Dostupni linkovi

Okidač za krizu u vladajućoj koaliciji


zastava Evropske unije

Kako i u kojoj meri ubrzana agenda međunarodne zajednice u vezi sa kosovskim statusom utiče na predizbornu temperaturu u Srbiji? Kako će to iskoristiti dva rivala u predsedničkoj trci u Srbiji?

Evropska unija ima razumevanja za trenutak u kome se Srbija nalazi i za teške odluke koje su pred njom u vezi sa Kosovom i ne želi da ugrozi njen trasirani put evropske integracije, ocenjuje direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivo Vejvoda. On veruje da eventualno protivljenje Holandije potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom može biti kratkoročno, ali da treba sačekati 28. januar i videti kakvu će odluku doneti šefovi diplomatija EU.

Primetno je, međutim, da su se evropski i svetski igrači u poslednjih mesec dana zahuktali u nastojanju da što pre usaglase termin kosovske nezavisnosti i potonjih priznanja i da to mediji veoma revnosno prenose. Nemačka je, uz to, kako prenose domaći mediji, već dobila nezavisnu analizu svojih pravnih stručnjaka koji smatraju da rezolucija 1244 ne zabranjuje jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i potom priznanje kosovske državnosti od strane drugih država.
Međunarodna zajednica u predvečerje izbora u Srbiji intenzivno usaglašava dinamiku i tajming nezavisnosti Kosova. Štampa nije propustila da izvesti da su najznačajnije članice Evropske unije pre par dana na Brdu kod Kranja tražile najbolji termin za kosovsku nezavisnost. Britanija je, tako, kako prenose hrvatski i slovenački mediji, pominjala 4. februar – britanski Foreign office je, doduše, to kasnije demantovao - a druge države, poput Nemačke i Francuske bile su bliže stavu Italije da se proglašenje nezavisnosti dogodi posle španskih parlamentarnih izbora, koji su predviđeni za 9. mart, kako se Madrid ne bi doveo u nepriliku s obzirom na baskijske separatističke težnje. Kako i koliko se ovakav presing međunarodne zajednice u vezi sa statusom Kosova odražava na izbornu situaciju u Srbiji?
Milan Nikolić, predsednik nevladine organizacije Centar za proučavanje alternativa, smatra da su i neki zapadni državnici svojim stavovima doprineli zaoštravanju odnosa između koalicionih partnera u Vladi, što bi moglo da se obije o glavu demokratskom predsedničkom kandidatu:
“Činjenica je da su sve ove izjave, i ove na brdu kod Kranja, bile okidač za ovu sadašnju krizu u vladajućoj koaliciji i novo dodatno uslovljavanje ili ucenjivanje Borisa Tadića od strane DSS, sa dopunama koalicionog sporazuma. To jeste bilo izazvano upravo ponašanjem međunarodne zajednice, posebno nekih zvaničnika EU u koje spadaju gospodin Sarkozi, gospodin Braun i drugi, ali i ponašanjem, na primer, Holandije koja neke svoje propuste iz prošlosti pokušava da kompenzuje na taj način što isteruje mak na konac kada je u pitanju Srbija. Mislim na ponašanje holandskog bataljona u Srebrenici, pa sada uslovljavanje ulaska Srbije ili potpisivanja ovog sporazuma, isporuku Mladića za kojeg niko živi ne zna gde je, ni zapadne obaveštajne službe, itd.“
Svet, ipak, ne može da stane ili da promeni svoju agendu zbog srpskih predsedničkih izbora, kaže Jelica Minić, članica Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva inostranih poslova Srbije, i podseća da je poslednjih dana bilo i izvesnih odluka međunarodnih institucija koje reflektuju i izvesne ustupke Srbiji:
“Ovo je jedna dinamika vezana za opredeljivanje različitih međunarodnih institucija i može se reći da se i na poslednjoj sednici Saveta bezbednosti, prilikom odlučivanja o nacrtu rezolucije u okviru Saveta Evrope, napravio jedan iskorak u susret Srbiji – da su učinjeni određeni ustupci Srbiji i da se Srbija, odnosno interesi Srbije i njena realna pozicija, tretiraju sa većim uvažavanjem. O tome se vodi računa, čak i na strani same EU postoji vrlo visok stepen tolerancije, imajući u vidu sve izjave koje su dolazile iz Srbije poslednjih nedelja, i ni to ne treba potcenjivati. S druge strane, zbog drugog kruga izbora koji sledi, ne možemo očekivati da će institucije, kao što je Savet Evrope, Savet bezbednosti, pa i sama EU, u potpunosti promeniti svoju agendu.“
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG