U ponedeljak svetski mediji iz Srbije su prenosili da je izborna pobeda Borisa Tadića dokaz proevropskih težnji gradana Srbije. U četvrtak u izveštajima iz Beograda ponovo se vladajuća politika opisuje kao izolacionistička i, što je najapsurdnije, za to itekako ima razloga. Spor predsednika Tadića i premijera Vojislava Koštunice, te odbijanje političkog sporazuma koji je Vladi Srbije ponudio Brisel, uveli su zemlju u političku krizu koja je vrlo brzo proizvela posledice u privredi. S obzirom da istraživanja pokazuju da oko 70 odsto gradana Srbije podržava evropske integracije za očekivati je da ovakav politički obrt malo koga može ostaviti ravnodušnim.
Osam godina posle Miloševića Srbija je potrošila u prihvatanju i osporavanju vrednosti ujedinjene Evrope. Posle toliko, po mnogima protraćenog, vremena za mlade aktiviste ogranka mreže nevladinih organizacija Pakta mladih za Jugoistočnu Evropu stajanja više nesme biti. Koordinatorka Pakta Olja Hon je jasna:
"Stvarno smatramo da je poslednji momenat da se uozbiljimo. Ovo sve je potpuno nenormalno."
Olja Hon podseća da je vicepremijer Božidar Ðelić ne tako davno najavio da će Srbija do kraja godine biti na beloj šengenskoj listi. Danas iz krugova bliskih premijeru Vojislavu Koštunici, Božidaru Ðeliću prete da će ga proglasiti nacionalnim izdajnikom ako potpiše sporazum sa Briselom, a dalja liberalizacija viznog režima ponovo se čini neizvesnim procesom:
"Mi bi trebalo po ubrzanom procesu da obavljamo reforme, a ne da činimo korak napred dva korak nazad. Mi smo upravo u takvoj situaciji. Dovoljno je izaći na ulice gradova u Srbiji pa videti kako se ljudi osećaju. Loša je atmosfera, ljudi su apatični, poslednjih dana se razgovara samo o političkoj situaciji u zemlji. Danas slušamo samo ekonomske analize", kaže Olja Hon.
Zaista, iz Brisela je potvrdeno da vizni režim neće trpeti zbog zahladenja odnosa sa Beogradom, ali ni u Evropskoj uniji niko ne može delovati protiv zakona tržata i njegove uslovljenosti političkim prilikama u bilo kojoj zemlji. Školski primer čvrste veze ekonomije i politike može se videti na Beogradskoj berzi. U poslednja dva dana, od početka krize Vlade, Index berze je pao do mere da je potpuno poništen rast ostvaren u prvom danu posle pobede Borisa Tadića na predsedničkim izborima. Analitičar Privredne komore Srbije Goran Nikolić objasnio nam je da je to tek slab signal i najava ozbiljnih privrednih poremecaja koji bi u Srbiji mogli da uslede:
"Stvarno smatramo da je poslednji momenat da se uozbiljimo. Ovo sve je potpuno nenormalno."
Olja Hon podseća da je vicepremijer Božidar Ðelić ne tako davno najavio da će Srbija do kraja godine biti na beloj šengenskoj listi. Danas iz krugova bliskih premijeru Vojislavu Koštunici, Božidaru Ðeliću prete da će ga proglasiti nacionalnim izdajnikom ako potpiše sporazum sa Briselom, a dalja liberalizacija viznog režima ponovo se čini neizvesnim procesom:
"Mi bi trebalo po ubrzanom procesu da obavljamo reforme, a ne da činimo korak napred dva korak nazad. Mi smo upravo u takvoj situaciji. Dovoljno je izaći na ulice gradova u Srbiji pa videti kako se ljudi osećaju. Loša je atmosfera, ljudi su apatični, poslednjih dana se razgovara samo o političkoj situaciji u zemlji. Danas slušamo samo ekonomske analize", kaže Olja Hon.
Zaista, iz Brisela je potvrdeno da vizni režim neće trpeti zbog zahladenja odnosa sa Beogradom, ali ni u Evropskoj uniji niko ne može delovati protiv zakona tržata i njegove uslovljenosti političkim prilikama u bilo kojoj zemlji. Školski primer čvrste veze ekonomije i politike može se videti na Beogradskoj berzi. U poslednja dva dana, od početka krize Vlade, Index berze je pao do mere da je potpuno poništen rast ostvaren u prvom danu posle pobede Borisa Tadića na predsedničkim izborima. Analitičar Privredne komore Srbije Goran Nikolić objasnio nam je da je to tek slab signal i najava ozbiljnih privrednih poremecaja koji bi u Srbiji mogli da uslede:
"U takvom scenariju privreda Srbije će biti suočena sa otežanom mogućnošću zaduživanja u inostranstvu, sa smanjenim investicijama, sa smanjenim izvozom, i što je najvažnije, a mnogima se čini da nije bitno, sa smanjenim uvozom. Naša industrijska proizvodnja je visoko uvozno zavisna. Dakle, mi upadamo u jedan začarani krug gde dolazimo do snažnog pada odnosno ekonomske krize."
Da je situacija izuzetno ozbiljna upozorila je i šefica vladine Kancelarije za pridruživanje Evopskoj uniji Tanja Miščević. Ona navodi da Beograd ovog puta šalje najjasniju poruku čvrstog uzdržavanja od dobre saradnje sa Briselom:
"Mislim da je apsolutno potrebno potpisati ovakav jedan, kao što ste i sami mogli videti, dokument na koji zapravo ne možete dati nikakvu zemerku. On prestavlja vrlo jasnu proklamaciju interesa Evropske unije da ima Srbiju blizu sebe."
Umesto toga, navodi ekonomista Goran Nikolić, politika premijera Koštunice nameće suprotni pravac:
"Postoji vrlo realna mogućnost da izolacionisti preuzmu vlast u zemlji. Prosto prestanak integracije sa Evropskom unijom sada se čini kao realna solucija i takav scenario bi Srbiju doveo u velike neprilike."
Pred Srbijom se otvaraju i rizici širenja antievropskog raspoloženja, koji upravo na nju mogu ostaviti teže posledice, a sa čime se suočila i tokom devesetih. Filozofkinja Divna Vuksanović takve posledice osim u domenu svakodnevnog života vidi i na polju mentalnog stanja nacije:
"Ukoliko je reč o jednom otvorenom društvu onda različiti uticaji koji dolaze sa strane mogu da obogate kulturni život takve sredine. Ako je, pak, u pitanju zemlja relativno zatvorenih granica tada je moguće odsustvo tih stranih kulturunih uticaja što sve može uticati na osiromašenje ne samo kulturnog života Srbije već i svakodnevice."
Na putu ka Evropskoj uniji Beograd od 2000. godine nije tako jasno zastao kao što je to učinio sada, a sve u pokušaju da odgovori na pitanje da li su mu vrata EU zatvorena ili ih sam zatvora.
Da je situacija izuzetno ozbiljna upozorila je i šefica vladine Kancelarije za pridruživanje Evopskoj uniji Tanja Miščević. Ona navodi da Beograd ovog puta šalje najjasniju poruku čvrstog uzdržavanja od dobre saradnje sa Briselom:
"Mislim da je apsolutno potrebno potpisati ovakav jedan, kao što ste i sami mogli videti, dokument na koji zapravo ne možete dati nikakvu zemerku. On prestavlja vrlo jasnu proklamaciju interesa Evropske unije da ima Srbiju blizu sebe."
Umesto toga, navodi ekonomista Goran Nikolić, politika premijera Koštunice nameće suprotni pravac:
"Postoji vrlo realna mogućnost da izolacionisti preuzmu vlast u zemlji. Prosto prestanak integracije sa Evropskom unijom sada se čini kao realna solucija i takav scenario bi Srbiju doveo u velike neprilike."
Pred Srbijom se otvaraju i rizici širenja antievropskog raspoloženja, koji upravo na nju mogu ostaviti teže posledice, a sa čime se suočila i tokom devesetih. Filozofkinja Divna Vuksanović takve posledice osim u domenu svakodnevnog života vidi i na polju mentalnog stanja nacije:
"Ukoliko je reč o jednom otvorenom društvu onda različiti uticaji koji dolaze sa strane mogu da obogate kulturni život takve sredine. Ako je, pak, u pitanju zemlja relativno zatvorenih granica tada je moguće odsustvo tih stranih kulturunih uticaja što sve može uticati na osiromašenje ne samo kulturnog života Srbije već i svakodnevice."
Na putu ka Evropskoj uniji Beograd od 2000. godine nije tako jasno zastao kao što je to učinio sada, a sve u pokušaju da odgovori na pitanje da li su mu vrata EU zatvorena ili ih sam zatvora.
