Dostupni linkovi

Po čemu ćemo pamtiti 2007. godinu?


Srećna Nova godina

Koji događaji su po izboru sagovornika Radija Slobodna Evropa obilježili 2007. godinu u državama regije?

Priredili: Žana Kovačević, Ljudmila Cvetković, Biljana Jovićević, Enis Zebić, Gzim Baxhaku, Blagoja Kuzmanovski

U Bosni i Hercegovini događaj broj jedan je parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.

Pojedini političari ocijenili su ga istorijskim i najvažnijim, nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Bosna i Hercegovina posljednja je zemlja u regionu koja je parafirala ovaj Sporazum, uz ogroman angažman međunarodne zajednice i nametanja odluka visokog predstavnika. Konačna odluka ipak je, prema ocjeni specijalnog predstavnika za proširenje Unije, Oli Rena, došla nakon što su domaći političari postigli minimalan napredak u dogovoru o reformi policije, kroz takozvanu Mostarsku deklaraciju:

"Mogao sam potvrditi, i sebi i svojim kolegama u Evropskoj komisiji, da postoji zadovoljavajući dogovor da se provodi ono što je dogovoreno u vezi sa reformom policije, što je sve dio uslova da bi se moglo govoriti o potpisivanju."

Do parafiranja Sporazuma, Bosna i Hercegovina provela je reformu javne uprave i usvojila Zakone o predškolskom i srednjoškolskom obrazovanju, Zakon o sportu i ruralnom razvoju, sve iz paketa evropskih uslova. Predsjedavajući Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, Nikola Špirić, ističe da je parafiranjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u Bosni i Hercegovini stvorena jedna nova atmosfera - probuđen optimizam i postignut politički konsenzus. Ipak, ostalo je još puno toga da se uradi i ispune svi postavljeni uslovi, kaže Špirić:

"Realizovanje ovih uslova će biti dobar znak i dobar signal Briselu da u prvom kvartalu 2008. godine bude potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a time smo na korak do statusa kandidata. Da bi to uspjeli, moramo, prije svega, završiti posao vezan za reformu policije. Ubjeđen sam da ćemo do polovine februara imati set zakonskih projekta vezan za implementaciju Mostarske deklaracije, da ćemo unaprijediti saradnju sa Haškim tribunalom i unaprijediti reformu javne uprave. Očekujem i da će Reforma javnog televizijskog sistema krenuti sa mrtve tačke. Tu će biti dovoljno da potpišemo Sporazum. Tada Bosna i Hercegovina ulazi u novu situaciju. Ona stvara širi dijapazon političkog djelovanja liderima političkih partija i to nas vodi prema statusu kandidata."

Glavni pregovarač Bosne i Hercegovine sa Evropskom unijom, Igor Davidović, ističe da je Bosna i Hercegovina na parafiranje Sporazuma čekala relativno dugo, ali da su neki od uslova morali bar djelimično biti ispunjeni. Ovaj događaj označuje i kraj političke krize, koja je zemlju pratila gotovo čitavu godinu:

"Nadam se da ćemo na potpis čekati znatno kraće nego što smo čekali na parafiranje. Samo parafiranje Sporazuma lično shvatam i doživljavam kao verifikaciju činjenice da smo izašli iz političke krize koja nas je distancirala od parafiranja Sporazuma. Put je pronađen i međunarodna zajednica to verifikuje svojim stavom koji je izrazio gospodin Oli Ren."

Odluku o parafiranju Sporazuma opozicione političke partije smatraju poklonom Evropske unije Bosni i Hercegovini, koji je dobijen bez zasluge. Nakon što je Srbija parafirala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Evropska komisija je to morala dozvoliti i Bosni i Hercegovini, kaže lider Socijaldemokratske partije Bosne i Hercegovine, Zlatko Lagumdžija:

"Evropa više ne može da izdrži da Bosna i Hercegovina bude jedna crna rupa, u situaciji kada je i Srbija dobila paraf na Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju. Srbija nije ispunila mnogo ozbiljnije uslove vezane za saradnju sa Hagom, Srbija i dalje problematizira i ne rješava problem Kosova. Srbija se, u krajnjem slučaju, još uvijek nije suočila sama sa sobom. Iz tih razloga Bosni i Hercegovini se ovo moralo desiti. Mi na neki način treba da budemo zadovoljni i treba da proslavimo što smo ušli u jedan novi studij."

Istovremeno, zamjenik predsjedavajućeg Parlamenta Bosne i Hercegovine, Beris Belkić, naglašava kako Bosna i Hercegovina u narednoj godini mora opravdati ukazano joj povjerenje, a domaći političari naučiti sami donositi odluke, uz dogovor i međusobno razumijevanje:

"Treba imati strpljenja i razumijevanja i na neki način konačno razumjeti šta znači kompromis, šta znači dogovor. To znači da morate biti spremni i odustati od nekih stvari i tako napraviti ustupke."

Iako ne treba očekivati da će se čuda desiti preko noći, ovaj sporazum sa Evropskom unijom mogao bi uticati na povoljniji ekonomski razvoj zemlje, smatra profesor banjalučkog univerziteta, Rajko Tomaš:

"To je na neki način jak poziv potencijalnim investitorima u Bosni i Hercegovini, to je obećanje da će ekonomski, pravni i politički sistem biti uređen na kompatibilni način, da će ovdje moći pronaći partnere, da će moći pronaći sistem poslovanja i pravne zaštite poslovanja, sličan principima kakvi vrijede u ostalim zemljama Evropske unije. Da bi se to dostiglo, trebat će zaista dosta uraditi."


Srbija: Presuda ubicama Đinđića, parafiranje Sporazuma, dolazak Rolingstonsa...

Presuda ubicama srpskog premijera Zorana Đinđića, parafiranje Sporazuma o stabilizaciji pridruživanju sa Evropskom unijom, propast pregovora o statusu Kosova, kratko predsjedavanje radikala, Tomislava Nikolića, Parlamentom, uspjeh srpskih tenisera, poput ulaska Novaka Đokovića u finale US Opena i dolazak Rolingstonsa, samo su neki od događaja po kojima će se u Srbiji pamtiti 2007. godina.

Nijedan od događaja koji bi samostalno mogao da ponese titulu najvažnijeg, poput potpisivanja Sporazuma sa Evropskom unijom o pridruživanju, hapšenje Ratka Mladića ili rešavanja kosovskog statusa, nije se desio u ovoj godini. I dok neke od ovih odluka nestrpljivo očekuju građani Srbije, a neke međunarodna zajednica, 2007. godina u Srbiji ipak će ostati upamćena po nekim drugim stvarima.

Za Sonju Liht, predsednicu Beogradskog fonda za političku izuzetnost, kojoj je nedeljnik Vreme dodelio priznanje ličnosti 2007. godine, nesporno najznačajniji događaji bili su parlamentarni izbori u januaru, nemogućnost formiranja vlade do maja i izbor Radikala Tomislava Nikolića za predsednika Parlamenta:

"Tih par dana šoka, kroz koje je prošlo srpsko društvo, bilo je zaista vrlo upečatljivo za mnoge. Konačno je izabrana nova vlada. Onda je krenula ova agonija oko pregovora u vezi sa statusom Kosova. Stižemo i do predsednčkih izbora."

Iako bi volela da je drugačije, Sonja Liht kaže da su nažalost ključni događaji bili politički, ali ipak izdvaja i jedan koji nije iz te sfere:

"Parafiranje Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju mislim da je bilo jako važno za Srbiju jer je to početak prvog ugovornog odnosa između nas i evropske porodice, kojoj mi apsolutno moramo da pripadnemo jer to je naša budućnost."

U 2007. godini desili su se i neki događaji na koje se dugo čekalo. Upravo dva takva, režiser Gorčin Stojanović, navodi kao najupečatljivije:

Članovi grupe Rolling Stones

"Pretpostavljam da je za one koji su tome prisustvovali, ali i kao kulturološka činjenica, jako značajno što su Rolingstonsi konačno došli u Srbiju. Mislim da je kao društveni događaj vrlo značajno to što je donesena presuda ubicama Zorana Đinđića jer to je ipak jedan od ključnih događaja u našim životima u poslednji dugi niz godina. To je podvučeno jednom gorkom crtom, a to je da mi još uvek ne znamo sve činjenice o toj stvari, da ne znamo ko su nalogodavci."

Kad živite u društvu poput onog u Srbiji, onda izbor "Vitezi poziva", u okviru koga je nevladina organizacija Lex izabrala šestoro džentlemena i džentlemenica za vitezove poziva, može biti događaj godine. Kao što je slučaj u izboru sociologa kulture, Ratka Božovića. Po ovoj odluci, profesor prava Tibor Varadi, reditelj Dušan Makavejev, sociolozi Zagorka Golubović i Nebojša Popov, sudija Jelisaveta Vasilić i karikaturista Predrag Koraksić Koraks, su ljudi koji su, po ovom priznanju, spojili svoju profesiju i vrhunsko znanje sa moralom ili savešću:

"Ja bih taj događaj izabrao iz prostog razloga što je ovde stravično urušen sistem vrednosti, što se ovde forsira nevrednost kao vrednost i što imamo jednu orjentaciju prema jednom simuliranom sistemu vrednosti. Ove ljude ističem kao one koji se mogu identifikovati kao ljudi koji su branili i vrednost profesije i vrednost svoje ličnosti a to su moral i savest."

No, svaka godina ostavlja za sobom i neispunjena očekivanja. Kako u tom pogledu izgleda 2007. godina iz ugla naših sagovornika - režisera Gorčina Stojanovića, predsednice Fonda za političku izuzetnost Sonje Liht i sociologa Ratka Božovića:

"Nisam očekivao više od onoga što smo svi očekivali. Mislio sam da će se status Kosova već rešiti. To bi, po mom mišljenju, bilo dobro za Srbiju. U tom smislu nije beznačajno ni to što je stavljen paraf na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali to još uvek za mene nema težinu velikog događaja."

"Očekivala sam da će se Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju već potpisati, očekivala sam da ćemo razrešiti celu tu priču vezanu za našu saradnju sa Haškim tribunalom. Toliko puta je to obećano i to je bilo jedno od prioriteta ove vlade. Bila sam ubeđena da će i na tu stvar konačno da se stavi tačka, da se isporuče svi koji treba da se isporuče."

"Očekivao sam da ćemo mi malo brže krenuti ka reformama, ka promeni, ka svetu. Mi se saplićemo oko nekih stvari, kao što je put do Evrope. Vidim da je glavni faktor ometanja te promene koalicija u politika, politička eliti koja deluje, u jednu ruku, čudesno."


Crna Gora: Donošenje Ustava i potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji

Donošenje Ustava, prvog od obnavljanja crnogorske nezavisnosti, te potom neposredno potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, bez dvojbe su najznačajniji događaji u Crnoj Gori u godini koja je na izmaku.

Crna Gora potpisala je sa Evropskom unijom, 15. oktobra 2007. godine Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Tom je prilikom predsjednik vlade Crne Gore, Željko Šturanović, rekao:

"Današnji potpis 27 država članica Evropske unije i Evropske komisije na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Crnom Gorom je jasan dokaz da su naše evropske aspiracije utemeljene."

Samo sedam dana kasnije, 22. oktobra, proglašen je prvi Ustav Crne Gore od obnavljanja nezavisnosti. Predsjednik Skupštine Crne Gore, Ratko Krivokapić:

"Milenijum crnogorske državnosti traje kroz tri državna iskaza - Duklju, prvo slovensko kraljevstvo, Zetu, novovjekovnu Crnu Goru Petrovića i vaskrsle Socijalističke Republike Crne Gore. Danas, Goro naša, tih časnih 1000 ljeta dobija još jedan datum vrijedan crvene niti državnog postojanja - Ustav Crne Gore, sedmi u nizu njenih najviših pravnih akata. Proglašenjem nezavisnosti, Crna Gora je napravila veliki i neophodan korak u svojoj političkoj emancipaciji, ali samo prvi ka svom osnovnom cilju - stvaranju moderne evropske i, za sve građane, sigurne i prosperitetne države. Ustav je izraz napora političke i stručne javnosti da pravda bude temelj države, da iskažemo državu kroz stapanje vrijednosti milenijumskog trajanja Crne Gore i našeg novog evropskog doma."

Dvotrećinsku većinu za izglasavanje Ustava, osim vladajuće koalicije, Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije, obezbjedili su i Pokret za promjene, Liberalna partija, Hrvatska građanska inicijativa i Bošnjačka stranka. Međutim, iako je podrška najjače opozicione stranke, Pokreta za promjene, bila presudna za donošenje Ustava, potpredsjednik, Branko Radulović, razočaran je. Kaže da su navedeni događaji otkrili sve mane Crne Gore:

"Ustav i Sporazum o stabilizaciji su koštali našu političku, ekonomsku i socijalnu stvarnost. Pokazali smo koliko smo nesposobni za neku evropsku utakmicu. Sporazum o stabilizaciji je pokazao koliko je otuđena ova vlast, a to će se pokazivati sve više iduće godine, kada izvještaji budu dolazili češće i kada oni budu više analitični i više negativniji. Ustavom se pokazala dvoličnost političkih partija - oni su tu da bi imali određene privilegije, bilo da je vlast, bilo da je opozicija u pitanju, a ne nikako da stvore nešto što znači bolji život i bolje bitisanje."

Miodrag Živković iz Liberalne partije uz sve mane kaže da su i Ustav i Sporazum izuzetno značajni za budućnost Crne Gore:

"Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Crna Gora je ušla u dvorište Evropske unije, da bi iz tog dvorišta ušla i u tu zgradu. Definitivno ona mora u bitnom i kvalitetnom mijenjati samu sebe."

Za ostatak opozicije, posebno opozicionu grupaciju Srpska lista, donošenje Ustava bez dileme je negativan događaj - antisrpski, kako kažu, koji, po njihovom sudu, predstavlja istrajavanje na podjelama u Crnoj Gori. Na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju pak svi, u skladu sa proklamovanim ciljevima, gledaju sa odobravanjem, a premijer Željko Šturanović je na novogodišnjem koktelu za diplomatski kor i predstavnike javnog života, najavio:

"U prvoj polovini 2008. godine Crna Gora će aplicirati za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji."


Hrvatska: izbor Hrvatske za nestalnu članicu Vijeća sigurnosti UN-a, rastrošnost vlasti...

Na kraju 2007. godine u Hrvatskoj, građani, političari i stručnjaci, ocijenili su godinu za nama i izdvojili ono po čemu će ova godina biti zapamćena.

U procjenjivanju događaja koji su označili godinu koja je na odlasku moglo se, i bez predstavljanja, prepoznati čime se bavi koji od naših sugovornika. Oni koji žive od politike, izdvojili su neki politički događaj, a oni kojima politika nije u središtu njihovog interesa, izdvojili su životnije teme.

Za potpredsjednicu hrvatske vlade i članicu najužeg vodstva HDZ-a, Jadranku Kosor, među brojnim događajima koji su obilježili ovu godinu najznačajniji je izbor Hrvatske za nestalnu članicu Vijeća sigurnosti UN-a:

"To je događaj koji govori o onome što smo uradili na vanjsko političkom planu, ali i o onome što smo uradili i unutar Hrvatske. To je jedan iznimno važan povijesni događaj u životu Hrvatske."

Potpredsjednik oporbenog Istarskog demokratskog sabora, Damir Kajin, kao najznačajniji događaj ove godine, ali i prethodnih, vidi rastrošnost vlasti:

"Po mom sudu upravo ova vrsta trošenja iznad mogućnosti je ono što je okarakteriziralo, ne samo 2007. godinu, nego i čitav niz godina do sada. To najbolje dolazi do izražaja u pregovorima između Ive Sanadera i zelene koalicije, gdje svi samo razmišljaju kako će nešto potrošiti, a ne kako će nešto u ovoj zemlji stvoriti, svi razmišljaju kako će novac iz proračuna izvlačiti, a ne kako će se novac u proračun pridati."

Ekonomski analitičar i profesor na ekonomskoj akademiji VERN, Dražen Kalođera, naglasak stavlja na integracijske procese:

"Za mene su najvažniji naši pregovor sa Evropskom unijom. To nije događaj, već proces godine. Kroz to će doći i borba protiv korupcije i veće stope rasta i veći izvoz i više otvaranja i slično. To su vrata kroz koja sve treba proći. To je početak za sve drugo."

Aktualno najbolja hrvatska sportašica, svjetska prvakinja u skoku u vis, Blanka Vlašić, događaj godine prepoznaje u ovoljetnoj pogibiji vatrogasaca na Kornatima:

"Mislim da je tragedija na Kornatima najviše obilježila sve građane Hrvatske, bez obzira na područje djelovanja."

Novoizabrani predsjednik Hrvatskog novinarskog društva, Zdenko Duka, ističe izbore i njihovu važnost za budućnost zemlje:

"Izbori su oni koji trasiraju neku budućnost. Hrvatska je izabrala neki produžetak onoga što je bilo u protekle četiri godine. To nije bilo loše, ali u sljedeće četiri godine može biti ipak puno bolje, nego što je bilo u ove protekle četiri."

I predsjednik Transparency International Hrvatske, Zorislav Antun Petrović, kao događaj godine ističe izbore. Zašto?

"Svaki izbori su u demokratskim zemljama vrlo značajni jer pokazuju kojim smjerom građani žele da se zemlja dalje razvija, na koji način žele svoju zemlje urediti. Nadam se da će nam donijeti približavanje Evropskoj uniji, unapređivanje našeg pravnog sustava i manje korupcije."

A evo i nekoliko komentara građana:

"Slučaj Zagorec jer smo svi svjesni da ima istine u tome. Ako se vrati, zna se koliko je sati. Tu je i korupcija."
"Račanova smrt je za mene bila šok jer se na političkoj sceni izgubila jedna protuteža HDZ-u."


Kosovo:
pregovori o statusu Kosova, parlamentarni i lokalni izbori, prosvjed u februaru

Na Kosovu su tri događaja obilježila 2007. godinu: pregovori o statusu Kosova, parlamentarni i lokalni izbori, te prosvjed u februaru, koji je za sobom ostavio dvije ubijene i više od 80 povrijeđenih osoba.

Godina je započela predstavljanjem prijedloga međunarodnog posrednika za status Kosova, Martija Ahtisarija. On je 2. februara u Prištini doneo predlog za rešenje statusa. U njemu se ne pominje nezavisnost, ali se rešenjem, koje je predloženo, to podrazumevalo. On je u Prištini izjavio da njegov predlog nije konačan i da će se odluka o statusu Kosova doneti na Savetu bezbednosti UN-a:

"Predlog koji sam danas predao obema stranama predstavlja predlog kompromisa."

Tako je otvorio period prikupljanja komentara Prištine i Beograda njegovom planu. Dok je zvanična Priština pozdravila predlog, Beograd je plan ocenio štetnim jer, kako je tada rečeno - zadire u suverenitet Srbije.

Samo nedelju dana kasnije u Prištini je organizovan protest Pokreta samoopredelenje u cilju suprotstavljanja predlogu Ahtisarija. Protest se u centru Prištine pretvorio u nasilni sukob između učesnika protesta i snaga reda. Tokom sukoba život su izgubila dvojica učesnika protesta, dok je više od 80 povređeno. Posle ovog sukoba ministar Unutrašnjih poslova je podneo ostavku, što je učinio i komesar međunarodne policije. Istraga je utvrdila da su poginuli zadobili smrtonosne povrede od gumenih metaka koji su, prema rezultatima istrage, ispalili pripadnici specijalnih jedinca UNMIK-a policije iz Rumunije.

U Prištini, 7. marta, sekretar Danijel Frid, je potvrdio podršku SAD-a planu Ahtisarija:

"Radi se o ozbiljnom planu i plan Martija Ahtisarija je ozbiljan. On nudi ozbiljnu budućnost za Kosova."

U veče 10. marta se održava sastanak Prištine i Beograda na najvišem nivou, kojim se zaključuje proces pregovora obiju strana i Martija Ahtisarija. Ahtisari 26. marta generalnom sekretaru UN-a predaje predlog plana kojim se predviđa da Kosovo dobije nezavisnost. Zvanična Priština 26. mart ocenila je istorijskim datumom.

Na sednici Saveta bezbednsoti, koja je održana 3. aprila, došlo je do oštre podele stavova između zapadno-evropskih zemalja i Rusije o budućem statusu Kosova i predlogu Martija Ahtisarija. Samo dva dana kasnije Skupština Kosova je usvojila podršku planu Ahtisarija i njegovom predlogu za nadziranu nezavisnost:

"Verujemo da njegove preporuke predstavljaju pravično i balansirano rešenje koje je u skladu sa voljom građana Kosova", rekao je predsednik Skupštine Kosova, čitajući predloženu izjavu.

George W. Bush, Photo: Chris Greenberg

U Prištini 27. aprila dolazi delegacija ambasadora zemalja članica Saveta bezbednosti UN-a. Stalni predstavnik SAD-a u UN-u je tada izjavio da je Rezolucija pitanje nedelja. U Savetu bezbednosti UN-a se nastavljaju intenzivni razgovori o donošenju Rezolucije o Kosovu. Istovremeno, predsednik SAD-a, Džordž Buš, je tokom posete Albaniji u Tirani rekao:

"Bolje ranije nego kasno reći - Dosta je - Kosovo je nezavisno. Dve stvari su jasne - treba ići napred i konačan rezultat će biti nezavisnost."

Predstavnici institucija Kosova su istoga dana ocenili istorijskom posetu američkog predsednika Albaniji.

Odluka da se nastave pregovori u roku od 120 dana i da u njima posreduje Trojka Kontakt grupe, donosi se 12. jula. Istovremeno, na Kosovu počinju sve snažnije da se čuju zahtevi da Skupština Kosova proglasi nezavisnost.

Istovremeno, na Kosovu počinje da se razgovara o održavanju izbora za poslanike Skupštine Kosova: odbornicima u opštinama i predsednicima opština. Na izborima 17. novembra pobedila je Demokratska partija Kosova. Izbore, na zahtev i preporuku Beograda, bojkotuju kosovsku Srbi. Proces dodatnih pregovora o statusu je okončan neuspehom, što je konstatovala i poslanička Trojka Kontakt grupe u izveštaju generalnom sekretaru UN-a.

Kosovo je uoči Nove godine pred konstituisanjem institucija Skupštine i Vlade. Najviši kosovski zvaničnici izjavljuju da će se proces statusa Kosova rešiti vrlo brzo uz koordinaciju i punu saradnju sa SAD-om i državama Evropske unije proglašavanjem nezavisnosti.


Makedonija: tuča u državnom Parlamentu

Događaj koji je najsnažnije odjeknuo u makedonskoj javnosti i medijima je tuča u državnom Parlamentu, koja se dogodila 25. septembra, prvi put u kratkoj istoriji makedonskog pluralizma. Incident je započeo kada je na govornici bio poslanik, Abduljadi Vejseli, predsednik Partije za demokratski prosperitet, članica vladajuće koalicije. Tada je počela žestoka svađa sa nekolicinom poslanika iz Demokratske unije za integraciju. Alija Ahmetija:

"Kad sam pokušao da se vratim na svoje mesto, onda me je od pozadi udario Sadula Duraku, a zatim i cela poslanička grupa. Srećom tu je bilo parlamentarno obezbeđenje i slučaj je završio."

Na to je Dževad Ademi odgovorio:

"Gospodin Abduladi je još jednom dokazao gde je granica ludila."

Pošto se to zbivalo za vreme pauze, koju je u međuvremenu dao predsednik Sobranja, Ljubiša Georgijevski, u parlamentarnoj sali ništa nije bilo snimljeno kamerama. Onda je sazvan sastanak koordinatora poslaničkih grupa, na kojoj su nastavljeni verbalno-fizički obračuni poslanika iz partija Albanaca.

Teuta Arifi iz opozicije je okrivila lidera vladajuće Demokratske partije, Albanaca, Menduha Tačija:

"Pozivam javnog tužioca i istovremeno ga informišem da sam dobila smrtne pretnje."

Tači je demantovao da se to dogodilo. Ali to nije bilo sve. U sobranijskim hodnicima član obezbeđenja opozicione DUI je udario novinara televizije A1, a sledećeg dana pripadnici policije su pretukli kamermana televizije Alsat, koji je snimao kada su oni legitimisali nekoliko opozicionih poslanika.

"Oba slučaja su kompletno dokumentovana i raščišćena. Počinioci, koji su pripadnici MUP-a, su suspendovani i protiv njih je poveden postupak za utvrđivanje njihove odgovornosti, a protiv osobe koja je napala novinara u Sobranju podnesena je prijava", rekla je ministarka unutrašnjih poslova, Gordana Jankulovska.

Ali i pored toga, novinari svih medija su, isto tako prvi put, bojkotovali press-konferenciju premijera Nikole Gruevskog, kao i protestni miting opozicione DUI. Sve što se tada događalo naišlo je na oštre osude međunarodnih predstavnika u Makedoniji. Američka ambasada u Skoplju, u svom saopštenju, navela je da je ovaj događaj sramna predaja demokratskog procesa. Predstavnici Evropske Unije su ocenili da će ovo udaljiti Makedoniju od euroatlantskih integracija.

U vezi svih ovih događaja, u Sobranju je bila formirana anketna komisija, koja je trebala u roku od sedam dana utvrditi šta se sve događalo u Parlamentu i koji su glavni krivci za to. Ali i pored određenog roka i žestokih pretnji međunarodne zajednice, ova komisija se zaglavila u međupartijskim prepucavanjima i njen rad je trajao oko mesec i po. Zaključci komisije nisu jednoglasno usvojeni, a Parlament će ih razmatrati na sednici koja će se desiti u novoj godini.

  • 16x9 Image

    Mirjana Rakela

    Od 1995. godine stalni je član redakcije na RSE u Pragu, a pored tema iz Hrvatske, bavi se i širim prostorom Balkana. Dobitnica novinarske nagrade 'Lorenzo Natali'  2008. koje dodjeljuje Evropska komisija u saradnji sa Reporterima bez granica i Svjetskim udruženjem novinara. 

XS
SM
MD
LG