Dostupni linkovi

Tadić saziva sastanak državnog vrha


Boris Tadić

Posle višednevnog ćutanja, predsednik Srbije Boris Tadić oglasio se povodom krize u Vladi i najavio da će premijera Vojislava Koštunicu i predsednika parlamenta Olivera Dulića pozvati na razgovore

kada se vrati iz Minhena, gde do 10. februara prisustvuje Konferenciji o bezbednosnoj politici. I Koštunica i Dulić najavili su da će prihvatiti poziv, ali su za takvu odluku naveli potpuno različite razloge. Kriza u Vladi tako je produžena i na sledeću nedelju, a analitičari procenjuju da su šanse da će tada biti razrešena minimalne.
Najavljujući poziv za sastanak Koštunici i Duliću, predsednik Srbije poručio je da novonastala politička situacija zahteva najveću moguću odgovornost i ozbiljnost svih nosilaca državnih funkcija:
“Negde u utorak, ja ću sazvati i sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, na kojoj ćemo prodiskutovati redovno pitanje bezbednosti u našoj zemlji, želeći da obavestim građane da je situacija sasvim stabilna, ali istovremeno, još jednom da potvrdim da svaka institucija, od Vlade, Skupštine, Saveta za nacionalnu bezbednost i drugih insitucija moraju da rade svoj posao. Odmah u danima koji slede biće neophodno da se sve državne institucije ponovo sastanu, da svi preuzmu svoj deo odgovornosti i da sistem u ovoj zemlji profunkcioniše.”
Predsednik Skupštine Oliver Dulić, slaže se sa Tadićem da ne sme biti paralize u radu državnih organa, zbog čega je, kako je rekao, i prihvatio Tadićev poziv za sastanak. Poziv je, ali iz drugih razloga, prihvatio i premijer Koštunica. "U trenutku kada se najavljuje protivpravno slanje Misije EU na Kosovo i Metohiju, čime je neposredno ugrožen suverenitet i ustavni poredak Srbije, i u trenutku kada se najavljuje da će predsednik privremene pokrajinske vlade Hašim Tači 17. februara proglasiti jednostranu nezavisnost Pokrajine, podrazumeva se i neophodan je sastanak nosilaca najvažnijih državnih institucija", saopšteno je iz Koštuničinog kabineta.
U DSS-u se ne pomeraju od stava da zbog najavljenog slanja misije EU na Kosovo ne može biti potpisan Sporazum sa Briselom, a Koštuničin ministar Slobodan Samardžić to je jasno stavio do znanja i EU, čiji je predstvanik Štefan Lene stigao u Beograd. Istovremeno, Tadić čini još jedan korak u pokušaju da ublaži čvsto Koštuničino protivljenje evropskim integracijama:
“Na Međunarodnoj konferenciji u Minhenu govoriću još jednom o zajedničkoj državnoj politici o Kosovu i Metohiji i o neprihvatljivosti bilo kakve nezavisnosti Kosova. Takođe ću govoriti i o viđenju stvari vezano za slanje misije EU na Kosovo i Metohiju koja mora da dođe na Kosovo isključivo unutar okvira, unutar odobrenja koje daje Savet bezbednosti UN. To je i moj stav, i stav svih državnih institucija Srbije.”
U opozicionoj Liberalno demokratskoj partiji, koja se zalaže za hitno raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, navode da je u Srbiji ugožena bezbednost i da se realizuju planovi kojima se uzurpira izborna volja proevropski orijentisanih građana. Funkcioner LDP-a Zoran Ostojić:
“U situaciji u kojoj u centru Beograda fašisti sa Legijinim slikama zatvaraju izložbu, u kojoj se baca bomba na slovenački Merkator u Beogradu, a onom u Čačku preti bombama, u kojoj pada berza, pada dinar, ona je apsolutno sve samo ne redovna. Ako njihov razgovor može da rezultira potpisivanje sporazuma sa EU i dogovorom o vanrednim izborima, onda je to u redu. Ali, ako taj razgovor rezultira potvrdom Koštuničine pobede, pošto nije potpisan sporazum, onda stvarno Boris Tadić treba da razmišlja o ljudima koji su za njega glasali, a svakako nisu glasali za ovo.”
Imajući u vidu različite stavove predsednika i premijera Srbije kada je reč o evropskim integracijama, analitičari procenjuju da su šanse za postizanje bilo kakvog dogovora minimalne. Prema rečima Dejana Vuka Stankovića, Tadić je poziv Koštunici uputio iz dva razloga razloga:
“Prvi je zbog toga što on, kao predsednik Srbije, barem javno, mora da se bori za uspostavljanje nekog racionalnog kompromisa i deblokade rada institucija. Drugi element, koji je ovde jako važan i koji je nekako prikriven, jeste pokušaj da se stvore politički uslovi da bi se lako identifikovao krivac zbog kojeg je došlo do ovog institucionalnog zastoja, što bi u nekoj kampanji, koja je već debelo u najavi, mogao biti jedan negativan poen za onoga ko bude na taj način identifikovan.”
Stanković ocenjuje da je razlog zbog kojeg se Tadić još uvek ne odlučuje na korak koji podrazumeva raspisivanje vanrednih izbora strah od njihovog mogućeg ishoda, a to je koalicija radikala i narodnjačkog bloka:
“Nije uopšte garantovano da bi ishod ovih izbora bio takav da evroreformske stranke dobiju većinu. Onaj ko bi najviše profitirao su radikali, a koalicija SRS-a i Koštunice je jedna od opcija koja je itekako u igri, iz prostog razloga što se vrednosno-politički radikali i DSS dosta preklapaju po pitanju ključnih stavova državne politike. S druge strane, Tadić taktički mora da nastupi u nekoj široj koaliciji, a ni tu, u okviru tog evroreformskog bloka, odnosi nisu sjajni.“
Dok građani čekaju hoće li ponovo na izbore, ili će se kriza nekako razrešiti, ekonomske posledice sve su veće i počinju da podsećaju na one iz devedesetih. Ekonomista Milan Kovačević svedoči:
“Ja sam u Beogradu, na Slaviji i kod Kalenić pijace, čuo ponovo ‘devize, devize’. Jednog sam pitao zašto to radi, a on mi kaže: ‘pa ja sam nekada bio ekspert za ovaj posao, vidim da su razlike između kupovnog i prodajnog kursa takve da mogu ja bolje od njih raditi’. Na drugom mestu sam isto pitao je li ovo početak, ali taj je bio sumnjičav i nije hteo da priča sa mnom."
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

XS
SM
MD
LG