Nekoliko pripadnika neonacističke organizacije „Nacionalni stroj” biće saslušani 24. januara pred Okružnim sudom u Novom Sadu, nakon čega će biti doneta odluka o sprovođenju istrage zbog napada na kolonu građana koji su učestvovali na antifašističkom protestu u Novom Sadu, 7. oktobra. Krivične prijave protiv vinovnika ovog incidenta podnete su zbog nasilničkog ponašanja i širenja rasne, verske i nacionalne mržnje.
Goran Davidović i njegova neonacistička organizacija Nacionalni stroj prvi veći incident izazvali su krajem 2005. godine u Novom Sadu, kada su upali na antifašističku tribinu Filozofskog fakulteta i fizički napali učesnike. U oktobru 2007., ovoga puta organizovanije, i uz podršku klerofašističke organizacije Obraz, kamenicama su napadnuti učesnici Antifaštisičkog skupa u Novom Sadu. Epilog je bio nekoliko povređenih građana. Samo mesec dana kasnije u Beogradu pripadnici ove neonacističke organizacije pokušale su da spreče nekoliko nevladinih organizacija da obeleže Dan borbe protiv fašizma.
I dok se u ovdašnjoj javnosti raspravlja o tome ima li razloga za zabrinutost i klizi li Srbija u neofašizam, ostaje otvoreno pitanje šta je uzrok pojave ekstremističkih pokreta kao što je „Nacionalni stroj“ koji svoj politički program crpi u najmračnijoj ideologiji 20. veka, i otkud oni u zemlji sa jakom antifašističkom tradicijom. Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Todor Kuljić:
“Mislim da je to jedan proces koji je zahvatio globalno čitav Balkan. Uzroci nisu toliko društveno ekonomske, već idejne prirode, a centralni proces je tu službeno normalizovanje nacionalizma.”
I dok jedni tvrde da se sa rastućom pojavom neonacizma suočava veliki broj zemalja i da u tom smislu Srbija nije izuzetak, drugi smatraju da je uzrok učestalog delovanja neonacističkih organizacija nespremnost dela vlasti da se sa njima na pravi način obračuna. Pavel Domonji iz Helsinškog odbora za ljudska prava:
“Takve grupe pasivnost države doživljavaju kao prećutni pristanak da oni nastave sa svojim delovanjem.”
Da je pasivnost vlasti dovela do pojave neonacitičkih grupa smatra i Zoran Petakov iz Antifašističke akcije i navodi da se njihovo delovanje može očekivati i u narednom periodu:
“Taj proces, da bi došao do svog kraja, mora da postigne jedan od svojih proklamovanih ciljeva, a on to još uvek nije učinio. Bojim se da će ovakvih grupa biti sve više i više, i naše društvo će morati da se uhvati u koštac sa tim, samo se bojim da će odgovor na fašističko nasilje biti opet relativizacija tog istog nasilja. Vlastima taj ekstremizam odgovara, kako bi se one pokazale kao demokratske, tako da one zapravo indukuju te grupe, i ne mislim zaista da Srbija može da se uhvati u koštac sa tim zato što bi se onda izgubila sama esencija srpskog nacionalizma, odnosno ono na čemu počiva čitava ta papazjanija koja se zove srpska nacionalna država. Ona bi se u tom slučaju sama od sebe urušila, a to se neće dozvoliti, barem još neko vreme.”
Mišljenja građana podeljena su kada je reč o pitanju ima li Srbija razloga za zabrinutost zbog delovanja neonacističkih grupa:
“Mislim da nema i da su to sve pojedinačni incidenti.”
“Mislim da ima, mada mislim da to nije pojava samo u Srbiji, mislim da se po celoj Evropi to isto dešava, i mislim da je to jedan opasan trend.”
“Izuzetno je opasna pojava zato što gomila ljudi, pogotovo mladih, meša nacionalizam, koji takođe nije dobar za naše podneblje, sa nacizmom. Tako da mislim da to treba suzbiti nekim zakonskim sredstvima i stati na put tom zlu.”
Da je ova pojava opasna pokazuje i nedavni incident u jednoj beogradskoj srednjoj školi, kada su učenici svoju fudbalsku ekipu nazvali “Hitlerovci”, a na majicama iscrtali kukasti krst.
