Posledice Deklaracije o nezavisnosti Kosova biće velike, ocenjuje londonski Ekonomist. Srbija će poništiti taj dokument i proglasiti ga pravno ništavnim. Rusija će možda takođe predložiti usvajanje slične Rezolucije u Savetu bezbednosti, mada će je verovatno SAD, Britanija i Francuka blokirati. Na terenu se ne očekuje nasilje ali se ne može isključiti, piše britanski dnevnik.
Pošto Kipar i još nekoliko zemalja izražavaju sumnju u celishodnost nezavisnosti Kosova, Evropska unija neće moći da ga prizna unisono, već će to prepustiti svakoj članici da učini ponaosob, piše Fajnenešel Tajms. U praksi, podrška većih zemalja poput Francuske, Britanije i Nemačke je dovoljna za slanje misije i ekonomsku pomoć Kosovu, ali to neće biti jedinstvena podrška koju su Albanci očekivali, ocenjuje ovaj list, dodajući da postoji bojazan od lančane reakcije u regionu, ali da je ta opasnost manja, imajući u vidu i miran razlaz Srbije i Crne Gore 2006. godine.
U Makedoniji, u kojoj živi oko 25 odsto albanskog stanovništva, tamošnje vlasti gledaju na nezavisnost Kosova kao na odlučujući faktor stabilnosti regiona. Vlasti u Skoplju polažu velike nade u ulazak u NATO zajedno sa Albanijom i Hrvatskom. U Bosni i Hercegovini, nefunkcionalnoj federaciji srpskog i bošnjačko-hrvatskog entieta, strahuje se da bi tamošnji srspki lideri, podstaknuti iz Beograda, mogli da zatraže formiranje svoje države. Visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak nada se, međutim, da će ponuda EU potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju omogućiti politički mir.
U međuvremenu, prema oceni Fajnenšel Tajms, Srbija je u velikoj krizi. Liberalni Boris Tadić je doduše pobedio na nedavnim predsedničkim izborima, ali tesnim rezultatom, nacionalistu Tomislava Nikolića. Istovemeno, premijer Vojislav Koštunica koji naginje nacionalizmu blokirao je Tadićev pokušaj da potpiše sporazum sa EU, tako da su veoma izgledni parlamentarni izbori za izlazak iz ovog ćorsokaka. Vlasti u Beogradu su najavile razne mere nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, uključujući i trgovinsku blokadu i prekid električne energije. Moskva je zainteresovana za odbranu svog starog saveznika, ali još više za utvrđivanje svojih ekonomskih pozicija na Balkanu. S druge strane, Rusija se pribojava da bi nakon proglašenja nezavisnosti Kosova i pojedine njene teritorije, pre svega Čečenija, mogle krenuti istim putem. Na kraju, Kremlj se odlučno protivi nezavisnosti Kosova i da bi se prikazao kao branilac međunarodnog prava. Rusija želi da obnovi status supersile a to se ne može učiniti samo bogatim energetskim resursima. Bitna je i moralna pozicija. Zato Kremlj nastoji da se predstavi kao branilac demokratije, a odbrana međunarodnog prava je deo toga, zaključuje Fajnenšel Tajms.
Kriščen sajns monitor navodi ocene pristalica kosovske nezavisnosti da je reč o jedinstvenom slučaju. Način na koji se raspala bivša Jugoslavija, etničko čišćenje nesrpskog stanovništva, tretiranje Albanaca kao građana drugog reda, sve to čini kosovsku situaciju posebnim spletom istorijskih, moralnih i praktičnih okolnosti.
Gardijan piše da se odmah po proglašenju nezavisnosti Kosova može očekivati njegova podela, imajući u vidu severni deo Kosovske Mitrovice gde su Srbi u većini. Zbog toga je Koštunica i pozvao Srbe da ostanu na Kosovu. Po oceni ovog lista, Kosovo je "veliki skok Evrope u mrak", odnosno neizvesnost i izraz je Blerovog intervencionističkog pristupa. Gardian podseća na stavove skeptika da će se nezavisno Kosovo suočiti sa velikim iskušenjima s obzirom na siromaštvo i neprevladane etničke tenzije.
Pošto Kipar i još nekoliko zemalja izražavaju sumnju u celishodnost nezavisnosti Kosova, Evropska unija neće moći da ga prizna unisono, već će to prepustiti svakoj članici da učini ponaosob, piše Fajnenešel Tajms. U praksi, podrška većih zemalja poput Francuske, Britanije i Nemačke je dovoljna za slanje misije i ekonomsku pomoć Kosovu, ali to neće biti jedinstvena podrška koju su Albanci očekivali, ocenjuje ovaj list, dodajući da postoji bojazan od lančane reakcije u regionu, ali da je ta opasnost manja, imajući u vidu i miran razlaz Srbije i Crne Gore 2006. godine.
U Makedoniji, u kojoj živi oko 25 odsto albanskog stanovništva, tamošnje vlasti gledaju na nezavisnost Kosova kao na odlučujući faktor stabilnosti regiona. Vlasti u Skoplju polažu velike nade u ulazak u NATO zajedno sa Albanijom i Hrvatskom. U Bosni i Hercegovini, nefunkcionalnoj federaciji srpskog i bošnjačko-hrvatskog entieta, strahuje se da bi tamošnji srspki lideri, podstaknuti iz Beograda, mogli da zatraže formiranje svoje države. Visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak nada se, međutim, da će ponuda EU potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju omogućiti politički mir.
U međuvremenu, prema oceni Fajnenšel Tajms, Srbija je u velikoj krizi. Liberalni Boris Tadić je doduše pobedio na nedavnim predsedničkim izborima, ali tesnim rezultatom, nacionalistu Tomislava Nikolića. Istovemeno, premijer Vojislav Koštunica koji naginje nacionalizmu blokirao je Tadićev pokušaj da potpiše sporazum sa EU, tako da su veoma izgledni parlamentarni izbori za izlazak iz ovog ćorsokaka. Vlasti u Beogradu su najavile razne mere nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, uključujući i trgovinsku blokadu i prekid električne energije. Moskva je zainteresovana za odbranu svog starog saveznika, ali još više za utvrđivanje svojih ekonomskih pozicija na Balkanu. S druge strane, Rusija se pribojava da bi nakon proglašenja nezavisnosti Kosova i pojedine njene teritorije, pre svega Čečenija, mogle krenuti istim putem. Na kraju, Kremlj se odlučno protivi nezavisnosti Kosova i da bi se prikazao kao branilac međunarodnog prava. Rusija želi da obnovi status supersile a to se ne može učiniti samo bogatim energetskim resursima. Bitna je i moralna pozicija. Zato Kremlj nastoji da se predstavi kao branilac demokratije, a odbrana međunarodnog prava je deo toga, zaključuje Fajnenšel Tajms.
Kriščen sajns monitor navodi ocene pristalica kosovske nezavisnosti da je reč o jedinstvenom slučaju. Način na koji se raspala bivša Jugoslavija, etničko čišćenje nesrpskog stanovništva, tretiranje Albanaca kao građana drugog reda, sve to čini kosovsku situaciju posebnim spletom istorijskih, moralnih i praktičnih okolnosti.
Gardijan piše da se odmah po proglašenju nezavisnosti Kosova može očekivati njegova podela, imajući u vidu severni deo Kosovske Mitrovice gde su Srbi u većini. Zbog toga je Koštunica i pozvao Srbe da ostanu na Kosovu. Po oceni ovog lista, Kosovo je "veliki skok Evrope u mrak", odnosno neizvesnost i izraz je Blerovog intervencionističkog pristupa. Gardian podseća na stavove skeptika da će se nezavisno Kosovo suočiti sa velikim iskušenjima s obzirom na siromaštvo i neprevladane etničke tenzije.
