Dostupni linkovi

Nakon što bude proglašena nezavisnost Kosova, uži i širi region zapadnog Balkana biće destabilizovan, ocenjuje za RSE analitičar Harriman Instituta, Columbia Universiteta, Gordon Bardos

, i naglašava da bi Makedonija mogla biti najveća žrtva destabilizacije regiona.

Bardos: Nažalost, situacija na Balkanu će se pogoršati – bar kratkoročno i srednjoročno gledano. Mnogo su veće šanse da se kriza produbi nego da se smanji. Kosovo će u suštini početi svoju egzistenciju kao slaba država. Imaće zamrznut konflikt na delu svoje teritorije, neće biti priznata od strane nekoliko suseda, a možda i nekoliko drugih zemalja, neće dobiti stolicu u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama, boriće se sa ekstremno ozbiljnim ekonomskim i problemima korupcije.
U Srbiji već vidimo probleme koji su posledica kosovske krize. Kad pogledate aktuelnu Srbiju, imate sliku osobe koja na leđima nosi ruksak težak 300 kilograma. Zemlja se bori sa previse problema u isto vreme, tako da je politički sistem prosto kolabirao pod teretom svih tih problema. Međutim, verovatno će se pred najozbiljnijim problemima I iskušenjima u regionu naći Makedonija – u smislu efekta koji će kosovska nezavisnost po tu zemlju imati. Najdublja kriza biće, dakle, u trouglu Makedonija-Kosovo-Albanija. U svetlu činjenice da je četiri-pet policajaca u toj zemlji ubijeno od septembra prošle godine, izgleda prilično jasno da neki pokušavaju da isprovociraju konflikt u Makedoniji. Ja imam utisak da će se ti problemi samo produbiti nakon što Kosovo proglasi nezavisnost.
RSE: Kriza u srpskoj Vladi, koja je samo privremeno suspendovana, najverovatnije će ponovo izbiti i jasno je da će raditi za Radikale. U kojoj meri bi povratak Radikala i Socijalista na vlast u Srbiji promenio tok stvari u zemlji i odnos Zapada prema Srbiji?
Bardos: Jasno je da bi to bila katastrofa kad je u pitanju promocija i imidž, odnosno, odnos sveta prema Srbiji. Međutim, dugoročnije posmatrano - nakon prvog šoka i zbunjenosti - mislim da bi sve zainteresovane strane bile pod pritiskom da se saberu i shvate da moraju da nastaviti započeti posao – kako Evropska unija i Vašington, tako i nova vlada u Beogradu – ko god bio u njoj. Ta vlada morala bi da shvati da nema načina da se izbegne unapređivanje odnosa sa Evropskom unijom i Vašingtonom, a isto tako, i Brisel i Vašington bi morali da prihvate da sa tom vladom, ma koliko im se ne sviđala, moraju da sarađuju budući da predstavlja strateški najznačajniju zemlju na Balkanu.
RSE: U pogledu krize u Srbiji, u očekivanju deklaracije o nezavisnosti Kosova, da li bi zapadni igrači mogli bilo šta učiniti da tu krizu iole relaksiraju?
Bardos: Najvažnije je da Vašington i Brisel, bez obzira na to šta se bude događalo u Beogradu u narednim sedmicama i mesecima, ostave širom otvorena vrata za Srbiju. Takođe smatram da je od izuzetnog značaja da Brisel i Vašington razdvoje pitanje odnosa Srbije prema Kosovu od pitanja svog odnosa prema Srbiji. Najgore što bi se moglo dogoditi bilo bi da Brisel insistira na tome da će budući odnosi sa Srbijom zavisiti od toga da li će Srbija priznati Kosovo. To bi srušilo sve nade o približavanju Srbije Evropskoj uniji. Konačno, smatram da bi i Brisel i Vašington morali da promene politiku uslovljavanja Srbije. Mislim da je ona već postala kontraproduktivna i da više nema nikakvog strateškog smisla.
RSE: Vi zagovarate napuštanje politike uslovljavanja Srbije od strane Zapada, ali, na drugoj strani, premijer Koštunica preti setom mera Zapadu, odnosno, zemljama koje priznaju nezavisnost Kosova.
Bardos: Još nismo stigli do tačke u kojoj diskutujemo o stvarnim političkim potezima, tako da je u ovom trenutku teško reći šta je retorika, a šta politika. Ipak, očigledno je da će morati da se povuče fina linija između zaštite legitimnih nacionalnih interesa i pucanja sebi u nogu. Ne treba dokazivati da bi svaka zemlja koja bi se našla u sličnoj situaciji morala na tu situaciju da odgovori. Srbiji će sada biti potrebno mnogo dobre diplomatije i mnogo mudrog promišljanja kako bi se izabrao prikladan način da se reaguje na krizu, a da se, kao što rekoh, ne puca sebi u nogu.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG