je pitanje ljudskih prava bilo važno za njega i pratio je najnovija zbivanja u tom polju u celom svetu. Pisao je knjige o ljudskim pravima naglašavajući lična prava svakog građanina. Ne poznajem nijednog šiitskog ajatolaha koji je toliko znao o ljudskim pravima”, kaže Meibodi.
Bio je jedan od vodećih kritičara aktuelnog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada na kojeg je bacio fetvu posle predsedničkih izbora održanih u junu ove godine. On je upozorio da brutalni obračun vlasti sa demonstrantima može dovesti do njenog pada. Mnogi ga smatraju duhovnim vođom junske “zelene revolucije”.
Novinar programa Radija Slobodna Evropa Mehrdad Mirdamadi Kouzani smatra da će i nakon smrti, Montazeri uticati na iranski opozicioni pokret.
"Mislim da niko ne može da ga zameni kada je reč o verskom autoritetu kao i političkoj biografiji. On je bio veoma otvoren čovek i u više govora je kritikovao ključne postulate islamskog režima tako da verujem da će njegove misli i dalje biti vodilje za njegove sledbenike”, ističe Kouzani.
