Dostupni linkovi

Region će kaskati za Evropom godinu dana


Da li će ovo biti česta slika u zemljama regiona?

Ekonomisti upozoravaju da mogući brzi oporavak Evrope od recesije ne znači mnogo za region dok ne poduzme korenite reforme

Hrvatski i srpski ekonomisti upozoravaju da treba biti oprezan i ne zaključivati prebrzo da je krizi u Evropi blizu kraj, jer ona ima svoje duboke korene u savremenim kapitalističkim ekonomijama

„Pa, svi mi želimo čuti dobre vijesti, a onda pokušati vjerovati u njih. Na žalost, meni se čini da su u pravu oni koji kažu da će izlazak iz krize biti u obliku duplog W. Naime, posle ovog ostrog pada, uslediće blazi oporavak i onda će doći do još jednog pada, prije nego sto dođe do dužeg oporavka," kaže zagrebački ekonomista Miodrag Šajatović.

Beogradski ekonomista Miladin Kovačević je jednako oprezan.

“Ostaje pitanje da li je recesija otišla u prošlost, da li predstoji trajni oporavak ili je to neki privremeni oporavak na bazi ulivenog novca a da, zapravo, trajni oporavak još nije na vidiku. To ne znamo, to ćemo znati kad protekne neko vreme. Za nekoliko meseci ili nekoliko kvartala to će se svakako znati“, ocenjuje Kovačević.

Milan Ćulibrk, urednik Ekonomista iz Beograda, je bio nešto više optimističan.

“Ne može se sa sigurnošću tvrditi da je recesiji došao kraj, ali je ovo sigurno pozitivan signal i nagoveštaj boljih dana. Dakle, jako je važno da je došlo do preokreta trenda, da je posle višemesečnog pada došlo do rasta, makar i tako minimalnog, što bi moglo da znači da polako i cela Evropa izlazi iz krize, " kaže Ćulibrk.

Koliko se ti trendovi tiču zemalja balkanskog regiona? Da li će automatski povući i regionalne ekonomije prema oporavku? Opet je Milan Ćulibrk uneo najviše optimizma, naravno, ukoliko se pokaže da je kraj finansijske krize na vidiku.

„A onda bi to mogao da bude pozitivan signal i za Srbiju , jer sve su procene da će Srbija bar nekoliko meseci, možda i godinu dana, kasniti sa izlaskom iz krize razvijenih zemalja. One su prve upale u krizu, one će prve iz nje izaći,“ smatra Ćulibrk.

Na pitanje kakva je korelacija sa evropskim i svetskim trendovima, Šajatović i Kovačević odgovaraju da ona nije velika.

BiH "nit živi, nit umire"

"Meni se čini da tu prevelike korelacije nema, zato što većina zemalja u regiji nedovoljno izvozi," kaže Šajatović, dok Kovačević dodaje: “Mi ne možemo preći na kolosek stalnog i održivog razvoja i rasta zahvaljujući samo tome što je svet izašao iz krize, ako mi ne obavimo temeljne, fundamentalne reforme u zemlji, a pre svega jednu celovitu reformu javnog sektora.“

Ako je u svetu počeo oporavak, lagani izlazak iz recesije, kada se takvi trendovi mogu očekivati u državama regiona?

“Uz najlepše kombinacije i uz najviše sreće, za godinu dana, najranije. Meni se čini da nas čekaju stepenice: padnemo, pa se zadržimo na nekoj ravnini, pa opet padnemo...itd. Imate varijantu da je u Americi milion ljudi proglasilo osobni bankrot. Kod nas, sve se nešto odgađa, nema ni stečaja, nema ničega... Prema tome, kad ne reagirate dovoljno oštro na krizu, ona će se produžiti,“ kaže Šajatović.

Pošto je kriza u državama regiona na neki način autohtona, sa svojim specifičnim uzrocima u odnosu na Evropu i svet, šta je sa međusobnim uticajem? Koliko su one zavisne jedna od druge?

"Mislim u dosta velikom procentu. U zadnje vreme, firme koje su bilježile rast, kad je riječ o uvozu, onda su ga temeljile na ekspanziji prema Srbiji i BiH i naravno da je ovdašnjoj ekonomiji bitno da tamo postoji platežno sposobna potražnja,“ kaže Šajatović.

Kovačević deli njegovo mišljenje: „Ogromna je međuzavisnost ne samo na osnovu samostalnih trgovinskih veza, nego u smislu budućeg razvoja, planiranja, odlučivanja, izgradnji infrastrukture... itd.itd. Bez ponovnog reintegrisanja zemalja regiona u ekonomskom smislu, teško se može ovde bilo ko razvijati."

Šajatović kaže: „To se slažem, međutim, to je teško očekivati, kad je o Hrvatskoj reč. U Hrvatskoj treba, pre svega, strategija koja bi rekla nama je izvoz najvažnija stvar i sve ćemo podrediti tome. Budući da to do sada nije bilo tako, onda ni svest o potrebi povezivanja unutar regije nije dovoljno jaka. Ali, načelno se slažem.“

Na pitanje šta je sa Bosnom i Hercegovinom, Šajatović kaže:

"Bosna je uvijek, na žalost, u najgoroj situaciji, ali mislim da će tu opet biti varijanta njene geopolitičke važnosti i da će tu američki i evropski kapital biti toliko upumpan da bude ono ’nit živi, nit umire’.“

Pogledajte komentare (2)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG