Dostupni linkovi

Nova Vlada – kritike i optimizam


novoizabrani premijer Kosova Hašim Tači

Lideri kosovskih Srba neće podržati rad novih institucija Kosova, jer će se one zalagati za proglašenje nezavisnosti. S druge strane, politički analitičari ocenjuju da će nova Vlada Kosova doneti političku stabilnost.

Srbi ne mogu podržati nove institucije i njihove čelnike s obzirom da je kao prioritet u njihovom radu najavljeno proglašenje nezavisnosti Kosova, ocena je lidera kosovskih Srba. Ranđel Nojkić, iz Srpske liste za Kosovo, kaže da su kosovske institucije do sada zapostavljale zahteve srpske zajednice i da zato od novih vlasti ne očekuje promenu na bolje. Ono što je očigledno, kaže Nojkić, jeste da je najava Skupstine Kosova da će proglasiti nezavisnost u suprotnosti sa interesima srpske zajednice.
“Kada su u pitanju institucije i čelni ljudi oni nisu iznenađujući i ne dovode se pod znak pitanja kakva će biti njihova strategija. Njihov cilj je poznat i njihova dva protekla mandata karakterišu to da su imali određenu retoriku da je njihov politički cilj nezavisnost.”
Prema recima Nebojše Jovića iz Srpskog nacionalnog veća, SNV, institucije koje najavljuju proglašenje nezavisnosti ne uvažavaju stav kosovskih Srba.
“Srbi su svojim neizlaskom na izbore jasno stavili do znanja da nas taj parlament i ta vlada ne obavezuju ni na šta. Oni mogu imati svoje dogovore ali ono što je loše to je najava te nove vlade, koja ako već želi da predstavlja ceo narod Kosova pa i srpsku zajednicu bilo bi logično da uvaže naše mišljenje da je loše proglašavati nezavisnost Kosova, loše je ući u taj svoj mandat jednom nelegitimnom odlukom.”
Ono što nailazi na kritiku kod većine srpskih lidera je učešće pojedinih političkih partija koosvskih Srba u radu institucija. Te partije su preuzele 10 rezervisanih mandata u Skupštini i dva ministarstva u novoj Vladi. Nojkić ocenjuje da je odgovornost Srba u institucijama velika.
“Podrška Beograda ne postoji, ne postoji kontinutitet pošto instituciue neće krenuti od početka nego će nastaviti onde gde su stale. Ali ono što karakteriše predstavnike u tim institucijama je velika i neizmerna odgovornost koju karakteriše donošenje stava kosovskih institucija kada je u pitanju status odnosno jednostrano proglasenje nezavisnosti.”
Premijer Kosova Hašim Tači je, predstavljajući program Vlade, kazao da će prioritet u prvoj polovini ove godine biti proglašenje nezavisnosti. Politički analitičar Iljir Dugoli ističe da će sasvim izvesno statusno pitanje označiti početak rada novih vlasti:
“Najveći izazov biće status i proglašenje nezavisnosti te priznanje takvog statusa, zatim će slediti suočavanje sa reakcijama kosovskih Srba, na severu i u drugim delovima Kosova, bezbednost te dolazak misije EU”, navodi Dugoli izazove novih kosovskih vlasti.
Inače u kosovskom medijima se komentariše konstituisanje novih institucija i prenose biografije novih čelnika. Pored pitanja i sumnji koliko će nova vlada učiniti u borbi protiv korupcije, u mnogim tekstovima ima i optimizma jer se mnogo očekuje od Tačijeve Demokratske partije Kosova koja je do sada bila u opoziciji.
U tekstu 'Zmija postala primijer', Koha Ditore piše o novom premijeru, Hašimu Tačiju koji je bio politički direktor Oslobodilačke Vojske Kosova i od tada je poznat kao 'komandant Zmija'. "Osam godina posle završetka rata Zmija je promenila kožu, pa je opozicionar postao premijer Kosova", piše list.
Štampa navodi da je u novoj vladi optimistično i to što su na čelu ministarstava stručni ljudi, univerzitetski profesori, što se smatra napretkom u odnosu na prošli saziv. Takođe se navodi da će nove institucije bolje funkcionisati jer ih predvode dve najveće partije kosovskih Albanaca, koje će prilikom donošenja odluka imati neophodnu većinu.
U Beogradu se ne očekuje da bi promena na čelu kosovske vlade mogla bilo šta značajnije da donese kada su u pitanju izuzetno zategnuti odnosi na liniji Beograd - Priština, kao i između nacionalnih zajednica na samom Kosovu.
Državni sekretar za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković kaže da su kosovski Srbi do sada jasno pokazali da mnogo više veruju republičkim nego privremenim pokrajinskim institucijama, tako da u tom pogledu ne vidi neku promenu ni nakon što je formirana nova vlada Hašima Tačija:
“Mislim da svako mora da odgovara za ono što je radio, uključujući i novoizabranog privremenog premijera Kosova i Metohije. Ja mislim da Srbi imaju puno razloga da veruju Hašimu Tačiju. Šalim se, naravno. Inače, za mene je personalni sastav vlade u Prištini itekako iznenađujuć. Očekivao sam da se neka imena, neki ministri koji su bili u prošloj vladi, pono nađu na ministarskim pozicijama. Očigledno je došlo do određenih pomeranja i u Demokratskoj partiji Kosova i u Demokratskom savezu Kosova i da postoji jedna unutrašnja, hajde da ne kažem “kriza”, ali da postoje nesaglasnosti unutar dve najveće političke partije u Prištini.”
Da dolazak Hašima Tačija na čelo kosovske vlade neće doneti nešto bitno novo, kada su u pitanju odnos prema tamošnjim Srbima i komunikacija sa Beogradom, smatra i bivši predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović:
“Hašim Tači je i do sada vladao iz senke, pošto je on predstavnik militarnog krila u okviru nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova. A to krilo je uvek imalo veći autoritet nego ono istinski političko krilo. I dalje se nastavlja gluma. On je sada kao novinu uveo da Srbij dobiju još jedno ministarstvo, bez obzira što je to samo forma. Stvarno stanje dole je da Srbi nemaju garantovana elementarna ljudska prava, u smislu slobode kretanja ili bezbednosti. To je nastavak jedne politike i treba occekivati da će se sada ubrzati proces jednostranog proglašenja nezavisnosti. Naravno, Tači ništa neće uraditi sam, bez konsultacije prvenstveno sa Vašingtonom, a onda – više da bi zadovoljio formu – i sa Briselom”.
Da li, po mišljenju Nebojše Čovića, lokalni Srbi treba da nastave sa bojkotom pokrajinskih institucija?
“Ovakve institucije jednostavno ne zaslužuju prisustvo predstavnika srpske zajednice. Argumentaciju crpim u tome da su Srbi ušli u privremene institucije još u vreme dok sam se ja bavio tim poslom i toliko je neiskren bio pristup predstavnika albanske zajednice, da se srpsko prisustvo u tim institucijama svodilo samo na varijantu ukrasa ili primera koji su šefovi Unmika, a i albanski politički predstavnici isticali kod međunarodne zajednice. Kada uđete po dubini i pogledate koliko je Srba prisutno, koliko su oni zaposleni, a mi smo svojevremeno i sa Hekerupom i sa Štajnerom dogovorili procentualne odnose, onda ćete videti da ništa od toga nije urađeno. Tako da predstavnici srpske zajednice koji se odlučuju da uđu u takve privremene institucije treba da imaju u vidu da oni tamo isključivo predstavljaju ikebanu, a da suštinski oni ništa ne znače”.
U stanju dubokih etničkih animoziteta koji postoje na liniji Beograd – Priština, kao i unutar Kosova, u principu malo toga zavisi od ličnosti koja reprezentuje neku od strana, ubeđen je istoričar Čedomir Antić:
“Ja ne bih rekao da u Srbiji, čak i među političarima, postoji mnogo ljudi koji bi mogli da nabroje sve premijere Kosova od vreme uspostave prelaznih ustanova i prvih izbora, dakle od 2002. godine. Nažalost, uvek se pre svih nametalo pitanje statusa, a s druge strane Albanci na Kosovu i Metohiji su sve unutrašnje vrlo teške političke, ekonomske i socijalne probleme mirili kada su stvarali vlade. One su uvek stvarane sa predtekstom da su jedine potrebe tamošnjih Albanaca one koje su protiv Srba. Tako da niti su relevantni srpski politički faktori na Kosovu bili u prelaznim ustanovama, niti su te ustanove, odnosno kosovsko-albanska vlada kako bi nju pravilno trebalo nazvati, ikada imale političare dovoljno velikog kalibra da započnu jednu novu stranicu u srpskoalbanskim odnosima. Meni se čini da je jalovo nadanje da će te stvari da se promene kada jednoga dana Kosovo bude dobilo, ako ne konačan, a ono trajan status. Plašim se da će uvek neko drugi morati da posreduje između Srbije i kosovskih Albanaca, između kosovskih vlasti i tamošnjih Srba i mislim da je to vrlo loše”.
XS
SM
MD
LG