Evropska Unija izvršila je pritisak u sredu na Kinu na samitu u Briselu da okonča dosadašnju praksu krađe tehnologije, falsifikovanja originalnih marki i diskriminaciju stranih firmi, nakon što je prethodni dan premijer Ven Đibao odbio zahtev evropskih zvaničnika da poveća vrednost nacionalne valute juana u cilju uspostavljanja ravnoteže u svetskoj privredi.
Otvarajući samit EU-Kina, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso je kazao da je njihova privredna razmena od 327 milijardi evra godišnje, jedna od najznačajnijih za globalnu ekonomiju:
"Nedavno smo proslavili 35 godišnjicu odnosa Evropske Unije i Kine. U tom periodu, izgradili smo snažno partnerstvo zasnovano na zajedničkim političkim ciljevima i ekonomskim interesima. Nastavićemo da jačamo naše strateško partnerstvo s obzirom da smo ušli u eru globalizacije”.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, čija je zemlja najveći evropski izvoznik, tokom susreta u utorak sa premijerom Ven Đibaoom je obećala da će raditi na tome da Kina dobije status najpovlašćenije naciji u trgovini sa evropskom 27-orkom do 2016. To bi omogućilo Pekingu bolju zaštitu od evropskih atnidampinških kazni – što najviše iritira kineske privrednike.
Međutim, evropski komesar za trgovinu Karel de Guht je istakao da Kina mora da ostvari značajan napredak, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, ako želi da dobije status najpovlašćenije nacije.
“To pitanje će biti razmatrano na osnovu jasne privrženosti Kine da, na primer, omogući nesmetan pristup svom tržištu, javnim nabavkama, zaštiti intelektualne svojine i čak valutnog kursa”, kazao je de Guht francuskom “Mondu”.
Predsedavajući Evrogrupe Žan Pol Junker (Jean-Paul Juncker) izjavio je na konferenciji za novinare posle razgovora sa kineskim premijerom na marginama Evroazijskog samita u Briselu da je "vrednost kineske valute i dalje potcenjena".
On je dodao da je 16-člana evrozona apelovala na Kinu da primeni "uredno, značajno i sveobuhvatno jačanje juana".
Na pitanje kako je Ven Đibao na to odgovorio, Junker je naveo da zahtev nije iznenadio kinesku delegaciju i dodao: "Kineske vlasti ne dele naše mišljenje."
Trgovinski višak u evrozoni
SAD i Evropska unija optužuju Kinu da vrednost svoje valute veštački drži na niskom nivou kako bi podstakla izvoz, čime ugrožava radna mesta i konkurentnost u zapadnom svetu.
Američki proizvođači tvrde da je kineski juan potcenjen za čak 40 procenata prema dolaru. Predstavnički dom Kongresa SAD je usvojio zakon koji omogućava uvođenje sankcija Kini.
Međutim, pojedini privrednici sa starog kontinenta se ne slažu da EU treba da sledi primer SAD sa uvođenjem sankcija Kini. Tako Mark Stoker, glavni ekonomista u industrijskoj grupaciji “Biznis Evropa” ističe da nema primedbi oko kursa juana.
Deficit Evropske Unije u trgovini sa Kinom smanjen je u 2009. godini na 133 milijiardi evra sa 169,5 u 2008. To se uglavnom objašnjava globalnim ekonomskim padom.
Novčanice juana
U međuvremenu, evropski zvaničnici su su pozdravili najavu kineskog premijera da u nedelju da će njegova zemlja kupovati grčke državne obveznice vlade, što će pomoći njen ekonomski oporavak. To će istovremeno dodatno ojačati poverenje u evro, koji je inače u usponu, i, paradoksalno, otežati poziciju evropskih izvoznika.
Polemike o kursu juana deo su globalnog, kako ga nazivaju “valutnog rata”. Brazil je ove sedmice udvostučio porez na strane kupovine lokalnih akcija.
To će otežati spoljim ulagačima da kupuju imovinu u realima koja podiže vrednost brazilskog novca. Japanska banka je prošlog meseca jednostrano prodavala jene i kupovala dolare da bi sprečila dalji rast svoje valute. SAD su uvele pomenute sankcije.
Iako se smatra da je evro precenjen, ne očekuje se da će Evropska centralna banka intervenisati, jer za razliku od ogromnnog trgovinskog deficita SAD, evrozona ima veliki višak iz prvih šest meseci ovogodišnjeg trgovanja, što slabi tvdnje da je evro precenjen.
S obzirom da Doha runda pregovora o globalnoj trgovinskoj liberalizaciji u zastoju, EU nastoji da sklopi bilateralne i regionalne trgovinske sporazume. Danas je potpisala takav ugovor sa Južnom Korejom, a juče je saopštila da je započela pregovore sa Malezijom.
Inače, ovom skupu prethodio je dvodnevni Evroazijski samit, na kojem su učestvovali zvaničnici 48 zemalja. Juče na završetku je dogovoreno jačanje krhkog ekonomskog oporavka i ukazano na potrebu da se obezbedi da reformom Međunarodnog monetarnog fonda veća moć pripadne zemljama u razvoju iz Azije i s drugih kontinenata.
Uporedo sa današnjim razgovorima zvaničnika o finansijama, u Briselu je u toku i “kulturni dijalog”, kojim predsedavaju kineski filozofi i poznati italijanski pisac Umberto Eko. Međutim, izostali su ekvivalentni razgovori o ljudskim pravima, koji su prepušteni susretima zvaničnika na nižim nivoima dva puta godišnje.
Otvarajući samit EU-Kina, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso je kazao da je njihova privredna razmena od 327 milijardi evra godišnje, jedna od najznačajnijih za globalnu ekonomiju:
"Nedavno smo proslavili 35 godišnjicu odnosa Evropske Unije i Kine. U tom periodu, izgradili smo snažno partnerstvo zasnovano na zajedničkim političkim ciljevima i ekonomskim interesima. Nastavićemo da jačamo naše strateško partnerstvo s obzirom da smo ušli u eru globalizacije”.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, čija je zemlja najveći evropski izvoznik, tokom susreta u utorak sa premijerom Ven Đibaoom je obećala da će raditi na tome da Kina dobije status najpovlašćenije naciji u trgovini sa evropskom 27-orkom do 2016. To bi omogućilo Pekingu bolju zaštitu od evropskih atnidampinških kazni – što najviše iritira kineske privrednike.
Međutim, evropski komesar za trgovinu Karel de Guht je istakao da Kina mora da ostvari značajan napredak, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, ako želi da dobije status najpovlašćenije nacije.
“To pitanje će biti razmatrano na osnovu jasne privrženosti Kine da, na primer, omogući nesmetan pristup svom tržištu, javnim nabavkama, zaštiti intelektualne svojine i čak valutnog kursa”, kazao je de Guht francuskom “Mondu”.
Predsedavajući Evrogrupe Žan Pol Junker (Jean-Paul Juncker) izjavio je na konferenciji za novinare posle razgovora sa kineskim premijerom na marginama Evroazijskog samita u Briselu da je "vrednost kineske valute i dalje potcenjena".
On je dodao da je 16-člana evrozona apelovala na Kinu da primeni "uredno, značajno i sveobuhvatno jačanje juana".
Na pitanje kako je Ven Đibao na to odgovorio, Junker je naveo da zahtev nije iznenadio kinesku delegaciju i dodao: "Kineske vlasti ne dele naše mišljenje."
Trgovinski višak u evrozoni
SAD i Evropska unija optužuju Kinu da vrednost svoje valute veštački drži na niskom nivou kako bi podstakla izvoz, čime ugrožava radna mesta i konkurentnost u zapadnom svetu.
Američki proizvođači tvrde da je kineski juan potcenjen za čak 40 procenata prema dolaru. Predstavnički dom Kongresa SAD je usvojio zakon koji omogućava uvođenje sankcija Kini.
Međutim, pojedini privrednici sa starog kontinenta se ne slažu da EU treba da sledi primer SAD sa uvođenjem sankcija Kini. Tako Mark Stoker, glavni ekonomista u industrijskoj grupaciji “Biznis Evropa” ističe da nema primedbi oko kursa juana.
Deficit Evropske Unije u trgovini sa Kinom smanjen je u 2009. godini na 133 milijiardi evra sa 169,5 u 2008. To se uglavnom objašnjava globalnim ekonomskim padom.
U međuvremenu, evropski zvaničnici su su pozdravili najavu kineskog premijera da u nedelju da će njegova zemlja kupovati grčke državne obveznice vlade, što će pomoći njen ekonomski oporavak. To će istovremeno dodatno ojačati poverenje u evro, koji je inače u usponu, i, paradoksalno, otežati poziciju evropskih izvoznika.
Polemike o kursu juana deo su globalnog, kako ga nazivaju “valutnog rata”. Brazil je ove sedmice udvostučio porez na strane kupovine lokalnih akcija.
To će otežati spoljim ulagačima da kupuju imovinu u realima koja podiže vrednost brazilskog novca. Japanska banka je prošlog meseca jednostrano prodavala jene i kupovala dolare da bi sprečila dalji rast svoje valute. SAD su uvele pomenute sankcije.
Iako se smatra da je evro precenjen, ne očekuje se da će Evropska centralna banka intervenisati, jer za razliku od ogromnnog trgovinskog deficita SAD, evrozona ima veliki višak iz prvih šest meseci ovogodišnjeg trgovanja, što slabi tvdnje da je evro precenjen.
S obzirom da Doha runda pregovora o globalnoj trgovinskoj liberalizaciji u zastoju, EU nastoji da sklopi bilateralne i regionalne trgovinske sporazume. Danas je potpisala takav ugovor sa Južnom Korejom, a juče je saopštila da je započela pregovore sa Malezijom.
Inače, ovom skupu prethodio je dvodnevni Evroazijski samit, na kojem su učestvovali zvaničnici 48 zemalja. Juče na završetku je dogovoreno jačanje krhkog ekonomskog oporavka i ukazano na potrebu da se obezbedi da reformom Međunarodnog monetarnog fonda veća moć pripadne zemljama u razvoju iz Azije i s drugih kontinenata.
Uporedo sa današnjim razgovorima zvaničnika o finansijama, u Briselu je u toku i “kulturni dijalog”, kojim predsedavaju kineski filozofi i poznati italijanski pisac Umberto Eko. Međutim, izostali su ekvivalentni razgovori o ljudskim pravima, koji su prepušteni susretima zvaničnika na nižim nivoima dva puta godišnje.
