Dostupni linkovi

U Srbiji se spušta politički mrak


Žarko Korać

U intervjuu sa Žarkom Koraćem, predsjednikom Socijaldemokratske Unije, razgovaramo o predstojećim predsedničkim izborima u Srbiji.

RSE: Gospodine Korać, u Srbiji predstoje predsjednički izbori, može li doći do bilo kakvih iznenađenja, očekujete li da kandidat Srpske Radikalne Stranke ozbiljnije ugrozi ostale kandidate?

KORAĆ: Praktično svi analitičari ovde i ljudi u javnom i političkom životu predviđaju da će biti dva izborna kruga i da nijedan kandidat u prvom izbornom krugu, 20. januara, neće dobiti natpolovičnu većinu glasova, tako da je gotovo sigurno da će biti dve nedelje kasnije drugi krug. U prvom krugu se veći broj kandidata kandidovao nije još gotovo, tako da je još malo nejasno ko će još biti kandidat. Postoji mogućnost da se još kandiduje eventualno Velimir Ilić, ministar i predsednik Nove Srbije, ali to nije sasvim sigurno. U svakom slučaju, u prvom krugu će se glavna bitka voditi između Borisa Tadića i Tomislava Nikolića, gde će Boris Tadić zapravo dobiti svoje glasove, to znači da će on dobiti glasove koji praktično njemu pripadaju, ali će jedan broj ljudi svakako glasati za LDP, za Čedomira Jovanovića i Mađari i još i neki drugi Vojvođani za mađarskog kandidata, tako da objektivno mi procenjujemo relativno nisku izlaznost u prvom krugu i u prvom krugu, želim da budem precizan, prednost Tomislava Nikolića, predsednika Srpske Radikalne Stranke, on će očigledno imati najviše glasova.

RSE: Da li bi ovi predsjednički izbori mogli donijeti neku promjenu u smislu politike prema rješavanju statusa Kosova ili će zapravo kampanja biti dobar povod za dodatnu radikalizaciju stavova?

KORAĆ: To je dobro pitanje i do dodatne radikalizacije je već došlo. Pre tri dana je ta koalicija, mi je zovemo "narodnjačka", to su Koštunica, ministar Velja Ilić, je rekla da ne treba ići u evropske integracije, ako ta Evropska unija nama prizna nezavisnost Kosova. U Srbiji se "spušta mrak" dosta velikom brzinom, mislim na politički mrak. Koštuničina retorika postaje sve više zastrašujuća, on sada dosta otvoreno stoji na protivljenju evropskim integracijama i ovo je prva postkomunistička zemlja u Evropi koja izgleda ima premijera i jednu od vodećih stranaka u koaliciji na vlasti koja je protivnik tih integracija i Borisa Tadića koji se za sada tome odupire, ali ne naročito efikasno i naročito je možda u ovom trenutku u strahu da u drugom krugu predsedničkih izbora kada bi on morao da "tuče" kandidata Srpske Radikalne Stranke Nikolića, ako bi dao iskaz da je Kosovo izgubljeno ili za to nije vezano previša da se boji da bi izgubio te radikalnije nacionalističke glasove u Srbiji, on je negde pao iz svoje sopstvene dosadašnje politike i jednog raspoloženja koje je već stvoreno u Srbiji i moram reći bez ikakvog preterivanja da je drugi krug predsedničkih izbora je relativno neizvestan, očekuje se pobeda Tadića, ali to ćemo znati tek kada vidimo taj prvi krug.

RSE: U tom polarizovanom političkom ambijentu koji se očekuju u drugom krugu gdje će glavna bitka biti između kandidata srpskih radikala i Demokratske Stranke, koji su motivi Čedomira Jovanovića, kandidata Liberalnodemokratske Partije?

KORAĆ: On potpuno govori o nesposobnosti Srbije da integriše Albance u svoje društvo, o neophodnosti da Srbija uđe u evropske integracije za rad promene sistema vrednosti društva i to je zaista jedini prodemokratski glas. Motivi su da se oko Čedomira Jovanovića, bar u prvom krugu, okupe svi proevropski i prodemokratski, oni koji žele modernu Srbiju je dosta u Srbiji, ali njih niko sem te grupacije ne zastupa, a drugi krug predsedničkih izbora će biti prilično drugačiji, ako mogu da upotrebim jednu sintagmu, to će biti prisilni izbor za građane Srbije, sa mnogo manje entuzijazma podrška Tadiću i realno ako bi Tadić izgubio drugi krug izbora, što bi bila katastrofa za ceo region, pa ne samo za Srbiju, moglo bi se onda reći da je Tadić zakasnelo platio cenu toga što se zapravo nije suprotstavio Koštuničinoj antievropskoj retorici. Koštunica je danas čovek koji gotovo kao Mira Marković, predsednica partije JUL-a, govori o nekakvoj integraciji i na istoku, o Putinu, o Rusiji i o nepravdama, o zlom zapadu, to je već vrlo teško slušati. To je do te mere nerazumljivo, neracionalno, ali, na žalost, vrlo malo suprotstavljanja na političkoj sceni Srbije, sem liberalnih intelektualaca, nevladine organizacije, nekih retkih medija i naravno ove grupacije LDP-a u političkom smislu i neke manjinske stranke, naravno, retko ko se tome u Srbiji suprotstavlja.

RSE: S obzirom da i Crnoj Gori predstoje predsjednički izbori u slučaju da budu izabrani neki novi ljudi postoji li mogućnost da to donese neke nove odnose?

KORAĆ: Ja ne mislim da se istorijski procesi mogu tumbati kao nekakva grudva koja ide niz snežnu padinu. Referendum u Crnoj Gori je održan i ja mislim da se te realnosti više ne mogu promeniti, ali bi izbor Tomislava Nikolića bio pobeda onih retrogradnih snaga u Srbiji koje, ja ću navesti jedan primer da bih bio slikovit, pre nekoliko meseci radikali su doneli u Skupštinu i pokazivali poster na kome je pisalo "Skupština - sigurna kuća za Ratka Mladića". Jedva ih je na kraju opomenuo predsednik parlamenta, koji je i inače iz Demokratske Stranke. Drugim rečima, oni smatraju i to govore javno sa skupštinske govornice da je Ratko Mladić heroj. Sa takvim predsednikom Srbija bi bila apsolutno izolovana, ali ona bi bila izvor nestabilnosti, ona bi bila, na žalost, oslonac jednom delu politčkih snaga u Crnoj Gori i bila bi jedan faktor koji bi van svake sumnje dodatno destabilizovao Bosnu i Hercegovinu, a možda i neke druge zemlje u regionu.

  • 16x9 Image

    Slavica Brajović

    Za Radio Slobodna Evropa radi od početka 1997. godine, a na mjestu šefa podgoričkog biroa je od juna 2000., kad je startovala i polusatna emisija Radija Slobodna Evropa o događajima u Crnoj Gori.

XS
SM
MD
LG