Aktuelno insistiranje Demokratske stranke Srbije da se dalji proces evroatlantskih integracija zemlje uslovi priznanjem njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta dovelo je Srbiju u poziciju da – bez obzira na četvoropetinsku podršku koju građani daju ulasku u Evropsku uniju – taj put bude mnogo neizvesniji nego što se do skoro činilo. Doduše, u tekstu nove rezolucije o Kosovu i Metohiji koji su DS i DSS usaglasile, a većina stranaka izjavila da će podržati, stoji da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju nije takve prirode i on će, po svoj prilici, biti potpisan 28. januara. Kako je postignut kompromis, opisuje predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić:
"Ja nisam hteo da odustanem od evropske budućnosti Srbije, druga strana nije htela od svojih principa da odustane. Našli smo neko rešenje, napravili smo kompromis, i to je dobro. Samo je bitno da znamo šta nam je krajnji cilj. Dakle, nemojte da bilo ko obmanjuje građane, da se menjaju teze. Mi idemo ka Evropskoj Uniji. Ne odričemo se našeg članstva u Evropskoj Uniji, niti naše politike kada je u pitanju teritorijalni integritet i budućnost Kosova i Metohije."
S druge strane, predsednički kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić poručio je sa predizbornog mitinga u Kragujevcu da će, ukoliko velike sile "otmu Kosovo i Metohiju" biti prekinuti pregovori sa Evropskom unijom, ali da Srbija neće ratovati. Najveću nepoznanicu predstavlja kako će novu rezoluciju tumačiti Demokratska stranka Srbije čiji funkcioneri izbegavaju izjašnjavanje o tome i koja se i u ovom slučaju postavlja u ulozi jezička na vagi.
Politikolog Jovo Bakić ne veruje da je usaglašavanjem teksta rezolucije na duži rok stabilizovana vladajuća koalicija u Srbiji:
"Mene ne bi iznenadilo da dođe i do razvrgavanja koalicije posle predsedničkih izbora. Jednostavno rečeno, ako bi se slučajno desilo da se potpisivanje ugovora o stabilizaciji i pridruživanju odloži, da to ipak ne bude 28. januar, zbog toga što jedan koalicioni partner to neće – a to uopšte nije isključeno – onda bi se drugi koalicioni partner našao u nebranom grožđu. On bi morao da dobro razmisli hoće li zadržati biračko telo očuvanjem koalicije, ili će ipak on razvrći koaliciju, pa bi se ili stvorila druga koalicija, ili bi se možda išlo na nove izbore."
Srđan Bogosavljević, direktor agencije za ispitavnje javnog mnjenja “Stratedžik marketing”, procenjuje može li se pod uticajem politike promeniti raspoloženje građana i skrenuti proevropski kurs Srbije:
"Građani Srbije su u velikoj meri opredeljeni kada je referendumsko pitanje. Dakle, masovno bismo išli u Evropsku uniju. To je negde oko 60 posto ukupnog stanovništva koje bi kao referendumski rezultat verovatno vodilo na preko 80 posto “za”. Međutim, kada se pogleda malo dublje, onda se vidi mnogo skepse u toj priči. Tek 60-70 odsto od onih koji su “za” vidi za sebe lične koristi u tome, pa tek 20 posto ima poverenja u Evropsku uniju. Prosto, Evropska unija je bila deo pritiska na Srbiju i u vreme bombardovanja, i u vreme Haga, i evo sada oko Kosova, pri čemu imamo najfantastičniji podatak da u populaciji u kojoj se retko kaže “ne znam” svega 5 posto kaže “ja tačno znam šta Srbija treba da uradi da bi postala deo EU”. Dakle, problem koji dodatno imamo jeste da kad god uslovimo opredeljenje pitanjem – a znači da bi u realnosti to bilo i jače – pada to raspoloženje. Naprosto mislim da je cela priča o Evropskoj uniji sada postavljena kao kontrateg Kosovu i, zapravo, postala veoma ranjiva u Srbiji."
Bez obzira na činjenicu da je poltička 2007. godina za Srbiju protekla u znaku grčevite borbe za Kosovo, kao i da deo vladajuće koalicije oko premijera Koštunice jasno uslovljava proces evrointegracije očuvanjem južne pokrajine, politikolog Jovo Bakić ne veruje da će strateško opredeljenje građana za Evropsku uniju toliko erodirati da bi država mogla skrenuti sa tog puta:
"Mislim da ovde još uvek ima proevropske energije u društvu koja neće dozvoliti da Srbija krene u nekom pravcu koji bi bio antievropski. Mada, neka vrsta koalicije radikala i DSS-a, bez izbora, bi mogla sve to promeniti. Jer, to bi trajalo i cele tri godine. To bi moglo sve da izmeni."
