Dostupni linkovi

Ako odnos snaga u srpskoj vladi i u narednom periodu ostane isti, postoji li opasnost da se preigravanje dosadašnje karte u vezi sa Kosovom i evrointegracijama vrati Srbiji kao bumerang?

Naši sagovornici ocenjuju da vlada temu Kosova treba da razvija iz orijentacije "za" a ne iz orijentacije "protiv" Evropske unije, kako ne bi ostala i bez Kosova i bez evrointegracija.

Čini se da su premijer Srbije Vojislav Koštunica i srpski pregovarački tim, na čelu sa ministrom za Kosovo i Metohiju Slobodanom Samardžićem, u odnosima sa Evropskom unijom, zategli uže do pucanja. Zahtev Briselu da se odrekne slanja svoje policijsko-pravosudne misije na Kosovo bez rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, otežavanje Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju da produži mandat na Kosovu i najava kontramera zemljama koje budu priznale sve izvesniju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, u evropskim prestonicama se čita kao svojevrsna ucena. Hoće li, ako odnos snaga u vladi i nakon izbora ostane isti, ovo doneti bumerang Srbiji i njenim građanima?

Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, na ovo pitanje nudi načelan odgovor:

"Srbiji se nudi evropska perspektiva, a ne ni Nikoliću ni Tadiću ni Koštunici. Istina je da je približavanje EU u najvećoj mogućoj meri zavisno od toga šta i koliko radi srpska vlada."

Preganjanje sa Evropskom unijom da odustane od slanja svoje misije na Kosovo, kako bi Srbija potpisala Sporazum o pridruživanju i vladina politika prema Kosovu, koju promovišu premijer Vojislav Koštunica i ministar Slobodan Samardžić, dovešće do toga da Srbija ostane i bez Kosova i bez Evropske unije, kaže za naš program Oliver Ivanović, jedan od lidera Srba sa Kosova. On najpre podseća da razdvajanje mehanizama pridruživanja Srbije i Kosova Evropskoj uniji nije nešto od juče i da su na to razdvajanje pristali i aktuelni premijer i aktuelni vođa pregovaračkog tima, ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije:

"Moram sve podsetiti da je 2003. godine na samitu u Solunu dogovoren poseban mehanizam za pridruživanje Kosova. Već tog trenutka Evropa je odvojila proces pridruživanja Kosova od procesa pridruživanja Srbije. U to vreme predsednik SRJ je bio Vojislav Koštunica, a Samardžić je bio njegov prvi savetnik. Na samitu u Solunu kosovsku delegaciju je tada predstavljao Bajram Redžepi i, kao predstavnik DSS, Milorad Todorović. Dakle, bili su svesni tog poteza."

Najoptimalnije rešenje za Srbiju jeste da ni na koji način ne uslovljava svoj nastavak puta u Evropsku uniju jer ako bude nastavila ovako, njen položaj i odnosi sa Kosovom opasno će se zakomplikovati nakon američkih izbora, kada će ta zemlja učiniti sve da revitalizuje svoj položaj u svetu, kaže politički analitičar, Jelena Milić:

"EU sada već stvarno stavlja kredibilitet svoje zajedničke vanjske politike u pitanje. Ako nešto ne preduzme do američkih izbora, u trenutku kada je Amerika zagledana u sebe, Amerika će na velika vrata pokušati da konsoliduje svoj međunarodni uticaj, čim bude izabran predsednik. U tom smislu, mislim da će za Srbiju i za srpske odnose sa Kosovom situacija biti mnogo komplikovana. Najbolje i najoptimalnije rešenje jeste da Srbija ne uslovljava svoj nastavak puta u EU."


Oliver Ivanović stoji na stanovištu da Srbija temu Kosova treba da razvija iz orijentacije ZA Evropsku uniju a ne iz orijentacije PROTIV nje:

"Srbija samo ravnopravnim članstvom u EU podiže kredibilitet i u tom slučaju može postaviti pitanje svog teritorijalnog integriteta, odnosno ugrožavanja teritorijalnog integriteta od onih zemalja koje bi priznale KiM. Za primer navodim Kipar, u ovom trenutku to je podeljena država - severni turski deo priznaje samo Turska, ali ga neće priznati niko drugi baš zato što je Kipar punopravna članica NATO i EU."

Sagovornik Radija Slobodna Evropa se boji da će Srbija usporavanjem ili osporavanjem evropskih integracija ponovo pasti na dobro poznate grane iz devedesetih godina:

"Na ovaj način se sasvim sigurno ugrožava naša evropska perspektiva i mislim da na taj način sigurno gubimo i KiM."


Jelena Milić ocenjuje da nema nikakve protivrečnosti između činjenice da Kosovo ima poseban mehanizam za pridruživanje Evropskoj uniji i sadržaja široke autonomije koju bi Kosovu dao srpski pregovarački tim i njegov šef.

Preigravanje dosadašnje igre oko Kosova i evrointegracija, bilo bi zaista opasno, kaže naša sagovornica:

"Mislim da je ovo sada maksimum do kojeg je došao Koštunica, u ucenjivanju međunarodne zajednice. On jeste do sada postigao nešto, u smislu da nije izgubio Kosovo, ali bi sada bilo zaista opasno da se zaigra."


Jelko Kacin podvlači da srpska vlada mora dati jasne odgovore na izazove i to ilustruje i regionalnom komparacijom:

"Makedonska vlada je izgubila dve godine u međusobnom iscrpljivanju da bi na kraju došla do spoznaje da su prošle tri godine i da još uvek nemaju datum. Došli su sebi i dogovorili se svi u opoziciji i koaliciji, među Makedoncima i Albancima, da nema druge nego da svi zajedno veslaju u istom pravcu. Na drugoj strani, Hrvatska izmišlja neke neprijatelje kako bi, na neki način, sebe spasila kritike javnosti kako nije sposobna da zatvori mnoga poglavlja, za koja nema nikakvih prepreka do njihove nesposobnosti da to odrade. Dakle, srpska vlada je ona koja mora odraditi posao i koja mora jasno odgovarati na izazove, da li i kojom brzinom želi ka EU."

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG