Dostupni linkovi

Više od parafiranja, manje od potpisivanja


Brisel, sednica ministara spoljnih poslova EU na kojoj je Srbiji ponuđen "privremeni politički sporazum", 28. januara 2008

Šta zapravo predstavlja politički sporazum koji je Brisel ponudio Beogradu, u odnosu na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i kakve bi to refleksije moglo da ima na drugi krug predsedničkih izbora?

Evropska unija prelaznim sporazumom praktično je ponudila Srbiji da bude članica Unije, ocenio je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić. Sve zemlje Unije su stale iza toga da Srbija postane ravnopravna članica te zajednice istakao je Đelić i dodao da nakon drugog kruga predsedničkih izbora 3. februara očekuje mandat građana koji bi omogućio potpisivanje prelaznog političkog sporazuma 7. februara.
“Ovaj sporazum koji nam nudi EU se tiče i ekonomije, omogućiće jačanje naše privrede. On se takođe tiče slobode, jer nam nudi ukidanje viza i, napokon, EU nudi naročito mladima, studentima da mnogo veći broj njih ide i studira u EU. Uz vize to pokazuje da svi, a naročito mladi imaju mnogo da dobiju kroz dalje približavanje naše zemlje EU.”
Prelazni politički sporazum predstavlja više od parafiranog Sporazuma o pridruživanju EU, a manje od njegovog potpisivanja, izjavio je ministar za rad i socijalna pitanja Rasim Ljajić. On je istakao da je ponuđeni sporazum jasan signal da su za Srbiju vrata EU otvorena, ali da i sama Srbija mora učiniti nekoliko važnih stvari. Ljajić je precizirao da se najpre mora postići saglasnost da li Srbija želi u EU, kao i okončati saradnja sa Haškim Tribunalom. Na pitanje da li bi ponuđeni politički sporazum mogao da ima refleksije na drugi krug predsedničkih izbora Ljajić je rekao da EU jučerašnjom ponudom šalje signal da u Srbiji želi demokratskog partnera:
“Jasno je da i ponuđeni sporazum između redova čitan znači da i EU želi da sačeka rezultate izbora 3. februara. Ukoliko ti rezultati budu takvi da pobedi kandidat koji se protivi ulasku u EU, onda od tog posla neće biti ništa pa ni od ovog ponuđenog sporazuma. Naprosto to nije sada nikakva podrška ovom ili onom kandidatu, niti je to zastrašivanje građana, niti je to bilo kakva ucena. Jednostavno, ako želite da budete deo Evrope, onda morate da prihvatite pravila političke igre koja u toj Evropi važe. To u konkretnom slučaju ne važi za kandidata Srpske radikalne stranke, to nije moja ocena, to je ocena apsolutno većine zemalja u EU”.
Sociolog Zagorka Golubović kaže da potez EU razume kao žzelju da se učini ustupak pred drugi krug predsedničkih izbora, da je pozitivno što je akcenat stavljen na ekonomska pitanja, ali i naglašava da bi veću korist od ovakvog razvoja situacije mogao da ima kandidat Radikala Tomislav Nikolić:
“Mislim da oni ne poznaju dovoljno situaciju kod nas, da recimo ovo tvrdoglavo insistiranje Holandije da se ne potpiše Sporazum o pridruživanju je neka vrsta ucene.Ako oni ucenjuju da se to ne potpiše dok se Ratko Mladić ne uhvati, onda nažalost daju se šanse Nikoliću da pobedi na ovim izborima I da se mo vratimo nazad. Koliko će ovo biti dovoljna zamena za odustajanje od toga da se pre izbora za predsednika u drugom krugu potpiše definitivno Sporazum o pridruživanju nisam sigurna”.
Politički sporazum, koji je Brisel ponudio Beogradu, jedino je moguće rešenje koje je EU mogla da ponudi i Srbiji i samoj sebi i atlantskim partnerima, kaže za naš program Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije. Ona smatra da je reč o takozvanom faznom potisivanju Sporazuma o pridruživanju i da ponuđeni paket sadrži većinu elemenata Sporazuma, kao i da se na taj način zaobilazi politički segment koji je za Beograd bio sporan.
“Na taj način se izbegava priča oko toga da li sporazum podrazumeva Rezoluciju 1244 i da li bi dolazak misije ugorzio sporazum. Ono što je dobro, to je da politički sporazum sadrži sve elemente ekonomskog dela i da ipak daje međunarodnim finasijerima podsticaj da se u Srbiji u tom smislu nešto adekvatno dešava, da postoje objektivne geopolitičke okolnosti koje možda otežavaju da se on sada realizuje na jednostavan i pun način”.
Jelena Milić naposletku zaključuje da je ponuđeni prelazni politički sporazum koji je Brisel ponudio Beograd pre svega reakcija na pojedine izjave koje su dolazile iz dela vladajuce koalcije u Srbiji.
“Došlo bi do tog konsensusa da nije bilo među evropskim partnerima straha da se desi jedan presedan, a to je da se jednoj zemlji ponudi da potpiše sporazum pa da ona onda odbije, a videli smo sve ove najave ministra Slobodana Samardžića, zbog rasparve kako će misija EU doci na Kosovo. Mislim da je trenutno najzaslužniji što mi ceo sporazum nismo dobili taj deo pregovaračkog tima”.
XS
SM
MD
LG