Dostupni linkovi

Problem korupcije u Srbiji je sistemski


Verica Barać

U okviru ciklusa intervjua "Crna Gora i region" razgovarali smo sa Vericom Barać, predsjednikom beogradskog Savjeta za borbu protiv korupcije.

RSE: Gospođo Barać, koliko je bitno da u tijelima kao što je Savjet za borbu protiv korupcije sjede ljudi koje Vlada ne kontroliše?
Barać: To je veoma važno. Mi pre svega, mislim na Srbiju, ali mislim i na okruženje. Da smo rešili dva važna pitanja koja bi omogućila vladavinu zakona, a to je kako da stvaramo institucije i drugo kako da stvaramo da one budu nezavisne. To je veliko pitanje, zato što kod nas još izvršna vlast, odnosno Vlada sve kontroliše. Iskustvo Saveta za borbu protiv korupcije Srbije je dragoceno. Iz iskustva Saveta se vidi da čak, iako je to samo savetodavno telo, ali ga čine ličnosti koje su inače dovoljno nezavisne, i prema samoj organizaciji Saveta su potpuno nezavisne od Vlade, one zaista mogu da čine jednu nezavisnu instituciju koja naravno može da učini onoliko koliko, pre svega vlast,onda hoće to da pretoči u dobre zakone i u dobre procedure.
RSE: Može li država koja je generator korupcije da bude strateški borac protiv nje. Ovo pitam jer u crnogorskom Savjetu za borbu protiv korupcije sjede ljudi iz svih segmenata vlasti, izvršne, sudske uz jedno minimalno učešće nevladinog sektora.
Barać: Ne može. Ne može niko sam sebe da kontroliše. To, po definiciji, nije moguće i drugo, ono što je kod nas problem to je da je korupcija sistem na kome vlast počiva. Kod nas u Srbiji je to problem i parlamenta i finansiranja političkih stranaka, to je taj generator korupcije koja ustvari korupciju obnavlja. Vlast kod nas funkcioniše na korupciji. Tako da je teško izaći iz tog začaranog kruga, posebno praviti bilo kakve institucije koje se sastoje iz vlasti koja se odupire sistemu vladavine uz pomoć korupcije i to je prosto jedna nemoguća misija.
RSE: Na Božićnim raspravama o ekonomiji ove godine rekli ste da su korupcija i siromaštvo u visokoj korelaciji, u visokoj vezi. Šta je tu uzrok, a šta je posljedica ili prosto generiraju jedno drugo?
Barać: Mislim da generiraju jedno drugo, jer u Srbiji, na primer, način finansiranja političkih stranaka je jedan od generatora korupcije. Znači, ona se ne samo finansira iz budžeta, nego ne postoji način da se to kontroliše, zavise od tajkuna, a onda se političke stranke još na jedan način kod nas javljaju kao moćan generator korupcije tako što u uslovima siromaštva one su ustvari kao privatna preduzeća svojih vrhuški, gde građani umesto da se u partijama bore za svoje političke interese ustvari dolaze da tamo nešto dobiju, da se zaposle, da dobiju nešto što im po zakonu ne pripada, jer siromaštvo ih na to tera. Često mislim da rezultati izbora u Srbiji ustvari više govore o siromaštvu, nego o tome kako bi ljudi inače glasali.
RSE: Da li je siromaštvo zapravo uzrok i te sitne korupcije koju srijećemo u svakodnevnom životu?
Barać: To su samo posledice korupcije. Vlast u Srbiji hoće da predstavi da je korupcija ustvari problem krivičnog dela korupcije, pa je onda to samo pitanje sankcionisanja, hapšenja raznih mafija, što je ustvari jedna vešta zamena teza. Problem korupcije u Srbiji je sistemski koji se mora sistemskim merama i dugotrajnim reformama smanjiti taj prostor za korupciju, znači, ti uzroci korupcije, a naravno ono što ostane kao krivično delo korupcije mora da bude kažnjjivo i ne sme da bude isplativo.Tako da u toj sitnoj korupciji, da to uslovno kažem, ona jeste štetna, ali to je pojava koja dolazi kao posedica. Kada se korupcija reši kao sistemski problem, kada mi budemo imali drugačiju vlast, jednu državu u kojoj će institucije biti odgovorne za primenu zakona, onda će se to vremenom naravno svesti na ono što jeste korupcija u svakoj zemlji kao eksces koje država može da drži pod kontrolom.
RSE: Može li se korupcija istraživati retroaktovno? Svjedoci smo da su i u Srbiji i u Crnoj Gori već iznikle moćne finansijske imperije - porodice koje su se enormno obogatile raznim koruptivnim metodama tokom devedesetih?
Barać: Teško. Verovatno možda nekim drugačijim metodama. Možda se sada u Srbiji i zakasnilo i sa kontrolom pranja novca, ali se mogu uvesti određeni mehanizmi koji, uostalom, postoje u svakoj normalnoj državi, da onaj koji nešto ima on je dužan da dokaže odakle mu je to. Mi vidimo da, na primer, kada su tajkuni u pitanju da je potpuno javna stvar da su oni iznad zakona, ali vrlo bliski moćnim političkim strankama, vrlo bliski vlasti i prosto se ni ne krije da za njih uslovi zakona ne važe.
RSE: Kada ste pomenuli tajkune da li su naše male države postale premale za njihove biznise. Vidimo, recimo, da se jedan od poznatih srpskih tajkuna širi na zemlje bivše Jugoslavije, uključujući i Crnu Goru, gospodin Mišković.
Barać: Nama u regionu je zajedničko da su nama zajednički tajkuni, kriminal i korupcija i pranje para. To su isti kanali. To je ustvari vrsta organizovanog kriminala. Tako da oni pokušavaju da zauzmu ovaj prostor koji je na isti način regulisan, tako da je to njihovo carstvo. Takva vrsta kapitala i ide tamo gde institucije ne funkcionišu, gde je moguće uz korupciju dobiti razne vrste privilegija, kupovati preduzeća kao, ustvari, nekretnine, pa ih preprodavati, gdje god oni nađu tako dobro tle oni će se naravno širiti. Mislim da su nama putevi zajednički i zato bi bilo dobro, ali to naravno nije uspelo, da se naši antikorupcijske inicijative takođe povežu, ali vlade su u zemljama u okruženju ustvari ta tela za borbu protiv korupcije sastavljala tako da budu pod kontrolom vlade i onda oni nisu bili zainteresovani za druge korupcijske inicijative da se povežu u celom regionu. Kada god se napravio neki dobar pomak u organizovanom kriminalu, trgovini ljudima, pranju novca, da su svi ti putevi išli kroz ceo region, ali naše institucije voljom vlasti se nisu povezivale, tako da kada nekom promakne neko ograničenje zakona u jednoj zemlji on ode u onu drugu. Evropa je upućivala na to da se naprave ti zajednički antikorupcijski projekti. Savet Evrope je sve vreme na tome insistirao, ali mislim da su u njihove inicijative kratkog daha jer imam utisak da oni tu samu suštinu sistemske dominantne korupcije na kojoj vlast počiva ne mogu možda da razumeju do kraja.
  • 16x9 Image

    Slavica Brajović

    Za Radio Slobodna Evropa radi od početka 1997. godine, a na mjestu šefa podgoričkog biroa je od juna 2000., kad je startovala i polusatna emisija Radija Slobodna Evropa o događajima u Crnoj Gori.

XS
SM
MD
LG