Dostupni linkovi

Nekontrolisano događanje u Srbiji nekom odgovara


Jelica Minić

U okviru ciklusa intervjua "Crna Gora i region" razgovarali smo sa Jelicom Minić, iz Evropskog pokreta u Srbiji.


I ovih dana najvažnija politička regionanla tema je Srbija, odnosno institucionalna kriza nastala nakon što je zbog opstrukcije premijera Vojislava Koštunice odloženo potpisivanje političkog ugovora Beograda sa Evropskom unijom. Kakve to političke komplikacije može izazvati u Srbiji, ali i u regionu, posebno pred najavljeno proglašenje nezavisnog Kosova?
RSE: Gospođo Minić, kako komentarišete aktuelno odlaganje potpisivanja potpisivanja političkog sporazuma Evropske unije sa Srbijom, je li ovo za Vas neočekivano?
MINIĆ: Mislim da je očekivano imajući u vidu poruke koje su iz Srbije dolazile i mislim da u Evropskoj komisiji nisu imali drugog izbora sem da dobiju pismo iz Srbije da Srbija traži odlaganje. Oni su ipak učinili jedan korak ispred, pa su oni to predložili, ali oni su ostavili i otvorena vrata da se taj sporazum potpiše u perspektivi kada Srbija sama sa sobom raščisti da li to hoće ili neće.
RSE: Da li je institucionalna kriza u Srbiji koja je ovim povodom nastala može da eskalira padom Vlade, raspuštanjem parlamenta? Koliko to može da zakomplikuje i političku situaciju u Srbiji?
MINIĆ: Može, što je ovo povod, ovo nije razlog i suština, ovo je povod jer ta sukobljavanja oko kritike prema Evropskoj uniji već duže traju. To je uticalo i na to da Srbija zapravo unapred odbije i potpisivanje Sporazuma stabilizacije i pridruživanju koje, doduše, nije bilo zvanično i nije bilo napismeno ponuđeno tako da je ovo prosto u jednom lancu događaja, u jednoj očigledno sve više politici koja se vodi tek jedana od epizoda, tako da su razlozi dubinski, suštinski, to je bilo vidljivo i tokom izbora, davanje podrške jednima ili drugima ili nedavanja. Oko ovoga se pokazalo da Vlada sve teže funkcioniše i da se većina, koja u Vladi ne može da se obezbedi, sada traži u parlamentu tako da je to ozbiljan problem koji najverovatnije vodi parlamentarnim izborima. U međuvremenu to je jedna ozbiljna kriza koja će se odraziti na ekonomski i na socijalni život, međunarodni položaj Srbije i na rešavanje svih onih teških pitanja koja predstoje. Srbija u sve to ulazi u jednoj kranje nepovoljnoj poziciji.
RSE: Pošto ste pomenuli izbore da li i pobjeda Borisa Tadića koji je u kampanju išao sa tom evropskom pričom sada na neki način gubi na značaju, da li je moguće da se rodi jedno antievropsko raspoloženje u Srbiji zbog svega ovoga?
MINIĆ: Građani i političari moraće da se opredele. Građani se stalno većinski pozitivno izjašnjavaju o Evropskoj uniji, čak ankete koje su vođene u januaru pokazuju da 75% građana smatra da Srbija treba da bude u Evropskoj uniji i isti toliki procenat kada bi sutra referendum bio raspisan oni bi se tako izjasnili, ali, postoji ono ali, da li je to po cenu da se izgubi Kosovo, da li to zahteva punu saradnju sa Ha skim tribunalom.Tu već ta većina ne postoji, naravno, iako je jedno masovno raspolozenje za članstvo Srbije u Evropsku uniju evidentno i ono traje od 2000. godine.Dalje, Evropska unija konstatuje da Srbija ima administrativni kapacitet da taj sporazum potpiše i sprovede i da što se tiče administrativnih kapaciteta Srbija ima potencijal jedne brze integracije u Evropsku uniju. Međutim, ono što je očigledno u Srbiji glavni problem to je politička volja i prepoznavanje sopstvenog interesa. Nažalost, još uvek ima značajan broj uticajnih stranaka i njihovog političkog vođstva koje smatraju da nije u njihovom interesu da Srbija uđe u te okvire, pa makar i preko Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju jer je to onda u suštini kanalisanje promena. Izgleda da je ovo jedno nekontrolisano i nekanalisano događanje i takav razvoj reforme u Srbiji nekima mnogo više odgovara nego jasno kanalisan put ka Evropskoj uniji.
RSE: Bez obzira što sve zemlje idu pojedinačno prema Evropskoj uniji koliko je važno i za zemlje regiona da Srbija suštinski krene u integracije?
MINIĆ: Veoma je značajno zato što mnoge zemlje regiona su vezane za Srbiju, vezane su konkretno, recimo, razmena između Crne Gore i Srbije. Srbija u Crnu Goru izvozi više i to znatno više nego u Rusiju, Ameriku i Kinu zajedno. Još je već udeo izvoza Srbije za Bosnu i Hercegovinu, Makedonija takođe. Kosovo, isto veoma visoka razmena Srbije, pre svega izvoz ka Kosovu. Zemlje regiona su htele ne htele upućene na Srbiju, postoje i neke stare veze i neki proizvodni lanci i neko poznavanje proizvoda, poznavanje ljudi... Znaci sve ono što se u Srbiji dešava, hteli mi to ili ne, odražava se i na zemlje regiona i zato i jeste tolika zabrinutost ustvari u Evropskoj uniji i jedan pokušaj da se Srbiji pomogne. S tim što mislim da je i Evropska unija u proteklih sedam godina, od demokratskih promena u Srbiji, pravila i neke pogrešne procene i neke pogrešne korake, proces je morao biti ubrzaniji jer svaki put kada se gubi na tempu daje se "vetar u jedra" ustvari onim snagama koje Srbiju vuku unazad.
  • 16x9 Image

    Slavica Brajović

    Za Radio Slobodna Evropa radi od početka 1997. godine, a na mjestu šefa podgoričkog biroa je od juna 2000., kad je startovala i polusatna emisija Radija Slobodna Evropa o događajima u Crnoj Gori.

XS
SM
MD
LG