RSE: Približava se dan proglašenja nezavisnosti Kosova, samim tim raste i aktuelnost bezbjedonosnih procjena tog događaja, kakvo je Vaše mišljenje, ima li region kapaciteta da stabilno prođe kroz ovaj proces?
Vankovska: Sam čin proglašenja Kosova prema meni je više simboličan nego što će se nešto stvarno promeniti zato što ispred Kosova stoji dugačak put pre no što stekne punu nezavisnost i suverenitet nad svojom teritorijom, ali je ovo zaista težak period za čitav region u kome će se ispitati koliko su stvarni oni rezultati koji su do sad bili pohvaljivani u smislu stabilizacije Makedonije, Bosne, pa i Srbije i tako dalje. Tu se ne može isključiti moment destabilizacije, pa čak i pokušaji namerne destabilizacije, ali u svakom slučaju svaka država u regionu razmišlja iz svoje prizme i verujem da su vlade već u punom pogonu oko razmišljanja oko scenarija A, scenarija B i tako dalje kako bi se u tim slučajevima reagiralo.
RSE: Kakva je situacija u Makedoniji? Znamo da je protekle sedmice iz Skoplja zatražen što brži prijem u NATO upravo zbog situacije sa Kosovom:
Vankovska: Situacija u Makedoniji se već duže postepeno menja, govorim o javnom mnjenju i generalnom raspoloženju zbog unutrašnje konstalacije i jako tenzičkih odnosa između albanskih i makedonskih faktora na političkoj sceni, pa i u društvu. Makedonsko društvo smatra da bi zbog unutrašnjeg mira i stabilnosti bilo dobro da se stavi na stranu kosovske države i mi smo već u tom scenariju da budemo jedna od prvih država koje će oficijelno priznati Kosovo a sa druge strane raste i strah da ćemo zbog toga biti stavljeni pod nekakve presije od strane Srbije, posebno zbog zavisnosti u energetskom sektoru. S druge strane, tačno je i da se igra i na kartu ulaska u NATO i već se iz krugova Brisela šalju signali da je to zaista izvesna varijanta. Međutim, kao što obično i biva u međunarodnim odnosima nije dovoljan "free lunch", morate nešto platiti da biste nešto dobili i sada se tu aktuelizira pitanje imena Republike Makedonije i mogućeg veta od strane Grčke koja je punopravni član NATO-a. Tu Makedonija doživljava teške trenutke, posebno kako da Vlada objasni da imamo u ovoj razmeni s jedne strane pitanje nacionalnog identiteta, s druge starne članstva u jednoj međunarodnoj bezbednosnoj organizaciji. Ono što s makedonske strane mogu da potvrdim jeste, da se stvara jak utisak da međunarodna zajednica praktično upotrebljava dvojne standarde, ako članstvo u NATO-u treba da osigura nekakav bezbednosni „kišobran“ u regionu i posebno za Makedoniju, s druge strane dira u nešto što je jako važno za nacionalni opstanak države. To se smatra kao jedna nefer trampa koja se čini. Jasno je da međunarodna zajednica i obećavanjem da će biti prihvaćene u NATO ili u Evropsku uniju na izvestan način koristi onaj stari trik oko "štapa i šargarepe" koji se naizmenično nude državama u regionu.
RSE: Rekli ste da je Makedonija jedna od zemalja koja bi mogla prva priznati Kosovo. Kako onda komentarišete i poruke koje dolaze iz Srbije da bi mogli biti prekinuti diplomatski odnosi sa svim zemljama koje priznaju nezavisnost Kosova?
Vankovska: Ono što Makedoniju najviše zabrinjava oko mogućih mera koje će srpska Vlada preduzeti je prekid doticaja električne energije, tehnološki u tom procesu mi smo jako zavisni u toj regionalnoj liniji sever- jug. S druge strane, postoji najava da bi bilo moguće uspostaviti novi embargo prema Makedoniji, ako ona bude između država koje će prve priznati Kosovo, a sa druge strane mi se suočavamo sa starim problemom sa Grčkom, moguć je i nakakav embargo, možda ne eksplicitno, ali implicitno da se to desi i sa južne strane. Onda bi se Makedonija našla u jednoj teškoj situaciji kao što je bila i ranih devedesetih u situaciji duplog embarga sa severa i sa juga i to bi nesumnjivo duboke bezbednosne konsekvence za Makedoniju i za čitav region. Ponovo ulazimo u onaj začarani krug da rešavanje jednog problema otvara uslove za otvaranje drugih problema.
RSE: Kako gledate na ulogu međunarodne zajednice s obzirom da nema nikakvo rješenje za potencijalno druge probleme koje će države u regiji imati zbog rješavanja Kosova?
Vankovska: Naravno, Evropska unija je jedino sigurna da, eto, mora da pokaže svoj kapacitet da se brine o svom kontinentu i da pošale trupe i tu je jedno nešto oko čega se oni slažu. Pitanje priznavanja Kosova će ići praktično unilateralnim priznavanjima, to neće biti zajednički stav Evropske unije. To je izazov i za samu Evropsku uniju, ali će definitivno doći do narušavanja političkih odnosa, diplomatskih odnosa, ekonomskih odnosa, čitava serija negativnih konsekvenci i sad jedino što se čini da će priznavanjem nezavisnosti Kosova biti skinuto pitanje vojnog nasilja, odnosno onog baš otvorenog direktnog nasilja naoružanih struktura, grupacija, paraformacija i slično, ali čak ni to nije isključeno zato što po mom razmišljanju nije isključeno da Srbija, ukoliko vidi da definitivno sve njene mere ne daju nikakve rezultate i da Kosovo korača prema svojoj nezavisnosti pokuša da zadrži deo koji se može zadržati. To je već ona alternativa podele Kosova. U takvom jednom scenariju odmah se otvara pitanje budućnosti Bosne, odnosno Republike Srpske i zapadnih delova Makedonije.
