Dostupni linkovi

Sa približavanjem rešavanja konačnog statusa Kosova, deo političara i javnosti u Srbiji sve intenzivnije insistira na učvršćivanju veza sa Rusijom, ne samo kroz političku, već i kroz ekonomsku i kulturnu saradnju

“..Srbija i Rusija, Srbija i Rusija, dve sestre..”
Ovako su predstavnici društva srpsko - ruskog prijateljstva danas najavili niz kulturnih manifestacija u Beogradu, koje za cilj imaju povezivanje i učvršćivanje veza između dva naroda, ali i, kako je rekla predsednica društva, glumica Ivana Žigon i iskazivanje zahvalnosti Rusiji “za sve što čini za Srbiju”:
“Veoma smo ponosni što je Rusija opet uz naš narod, kao što je to bila kroz čitavu istoriju. One koji poznaju istoriju ne čudi ovakva podrška Rusije u vezi KiM. Kada smo pre godinu dana došli u Petrovgrad dočekao nas je hor od 200 dece koji je pevao: ‘Oj Kosovo Kosovo’. Oni će se pobratimiti sa ansamblom Kosovski božuri’.”
Predstavnica ruskog hora dala je i savet kako da Srbija odnese pobedu u borbi za očuvanje Kosova:
“Verujemo da ukoliko srpski narod sačuva svoju prekrasnu dušu i sačuva dragoceni talenat pravoslavne vere da će Gospod sačuvati srpsku zemlju i Kosovo.”
Gost na konferenciji za novinare, ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Aleksejev, istakao je nešto drugačije razloge zbog kojih su Rusija i Srbija značajni partneri, naglašavajući, pre svega, ekonomski plan:
“Pre svega bih želeo da kažem da se mi vraćamo na naš prirodni put, na političkom, ekonomskom i kulturnom planu.”
Iako istraživanja pokazuju da je 70 posto građana Srbije za članstvo u EU, insistiranje na približavanju Rusiji sve je intenzivnije kako se približava momenat rešavanja konačnog statusa Kosova. Insistiranje dela vlasti na čelu sa srpskim premijerom Koštunicom na saradnji na ekonomskom planu i ruskim investicijama izazvala je u jednom momentu krizu u vladajućoj koaliciji, koja je završena Koštuničinom pobedom i odlukom Vlade da usvoji tekst energetskog sporazuma sa Rusijom, kojim je predviđena prodaja NIS-a ruskom Gaspromu. Istoričar Nikola Samardžić smatra veoma opasnim pokušaje da se Rusija predstavi kao neko ko će Srbiji rešiti sve probleme:
“Imam utisak da se u Srbiji stvara jedno mišljenje, koje je naravno potpuno pogrešno, da će Rusija ne samo štititi Srbiju i njene zvanične kvazi interese na Kosovu već da će je i izdržavati. Političke elite danas Srbiji ne predstavljaju rezultate glavnih analiza ruske politike i ekonomije koji su prilično zastrašujući. I naravno, taj mit o diktatoru koji je u stanju da reši sve probleme je kao neka vrsta virusa koji se širi. To nije dobro za Srbiju i posledice mogu biti onakve kakve su osećala istočno evropska društva u doba hladnog rata pod sovjetskom okupacijom.”
Uprkos ovakvim upozorenjima, u Srbiji raste broj onih koji insistiraju na saradnji i zahvalnosti Rusiji. Inicijative za podizanje spomenika ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, stižu iz raznih gradova Srbije, a ruske ustanove kulture ponovo dobijaju na značaju. Nakon perioda kada je bio potpuno marginalizovan u školama, ponovo se čuju glasovi onih koji ruski jezik smatraju jednim od mostova između Beograda i Moskve, pa tako Ivana Žigon poručuje:
“Jednom rečju, ljudi učite ruski.”
I pored ovakvih poruka, sociolog Stjepan Gredelj ne misli da je okrenutost ka Rusiji trajno opredeljenje, kako dela vlasti, tako i građana Srbije:
“Kažem deo jer ovde ipak deo ljudi ima proruska osećanja još odavno - da li je to vezano za onu ‘nas i Rusa 300 miliona’’, za baćušku ili za ruskog medveda koji će se jednom probuditi i lupiti šakom o sto.. Sigurno je da jedan deo populacije zaista tako iskreno i misli, ali mislim, nadam se, da velika većina nije zaboravila kako nam je bilo ‘lepo’ kada smo bili nešto poput sovjetske provincije, i kako nam je posle toga bilo jako ‘loše’, bar jedno izvesno vreme. “
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG