Dostupni linkovi

Novi Akcioni plan Vlade Srbije, koji će biti primenjen ukoliko dođe do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, označen je kao „dokument od najvišeg stepena državne tajnosti”.

Iako predstavnici Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, koji su usaglasili tekst Akcionog plana, kao zmija noge skrivaju njegov sadržaj, o nekim koracima koji bi usledili ako bi se Kosovo proglasilo nezavisnim nedavno je govorio državni sekretar za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković:
“Prvi korak je da se ta odluka ne prizna. Drugi korak je da se uspostave naše institucije na teritoriji Kosova i Metohije. Srbi koji žive na teritoriji Kosova i Metohije će i dalje živeti u Srbiji. Republika Srbija će morati da preduzme neke korake kako bi konstituisala svoje organe lokalne samouprave i kako bi organizovala život i sistem, na kraju krajeva, koji funkcioniše već sedam godina”.
Živorad Kovačević iz Evropskog pokreta za Srbiju kaže da se oznaka stroge državne tajne na Akcionom planu za slučaj nezavisnosti Kosova može shvatiti iI kao posledica predizborne kampanje i da će od rezultata izbora zavisiti da li će se, i koje će se, odrednice tog plana implementirati.
“Mislim da je to rezultat činjenice da sada predstoje izbori i da niko ne želi da se eksponira. Oznaka tajnosti znači da stvari možda idu u jednom ili u drugom pravcu, a niko to ne želi javno da kaže. Ja ne znam šta u tom paketu ima - pretpostavljam da nema ništa drastično - ali, bez obzira na to što to ne bi smelo da bude tajno, mislim da pred izbore, pred odluku u Briselu, ni jednima ni drugima ne odgovara da se to obelodani. Pošto je to akcioni plan koji će se realizovati tek posle izbora, u mnogome će od rezultata izbora zavisiti koji će deo tog plana biti aktiviran”.
Ovaj akcioni tajni paket pada u oči kao svojevrstan predizborni apsurd u društvu koje sebe označava demokratskim. Naime, i od toga šta taj paket sadrži trebalo bi da zavisi za koga će birači na predsedničkim izborima glasati. Stoga se postavlja pitanje zašto Vlada maše tom tajnošću akcionog paketa mera baš sada, pet dana pre izbora. Teško se može navesti sličan primer bilo gde drugde, gde vlada nešto stroža norma uvažavanja sopstvenog biračkog tela: da kabinet usvoji neku važnu odluku uoči izbora, a da svojim biračima kaže: vi glasajte, ali mi ne možemo da vam kažemo šta radimo i kakve odluke usvajamo.
Poruke koje proizilaze iz donošenja Akcionog plana su veoma jasne i usvojene su više za potrebe domaće, nego za potrebe međunarodne javnosti, ocenjuje Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.
“Srbija želi na taj način da se ukopa, da potkrepi izjave nekih članova vlade, uključujući i predsednika Vlade, koje odstupaju od izjava potpredsednika i ministara iz Demokratske stranke”.
Naš sagovornik želi da veruje da će ogromna većina građana Srbije biti u stanju da prepozna svoj interes.
“Mislim da su poruke, takve kakve jesu, na neki način i potcenjivanje zrelosti srpske javnosti. Srpska javnost zna da Srbija jednostavno nema kapacitete da preuzme odgovornost za razvoj institucija i privrede i približanje Kosova Evropskoj uniji. To je zamašan posao. Zato mislim da bi Srbija prije svega morala misliti na sebe i na svoje građane. Drugo, Sporazum o stabilizaciji nije ucjenjivanje, niti od strane Evropske unije niti od strane Srbije. One države koje to žele mogu pristupiti – radi se o dobrovoljnom pristupanju, a od strane Evropske unije - o priznanju da su države u sferi pravnog poretka i ekonomije ispunile tražene uslove i da su napredovale. Ako Srbija želi da pošalje poruku da nije napredovala, da ne želi imati ništa sa standardima Evropske unije – i to je poruka koju političari šalju u Uniju. Ali, ja sam duboko ubeđen da to nije poruka koju bi bilo moguće poslati u međunarodnu javnost u ime srpskog naroda. Ja u to ne želim vjerovati. Imam puno povjerenje u racionalnost ogromne većine srpskog stanovništva”.
Što se tiče Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, podseća Kacin, taj dokument je tehnički završen i parafiran i - od početka - govori samo o Srbiji bez Kosova.
“U taj sporazum nikada nije ušlo pitanje Kosova jer da jeste Srbija ne bi bila u stanju zaključiti taj sporazum s obzirom na činjenicu da Kosovo ne zadovoljava osnovne elemente za pridruženi status. Zato sada govoriti o tome da je to na neki način vezana trgovina znači demantovati samog sebe, demantovati srpsku politiku i, konačno, demantovati i Vladu na čelu sa premijerom Koštunicom, koja je i donela odluku da se pristupi, da se parafira i da se ustraje na pridruženom članstvu Srbije u Evropskoj uniji”.
Izvesno je u ovoj činjenici tajnosti samo to da Akcioni plan sadrži restriktivne mere prema Kosovu, susedima i prema gotovo čitavom Zapadu. Ima li Srbija moć da nekome preti I da se nekome sveti? Politički analitičar Vladimir Goati:
“Ne samo zato što Srbija spada u red veoma malih evropskih zemalja, nego što je i na planu, hajde da kažemo, identiteta, na planu nekakvog prestiža, gubila u proteklih deceniju i po. Mislim da je i u simboličkom i u stvarnom smislu moć Srbije da zastraši, recimo, i da uzvrati – veoma mala. Uz to, uvek postoji mogućnost da se te mere vrate kao bumerang i da Srbija sama sebi naškodi, da to bude pucanj u vlastitu nogu. Posebno s obzirom na činjenicu da su oslonci o kojima govorimo prilično krhki. Rusija je faktor u međunarodnom pravu, ali je u ekonomiji jedna osrednja evropska država čiji je bruto nacionalni dohodak petnaest puta manji od bruto nacionalnog dohotka Evropske unije”.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG