Dostupni linkovi

Oslanjanje na Rusiju bio bi strašan izbor


Thomas Donnelly

Thomas Donnelly, ekspert iz American Enterprise Institute, ocenjuje za RSE da će Vašington uticati na Brisel da ublaži politiku uslovljavanja Srbije, čak i kad je reč o najtvrđem, haškom uslovu.

Sjedinjene Države ubrzavaju rešenje kosovskog statusa, ali je državni sekretar Condoleeža Rice istovremeno najavila i pomoć Srbiji da brže napreduje na putu integracije u Evrpsku uniju. "Mi želimo Srbiju koja gleda u budućnost, a njena budućnost je Evropa", izjavila je Rice pred senatskim komitetom za spoljnu politiku, dodavši da srpski narod ulazi pred izuzetno tezak period. Američka državna sekretarka nije elaborirala kakvu vrstu podrške će Vašington pružiti Srbiji, a u razgovoru sa Brankom Trivic, Thomas Donnelly, ekspert iz American Enterprise Institute kaže da se iz njene poruke, pored ostalog, može iščitati da će Vašington uticati na Brisel da ublaži politiku uslovljavanja Srbije, čak i kad je reč o najtvrđem, haškom uslovu.
RSE: Gospodine Donnelly, možete li elaborirati kakvu vrstu pomoći je gospođa Condoleeža Ruce imala na umu? Kakvu vrstu podrške Srbija može očekivati od Sjedinjenih Država?
Donnely: Mislim da je najvažniji smisao onog što je državni sekretar Condoleeža Rice rekla da se uvere nevoljne članice Evropske unije da je brža integracija Srbije u zapadne i strukture Evropske unije ključni politički korak koji mora da se učini, posebno u svetlu tendencije koju sada vidimo u Srbiji da se zemlja okrene ka istoku, ka Moskvi. Evropljani su definitivno zabrinuti zbog novog zaoštravanja između Istoka i Zapada, iako se ono ne može nazvati novim hladnim ratom. U tom kontekstu to znači da bi dosadašnji, uobičajeni kriterijumi za ulazak u Evropsku uniju, mogli biti preispitani u Sjedinjenim Državama i da bi trebalo da budu stavljeni na stranu i u Briselu, kako bi se Srbija što pre integrisala u Evropsku uniju.
RSE: Da li ovo što ste upravo rekli znači da će Sjedinjene Države izvršiti pritisak na Evropsku uniju da relaksira politiku uslovljavanja Srbije?
Donnely: Upravo tako. Niko, razume se, ne zna kako će se to dalje konkretno razvijati, da li će od toga nešto biti. Ono što se, međutim, može zaključiti jeste da u ovim okolnostima dug i bolan proces približavanja Evropskoj uniji koji smo imali u prošlosti ne bi bio od pomoći i da bi državni sekretar Rice, to će reći, da bi Sjedinjene Države podržale spuštanje rampe i ubrzanje procesa. Zašto? Zato što je ovo, očigledno, krucijalan momenat za budućnost Srbije, koja sada mora da proguta gorku pilulu rešavanja kosovskog statusa. U tom smislu mora se, uz lošu, ponuditi i dobra vest.
RSE: Od Srbije se očekuje da isporuči Ratka Mladića pre nego što Evropska unija sa njom potpiše Sporazum o pridruživanju. Može li se iz ovoga što kažete razumeti da je na delu američko uveravanje Brisela da taj sporazum potpiše i pre nego što Srbija isporuči Mladića?
Donnely: Veoma je teško suditi o tome sa ove distance, međutim, pitanje Mladića je već toliko dugo na dnevnom redu, da je postalo kategorija po sebi. Ja bih to ovako formulisao: ne bih bio iznenađen ako bi se, u kontekstu trenutnih gorućih problema, pitanje Mladića ostavilo po strani. Prilično dugo smo čekali na Mladića, ali, u široj slici, iako je to još uvek veoma važno pitanje, ono je, ipak, od sekundarnog značaja u odnosu na pitanja budućnosti Srbije i rešavanja kosovskog problema.
RSE: Srpska Vlada najavila je paket mera protiv zemalja koje budu priznale nezavisnost Kosova. Kakav spoljašnji odgovor Vlada može očekivati ako to i ostvari?
Donnely: To bi bio pucanj u sopstvenu nogu, zato što će Kosovo bez obzira na te namere biti priznato od strane Sjedinjenih Država i većine članica Evropske unije. Kaznene mere od strane Srbije sigurno bi za posledicu imale ekonomsko i političko odsecanje Srbije od zapada. To bi moglo prijati srpskom nacionalnom ponosu, ali bi te mere bile katastrofa – i politička i ekonomska. Oslanjanje na Rusiju, ako bi se Srbija za to ponovo opredelila, bilo bi strašan izbor, posebno u svetlu činjenice da se ostali balkanski susedi ubrzano i uz ogroman entuzijazmom integrišu u Evropsku uniju.
RSE: Sever Kosova će, po mišljenju mnogih posmatrača, odbiti realnost nezavisnog Kosova i, uz logističku podršku Beograda, formirati se kao poseban entitet, što je de facto podela Kosova. Ona je doduše, u nižem stepenu, i sada na delu. Kako će međunarodna zajednica reagovati ako se ovo ostvari?
Donnely: Međunarodnoj zajednici se to, razume se, neće dopasti, ali, s druge strane, takav tok događaja je potpuno očekivan. Kako će se na to reagovati – to je drugo pitanje. Sasvim je sigurno da će međunarodna zajednica štititi prava Srba u postojećim granicama Kosova. Mislim da će budućnost i severnog Kosova i cele srpske zajednice na Kosovu zavisiti od toga kako se bude ponašala vlada u Beogradu, ali i od toga da li će se kosovski Albanci opredeliti za maksimalističku ili umerenu politiku. Mislim da će to, uzgred budi rečeno, biti veoma važno i za kosovske Albance. Time hoću da kažem da na njihov razvoj, politički i ekonomski, kao i na njihovu integraciju u Evropsku uniju, veoma može uticati upravo to kako će se postaviti prema problemu severa Kosova. Ako se opredele za maksimalizam, mogli bi se suočiti sa velikim problemima.
RSE: Kakva je verovatnoća da sever Kosova krene putem bivše Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj i da se u jednom trenutku sve završi nekom kosovskom olujom?
Donnely: Vremena su, ipak, različita. Razume se, uvek postoji takva opasnost. Međutim, stvari mogu krenuti i drugim putem. Ukoliko Srbija odustane od sopstvene budućnosti i razvoja i umesto toga se opredeli za kurs izolacije ili kurs približavanja Moskvi, a kosovski Albanci, s druge strane, zgrabe šansu, okrenu se budućnosti i evrointegracijama i počnu da razvijaju pristojno civilno društvo, savlađujući na taj način svoj agresivni nacionalizam - ako se, dakle dogodi, da Kosovo počne da se razvija brže od Srbije, ako Srbija izabere loše a Albanci dobre odgovore na aktuelne izazove, kurs događaja bi mogao biti iznenađujuće drugačiji od mnogih sadašnjih predviđanja.
RSE: Da li očekujete da će prvi dani nakon 17. ili 18. februara, kada se očekuje objavljivanje deklaracije o nezavisnosti, bili mirni ili nemirni?
Donnely: Postoji očigledno ogroman potencijal za nasilje. Ali u regionu su evropske i snage Ujedinjenih nacija koje sad moraju pokazati da su kompetentne i dobro pripremljene za takav scenario. Dakle, potencijal za nasilje jeste veliki, ali mereno nedavnim balkanskim standardima, ne očekujem da će potencijal nasilja dostići nivo koji smo imali uoči i tokom raspada bivše Jugoslavije. Mislim da nema mogućnosti da se dogodi još jedno poglavlje onakvih ratova kakve smo imali pre 10-15 godina.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG