Dostupni linkovi

Srbija, Hrvatska i BiH: nakon proširenja Šengena


pasoši zemalja EU

Građani Češke, Estonije, Letonije, Litvanije, Mađarske, Malte, Poljske, Slovačke i Slovenije mogu od danas putovati od Talina do Lisabona bez pasoša. Šta proširenje Šengena znači za Srbiju, Hrvatsku i BiH?

Dolazak šengenskog prostora na granicu sa Srbijom za njene političare i građane predstavlja siguran dokaz da će u doglednoj budućnosti i oni postati deo jedinstvene Evrope. Iako uvođenje šengenskih viza za ulazak u još devet država predstavlja izvesno pooštravanje uslova pod kojima se one mogu dobiti, zvaničnici ističu da će za Novu godinu startovati jesenas potpisani sporazum o viznim olakšicama, kaže Sanja Mrvaljević iz Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji:
"To znači da će građanima Srbije biti potrebna samo jedna viza s kojom će oni moći slobodno da putuju u sve članice šengen-zone. S druge strane, imamo sporazum o viznim olakšicama koji je potpisan 18. septembra. U međuvremenu je ratifikovan u našoj skupštini, usvojen je od strane Saveta ministara EU i stupa na snagu 1. januara 2008. godine. Ovaj sporazum se odnosi na veliki broj kategorija i ono što je dobro jeste da je cena viza ostala 35 evra. Za veliki broj kategorija na koje se odnose olakšice viza će biti besplatna, a ono što je olakšano u samoj proceduri jeste pojednostavljen broj neophodnih dokumenata koji je potreban prilikom izdavanja."
Za dobijanje viza u ambasadama novih članica šengenskog prostora važiće isti uslovi kao i za ostale članice Evropske unije, na njih će se čekati od 7 do 10 dana i koštaće 35 evra. Iako jedna viza omogućava nesmetano putovanje širom šengen-zone, šef konzularnog odeljenja Ambasade Mađarske u Beogradu Janoš Kolar, upozorava:
"Vize koje izdajemo važiće za sve države šengen zone, ali ako neko želi da ode na odmor u Španiju, neka ne dolazi u našu ambasadu. Svrha ulaska u šengen-zonu u tom slučaju je odmor u Španiji, pa ta osoba mora da se obrati za vizu španskoj ambasadi", kaže Janoš Kolar.
Ne samo zbog ove opomene građani su mnogo manji optimisti u pogledu slobode kretanja van granica Srbije, nego što su to političari:
"Verujem da će biti mnogo duže da se bilo gde putuje. Trenutno vadim vizu za Sloveniju. Dve nedelje skupljam papire i još nisam skupila sve sve što mi treba." "
Mislim da ćemo u svakom slučaju do viza teško dolaziti, kao i do sada, bez obzira na sve priče o olakšicama. Dok god smo zatvoreni u sopstvene granice, ne verujem u veću slobodu kretanja."
"Što se više proširuju povlastice i olakšice, bude još gore." "Isto će biti."
"Slabo putujem."
Od Nove godine startuju vizne olakšice, u smislu bržeg dobijanja i dužeg trajanja, za studente, naučne radnike, poslovne ljude, novinare, članove verskih i nevladinih organizacija, kao i one koji idu na lečenje ili sahrane rođaka. Vlasti u Srbiji očekuju da Srbija 1. januara 2009. godine stigne na “belu šengen listu”, kada će širom Evropske unije moći da se putuje bez viza.
Zato je Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji ipak ubeđena da će proširenje šengenskog prostora olakšati gradjanima Zapdnog Balkana putovanja po Evropi:
"Mislim da će koje su na našim granicama, a imaju šengenski režim, takođe doprinete olakšanju viznog režima, jer one poznaju situaciju, poznaju region i nemaju one strahove koje možda imaju neke udaljene članice Evropske Unije. Mislim da će sa stanovišta naših građana život biti jednostavniji, imajući u vidu da nastupa izvesno ublažavanje viznog režima. To je, naprosto, put ka “beloj šengenskoj listi” nadajmo se u nekoj skoroj budućnosti. Nadajmo se da će na tom putu i Mađari, Slovenci i Slovaci, koji su već pravili neke po nas pozitivne gestove, biti naši dobri saveznici u samoj Evropskoj uniji."

Za građane Hrvatske nema značajnijih promjena

Nakon prošlonoćnog stupanjana snagu schongenskog režima, promet na hrvatsko-slovenskoj granici teče bez teškoća, isitče za naš program komandir graničnog prijelazana slovenskoj strani Bojan Bogović:
«Tako je. Slovenija je od noćas u Schongenu. Za rad na našem graničnom prijelazu to ne znači nista novo. Novo je samo to da su ulazne i izlazne staze označene za državljane EU-a i državljane trećih država.»
Šef slovenske granične policije Bogović kaže da su putnici dobro informirani i da od ponoći, kad su stroga schongenska pravila stupila na snagu, nije zabilježen nijedan incident ili bilo kakav nesporazum:
«Table su velike i pregledne, piše sve gore i zabilježili smo vrlo,vrlo maloputnika koji su zamijenili stazu...»
A jedna staza je za članice Europske unije, a druga za sve ostale. Većina zaustavljenih putnika takvo razvrstavanje smatra normalnim, dok dio kaže da imaju osjećaj drugorazrednosti.
«Ružan, ružan osjećaj...»
«To je za nas Bosance patnja.»
«Nas više kontrolisu i analiziraju.»
«Vama je Hrvatima bolje neg' nama»
«Pa, jest, zato što možete u Europu bez vize.»
RSE:Kuda idete i otkuda?
«Iz Beograda u Italiju»
RSE: Od noćas je stupio na snagu Schongen, što kažete?
«A, šta ću reći ...dobro je»
RSE:Vi ste Slovenac?
“Ne, ne ja sam iz Hrvatske, samo imam slovenske papire. Pa, valjda će brzo i Hrvatska doći u taj sistem da se lakše ide.»
Zbog Božićnih praznika trenutno je puno veća gužva na ulasku u Hrvatsku nego li na izlasku prema Europskoj uniji.
Šef smjene granične policije u Bregani Milan Kresh ponavlja da izdavanje kartona traje vrlo kratko te da ni ubuduće ne bi trebalo biti problema ili većih zastoja.
«Pa, ništa se zapravo nije promijenilo, državljani Hrvatske mogu izabrati način putovanja sa putnom ispravom ili osobnom iskaznicom. Naravno, s osobnom iskaznicom mogu prelaziti granicu samo ako se putuje u Italiju, Madjarsku ili Sloveniju. Od ponoći državljanima Hrvatske koji putuju s osobnom iskaznicom, izdajemo kartončiće.Taj karton se ovjerava pri ulasku u Sloveniju i pri povratku, na izlasku iz Europe, konkretno na ovom graničnom prijelazu, na izlasku iz Slovenije opet se ovjerava – izlaz. Taj kartončić je predvidjen jednokratno i ničemu više ne može služiti kada se izadje iz Unije.»
No, većina Hrvata je danas, unatoč mogućnosti da putuju s osobnom kartom u tri susjedne zemlje, ipak odlučila ponijeti putovnice za koje im ne trebaju kartončići koje, inače, moraju dobro čuvati da ih ne izgube dok se ne vrate u zemlju.
«Samo s putovnicom idem, normalno.»
«Pa - da nemamo problema, tko će kartončiće ispunjavati .»
RSE:da li idete s osobnom ili putovnicom?
«S osobnom jer idem samo u Ljubljanu.»
RSE: Znači, karton ste dobili?
«Da, samo da pitam: jel' li se moram vraćati kroz isti prijelaz ili mogu i na Zaprešić? Ok ,bilo koji...»
«Sve vam je to smiješno.Za, neznam, godinu ili koliko opet ćemo biti zajedno, samo su bacili novac»
«Meni svejedno, ja koristim putovnicu.»
«To mi je bezveze, vi kao idete s osobnom, a opet vam praktički lupa neki žig, kao da vam udara u putovnicu..»
«Samo trošak, da. Bezrazložan i bespotreban.»
I jos jedanput komandir slovenske policije na graničnom prijelazu Bregana Bojan Bogović:
RSE:Uglavnom, od noćas od ponoći nista posebno?
Bogović: Ne.
RSE: Osim osjećaja da ste vi tamo, a mi ovdje..?!
Bogović: Maa, ne. To nije to. Mi smo susjedi i dobro suradjujemo s hrvatskim kolegama i – to je to.

Stanovnicima BiH još više prepreka

Nakon što se još devet zemalja članica Evropske unije, među kojima su i Slovenija i Mađarska, 21. decembra pridružilo šengenskoj zoni, granice ovog prostora sve su bliže Bosni i Hercegovini. Za građani Bosne i Hercegovine ovo znači još više problema ukoliko žele putovati u Evropsku uniju:

„Ovako smo zatvoreni isto kao da smo u getu. Ne možeš nigdje ni maknuti bez vize, ne možeš ništa - džabe što imaš novac.“
„Ambasade su se pretvorile faktički u neke zatvorene krugove - znači kao da su faktički logori.“

Procedure za izdavanje šengenskih viza značiće još duže vremena, više procedura, ali i novca za njihovo dobijanje, kaže ministar sigurnosti BiH Tarik Sadović:

„Nažalost, već je najavljeno iz zemalja šengenskog režima da će takse za izdavanje viza od 1. januara biti udvostručene, tako da će od sadašnjih 35eura poskupiti na nekih 60 eura.“

Granični zid kontrole Evrope koji se približava Bosni i Hercegovini, prema mišljenju profesora sa Mostarskog sveučilišta Slave Kukića, imaće za posljedicu nove fustracije bh. društva:

„Zbog činjenice, recimo, da će dio građana BiH stjecajem okolnosti tu granicu bez ikakvih problema prelaziti, a drugi će imati stotinu muka više no što danas imaju da bi je prešli. Ta činjenica, koja sasvim izvjesno je činjenica s kojom treba kalkulirati, mogla bi izazvati nove unutarnje frustracije, nove podjele i nove točke razlikovanja između pojedinih dijelova BiH i pojedinih građana.“

Sve ovo znači da će građani BiH i dalje moći da pričaju brojne anegdote dok čekaju u redovima pred ambasadama zemalja Evropske unije za dobijanje željenog pečata u pasoš.Problem sa izdavanjem viza, prema riječima Jelene Protić iz Helsinškog parlamenta građana Banja Luka, najviše će pogoditi mlade:

„Za mlade je veoma teško dobiti vizu i uopšte se osnažiti na taj korak da putuju, posebno za one koji nisu iz Sarajeva, koji moraju nekoliko puta da odu u Sarajevo i da budu suočeni da ne dobiju vizu.“

Prema nekim istraživanjima dvije trećine studenata iz država sa područja jugoistočne Evrope nikada nije putovalo van granica svoje zemlje. I dok se Evropa ujedinjuje i ruši barijere koje su građeni stoljećima, naši političari i dalje žele da dijele ove prostore, što dovoljno govori o apsurdnosti politike na ovim prostorima, kaže Kukić:

„A naši plemenski poglavice pokušavaju učiniti sve kako bi nove zidove između ljudi, među kojima nikad zidovi nisu bili, napravili. Dakle, ja naprosto pokušavam pokazati koja je razlika između ambijenta koji stvaraju naše političke elite i Evrope. Zamislite Njemačku i Francusku, zemlje koje su se u jednom stoljeću, u stotinu godina tukle tri puta do besvijesti, danas uzmu, metaforički, testere i prerežu sve moguće te zidove koji ih dijele.“

Ipak, sve nije tako crno. BiH je, uz puno muke i u posljednji čas, uspjela ispuniti uslove kako bi bar dio njenih građana od 1. januara 2008. godine mogao putovati u Evropu sa nešto manje muke. Sporazum o viznim olakšicama sa Evropskom unijom, koji je ratifikovan 30. novembra, omogućiće bar za 20 kategorija građana sa bh. pasošom da od sljedeće godine šengenske vize dobijaju po pojednostavljenoj prodecuri, kaže sekretar Ministarstva sigurnosti BiH Bakir Dautbašić:

„Ovo je prvi korak ka konačnom cilju koji se zove potpuno ukidanje viznog režima za građane BiH. I kada stupi na snagu ovaj ugovor, mi idemo dalje, dakle da ispunjavamo dalje uslove koji će nas dovesti do krajnjeg cilja, a to je ukidanje viznog režima.“
I
ok su novi Evropljani sinoć masovno izašli na državne granice i uz simbolično testerisanje graničnih rampi slavili pad još jedne zavjese koja ih je dijelila od stare Evrope, Bosancima i Hercegovcima za utjehu ostaje da su van «bijele šengenske liste» ostali i Srbija, Crna Gora, Makedonija i Albanija.
XS
SM
MD
LG