Dostupni linkovi

Nikolićeva pobeda ubrzava nezavisnost Kosova


Strana štampa

Ukoliko Tomislav Nikolić pobedi u nedelju na izborima za predsednika Srbije, Kosovo će odmah nakon toga proglasiti nezavisnost, objavljuje Ajriš Tajms pozivajući se na izvore u Vladi u Prištini.

Istovremeno, bivši američki državni sekretar, Lorens Iglberger (Lawrence Eagleburger), američki ambasador u UN Džon Bolton (John Bolton) i pomoćnik ministra odbrane Piter (Peter) Rodman pišu u Vošington Tajmsu (Washington Times) da bi nezavisnost Kosova stvorila presedan sa veoma negativnim posledicama po Balkan kao i etničke sukobe širom sveta.

Dukađin Gorani, politički savetnik kosovskog premijera Hašima Tačija izjavio je za "Ajriš Tajms" (Irish Times) da u slučaju Nikolićeve pobede proglašenje nezavisnosti može biti ubrzano, jer u takvoj situaciji očito ne bi bilo moguće rešenje statusa bez potresa.

"Tadićeva pobeda bi verovatno značila ne tako brzo proglašenje nezavisnosti i omogućila bi dugoročniju stabilnost," ističe Gorani.

U slučaju Nikolićevog trijumfa, Kosovo bi moglo proglasiti nezavisnost 9. ili 10. februara, piše "Ajriš Tajms" pozivajući se na nezvanične izvore u Prištini, To bi značilo i kraj nada Kosova u uspostavljanju bilo kakve saradnje sa Beogradom. Ako pak Tadić pobedi, onda bi kosovske institucije verovatno pristale na nagovor Zapada da odlože odluku o nezavisnosti najmanje do 17. februara. Vašington i Brisel bi time pokušale da ojačaju poziciju Tadića na početku drugog mandata i ubrzaju pregovore o nastavku evropskih integracija Srbije, zaključuje "Ajriš Tajms".

Istovremeno, bivši američki državni sekretar Lorens Iglberger, američki ambasador u UN Džon Bolton i pomoćnik ministra odbrane Piter Rodman pišu u "Vošington Tajmsu" da je politika Bele kuće oko Kosova pogrešna. Oni smatraju da se Bušova administracija oslanja na neubedljiv stav da je Kosovo jedinstven slučaj i neće stvoriti presedan za ostale etničke sukobe. Bivši visoki američki zvaničnici se slažu da svaki slučaj ima jedinstvene karakteristike, međutim ostale etničke grupe u svetu koje takođe teže secesiji već su nagovestile da će slediti primer Kosova. Oni navode albansku zajednicu u južnoj Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, kao i Srbe u Bosni i Hercegovini koji bi mogli imati slične pretenzije. Tu su i ostali etnički sukobi u svetu, kao što su slučaj Baskije u Španiji i severnog dela Kipra, na kome su Turci u većini. Oni smatraju da Bela kuća ima ignorantski odnos prema primedbama Rusije. Bez obzira na nesporazume sa Moskvom o raznim pitanjima, Vašington ne bi trebalo da izaziva nepotrebnu krizu u odnosima sa Kremljom, jer mu je potreban za rešavanja problema kao što su nuklearno oružje Irana i Severne Koreje, naglašavaju bivši američki zvaničnici, upozoravajući da ne bi trebalo potcenjivati spremnost i mogućnosti Moskve da pomogne Srbiji i da sadašnji trenutak ne treba porediti sa NATO bombardovanjem 1999, kada je slaba Rusija bila pasivna.

Oni smatraju da Kosovo iako proglasi nezavisnost, neće biti funkcionalna država i da će međunarodna zajednica morati da preuzme starateljstvo na neodređeno vreme. Ne postoje ni ostali uslovi za postojanje države kako što su održiva ekonomija, poštovanje zakona, nezavisno sudstvo. Kao uzrok ovih problema često se navodi nedefisnian status Kosova, ali jednostrano proglašenje nezavisnosti koju će priznati samo deo zemalja, a drugi ne, ne može biti recept za rešenje.

Posledica jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova biće njegovo pretvaranje u novi "zamrznuti sukob" a rizici od novog nasilja mogu ugroziti dalji njegov razvoj.

Srbija je u međuvremenu ostvarila ogroman napredak u demokratskim reformama. Međutim, to može biti dovedeno u pitanje, jer je sada u situaciji da bira između evropske perspektive i odbrane teritorijalnog integriteta. Postoji ozbiljna pretnja od radikalizacije političkih prilka u Srbiji i njeno okretanje ka Rusiji.

Trojica bivših visokih američkih zvaničnika ističu da ne potcenjuju složenost kosovskog pitanja i zato se jedino kroz mukotrpne pregovore može doći do rešenja koje garantuje trajnu stabilnost. Međutim, po njihovom mišljenju podrška SAD nezavisnosti Kosova na samom početku ohrabrila je lidere u Prištini da ne prihvate bilo kakav sporazum sa Beogradom. Zato je nužno preispitivanje američke politike prema Kosovu. U međuvremenu, Vašington treba da se uzdrži od ishitrenih poteza, zaključuju u tekstu u "Vošington tajmsu" bivši američki državni sekretar Lorens Iglberger, američki ambasador u UN Džon i pomočnik ministra odbrane Piter Rodman.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG