Dostupni linkovi

Posao veka sa izvozom oružja u Irak


Boris Tadić u Fabrici "Krušik" u Valjevu

Srbija će u Irak izvesti oružje i vojnu opremu vrednu 235 miliona dolara. Ugovor je potpisan nakon višemesečnih pregovora, a ovaj posao domaći analitičari procenjuju kao najbolji u poslednjih dvadesetak godina i veliku šansu za posrnulu srpsku odbrambenu industriju.

Iako svi detalji ugovora nisu navedeni, pretpostavlja se da će Srbija Iraku prodati automatske puške i puškomitraljeze, protivtenkovske rakete, municiju i eksploziv. Ugovor obuhvata i isporuku školskih aviona srpske proizvodnje. Dva dana nakon što je vest objavljena, predsednik Srbije Boris Tadić posetio je valjevski „Krušik“, fabriku koja će biti nosilac izvoza u Irak, gde je izjavio da se radi o „poslu veka“, koji je sklopljen je zahvaljujući tradicionalnom prijateljstvu dve zemlje:
„Retko koja industrija dobija jedan ovakav ugovor na početku 21. veka. Ugovor bi ,Krušiku‘ trebao da obezbedi oko 32 miliona dolara za proizvodnju u narednom periodu i trebao bi da ga ponovo podigne na noge i da ga vrati u njegovo zlatno doba.“
Posao je obezbeđen i za firme „Zastava“ Kragujevac, „Milan Blagojević“ Lučani, „Sloboda“ Čačak, „Prva iskra“ Barič, „Prvi partizan“ Užice, „Prva petoletka“ Trstenik i „Utva” Pančevo. Vojni analitičar Aleksandar Radić, urednik biltena „Defence and Security“, izjavio je za naš program da je vest o prodaji naoružanja i vojne opreme Iraku jednostavno odlična:
„To je najveći posao koji je srpska privreda zaključila posle dugo vremena kad je reč o odbrambenom domenu. Daleko prevazilazi sve ono što se moglo učiniti na svetskom tržištu 1991. godine. Na neki način bi to mogao da bude povratak starog sjaja, zlatnih osamdesetih, kada je odbranbena industrija imala priliku da na svetskom tržištu uđe na listu vodećih izvoznika.“
„Utva” iz Pančeva trebalo bi da isporuči 36 elisnih aviona Lasta-95, koji će u Iraku zameniti lake školsko-borbene vazduhopove tipa „Pilatus“. Kako navodi domaća štampa, jedan broj letelica koje će biti proizvedene za Irak biće opremljen topom i lanserima nevođenih raketa. Aleksandar Radić kaže da se glavni deo ugovora odnosi na naoružavanje pešadijskih i specijalnih snaga do nivoa bataljona:
„Sa Irakom naša industrija očigledno ima sreće. I u vreme Sadamovog režima su zaključivani veliki poslovi. U Iraku i Libiji smo pokrivali najveći deo izgradnje vojne infrastrukture. Irak je tradicionalno tržište, pa se tako i sada, u promenjenim političkim okolnostima u Iraku, srpska industrija tamo vraća.“
Firme iz Jugoslavije su sedamdesetih i osamdesetih godina učestvovale u podizanju iračke vojne infrastrukture gradeći vazduhoplovne baze i podzemne komandne centre. Pred potpisivanje ovog ugovora irački ministar odbrane Abdul Kadir al-Obaidi posetio je Beograd u septembru i novembru i to je bila prva poseta jednog iračkog zvaničnika od pada režima Sadama Huseina. Aleksandar Radić kaže da u ovom slučaju nema mesta pitanju da li postoje prepreke za izvoz oružja u Irak:
„Iz Vašingtona je stiglo zeleno svetlo i nema potrebe da se postavlja pitanje da li ima pravnih prepreka. A o moralu u trgovini oružjem je prilično neozbiljno razgovarati.“
Rade Gromović, direktor „Zastava oružja“, nedavno je za naš program rekao da u svetu postoji konstantno interesovanje za proizvode ove fabrike i da je najveća potražnja za puškomitraljezom M-84:
„Kompletna lepeza naših proizvoda u vojnom programu je već dokazana na tržištima širom sveta. Kupci su različiti, svako ima neke svoje taktičko-tehničke zahteve, potrebe za informacijama i tako dalje. Ali ono gde smo mi prepoznatljivi, to je pre svega naša automatska puška, koja je rađena na bazi kalašnjikov sistema.“
Gromović kaže da su domaći propisi o izvozu oružja rigorozni i napominje:
„Mi ćemo kao fabrika, u svakom slučaju, u svim izvoznim poslovima gde smo mi izvoznici, striktno poštovati tu regulativu i tu apsolutno nema ni trunke prostora za neke improvizacije.“
Veliko tržište za srpsku odbrambenu industriju je i Libija, koja je tradicionalni kupac još iz vremena SFRJ, a interesantno je da je još od 1953. godine značajan klijent sadašnji Mijanmar, ali se zbog ovogodišnjih septembarskih događaja od tada nalazi pod embargom.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG