Dostupni linkovi

Iako su ustavna ovlašćenja predsednika Srbije relativno ograničena, simbolički i politički značaj ove funkcije izuzetno je važan i često više zavisi od realnih odnosa snaga nego formalnih nadležnosti.

Tako dok je predsednik Srbije bio Slobodan Miločević, centar moći je bio tu koncentrisan, a Zoran Lilić kao predsednik SR Jugoslavije ličio je više na šefa protokola nego na šefa države. Međutim, kada je Milošević izabran za predsednika Jugoslavije, centar moći se preselio sa njim, dok je novi predsednik Srbije Milan Milutinović bio sveden na šefa protokola. U slučaju Borisa Tadića i Tomislava Nikolića koji predvode dve najače stranke u zemlji, ko god da pobedi njegov politicki značaj će prevazilaziti okvir funkcije definisane ustavom. Zato se uoči drugog kruga predsedničkih izbora vodi velika bitka dvojice protivkandidata, a uloga pobednika mogla bi biti ključna pre svega na putu Srbije ka Evropskoj uniji.
Po Ustavu i novim zakonima prvi čovek Srbije ima reprezentativne nadležnosti ali njegova stvarna pravna ovlašćenja nemaju preveliki značaj. Dužnost mu je da predstavlja državu u zemlji i inostranstvu, ukazom proglašava zakone, skupštini predlaže kandidata za predsednika vlade, sudije Ustavnog suda, postavlja i opoziva ambasadore na osnovu predloga vlade, daje pomilovanja i odlikovanja, a ima i ovlašćenja koja se tiču komandovanja vojskom. Zoran Krstić, profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka, kaže za naš program da predsednik Srbije nema realne ingerencije vlasti koje bi mu omogućile da vodi praktičnu politiku:

"Po Ustavu on je jedna ceremorijalna i protokolarna ličnost, poput nemačkog predsednika ili britanske kraljice. Dakle, formalno on je neuticajni predsednik."

Međutim, u srpskim političkim prilikama, šef države ima značajan uticaj na vladu, pogotovu ako dolazi iz partije ili koalicije na vlasti:

"U našem konkretnom slučaju izbor predsednika znači to da bi on bio, da tako kažem, neka logistička podrška koalicionoj vladi i obrnuto."

Pred drugi krug predsedničkih izbora, kandidati su aktuelni predsednik Boris Tadić, iz Demokratske stranke – partije koja je na vlasti, i Tomislav Nikolić, lider najveće opozicione partije – Srpske radikalne stranke. Uprkos tome što ovlašćenja predsednika republike nisu prevelika, simbolički i politički značaj budućeg pobednika biće veliki i zato nije sve jedno koga će građani izabrati, kaže za naš Radio Vesna Rakić Vodinelić, pravni stručnjak i profesor na Beogradskom univerzitetu:

"U Srbiji je sa mnogih aspekata bitno ko će biti predsednik republike. Politička opcija koju on zastupa može da utiče na odnose Srbije, pogoto, sa stranim državama. Ako postoje dva kandidata, od kojih je jedan oličenje demokratskog pristupa a drugi autoritarnog pristupa, jasno je da taj simbolički značaj može da se pretvori u realni značaj, a pretvoriće se odmah na parlamentarnim izborima."

Ukoliko bi bio izabran demokratski kandidat, onda bi on kao predsednik preko svojih ministara mogao da ispuni predizborna obećanja, ocenjuje Zoran Krstić, dok bi u suprotnom slučaju predsednički uticaj mogao biti valorizovan na drastičan način:

"U tom slučaju bi, moja procena je, došlo vrlo brzo do paralize, do institucionalne blokade sistema. Drugim rečima, ne očekujem jednu normalnu komunikaciju između predsednika i vlade već očekujem jednu institucionalnu krizu i to bi onda bila jedna prava istinska kohabitacija - 2000. godine je bila jedna formalna kohabitacija a ovo bi bila prva prava kohabitacija u Srbiji. Ne verujem da bi ta kohabitacija donela neke pozitivne rezultate."

Građani Srbije biraju šefa države po istim pravilima kao i do sada, a po novom zakonu ovlašćenja mu ostaju gotovo identična, kaže Vesna Rakić Vodinelić, ali dodaje da će u skladu sa prošle godine usvojenim Ustavom postupak za njegovo razrešenje biti drugačiji:

"Ustav određuje način izbora, predsednika republike se bira na opštim izborima od strane svih građana koji imaju pravo glasa. Međutim, za razliku od toga, on se razrešava odlukom skupštine i to glasovima najmanje dve trećine narodnih poslanika, što je jedno, da tako kažem, neuobičajeno rešenje."

Po novim zakonima o predsedniku i njegovom izboru ostala su skoro ista pravila i što se tiče raspuštanja Narodne skupštine, dok je jedina novina to što predsednik neće razmatrati predlog vlade da se raspusti parlament, ako skupština nije prihvatila vladin odgovor na interpelaciju ili ako je vlada podnela predlog da se glasa o njenom poverenju. Predsednik Srbije bira se na mandat od pet godina, a zakon kaže da niko ne može više od dva puta da bude izabran za predsednika. Vesna Rakić Vodinelić smatra da nikako ne može biti svejedno koji će od kandidata dobiti poverenje glasača, pogotovo kada se radi o jednom od najvažnijih pitanja, kao što je put zemlje u Evropu:

"Politička opcija koju on zastupa može uticati na odnose Srbije, pogotovo, sa stranim državama. Dakle, i u odnosu na EU postoje predsednici republika koji su manje ili više prihvatljivi za druge sagovornike – oko toga nema nikakvih dilema. Postoje predsednici republika kojima treba jako mnogo vremena da ostvare kontakt sa nekim stranim državama, a to su predsednici koji zastupaju jedan autoritarni pogled na svet, i oni kojima je to mnogo jednostavnije."

I za samu Evropsku uniju veoma je važno ko će biti budući predsednik Srbije, zaključuje Zoran Krstić:

"Da li će to biti prodemokratski kandidat ili ne, oni žele da ulažu i investiraju Srbiju, ne mislim samo u ekonomskom već i u političkom smislu. Dakle, Evropi je potreban jedan stabilan politički sistem sa stabilnim političkim državnim institucijama i oni tu stabilnost vide upravo u kandidatu DS. Ovo drugo rešenje je za njih velika nepoznanica i neizvesnost."

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG