Dostupni linkovi

Pripreme za slučaj izbegličkog talasa sa Kosova


Srbi na Kosovu

S približavanjem rešenja statusa Kosova, međunarodne humanitarne ogranizacije u Srbiji spremaju se da reaguju u slučaju izbegličkog talasa sa Kosova.

Predstavništvo Visokog komesarijata UN za izbeglice u Srbiji ima plan za slučaj proglašenja nezavisnosti Kosova i spremno je da pomogne izbeglicama sa Kosova. “Ono što mi zaista želimo jeste da političari omoguće ljudima da ostanu na Kosovu, ali ne možemo zatvarati oči pred političkom realnošću i mogućnošću da se nezavisnost dogodi”, rekao je predstavnik UNHCR-a u Srbiji Lenart Kocalainen.

Ne želeći da govori o detaljima plana, predstavnica za štampu UNHCR-a Vesna Petković kaže za naš program da je ta ogranizacija dužna da odgovori na potrebe ljudi, kojima bi mogla da bude potrebna pomoć:

"Svaka UN organizacija, a pogotovo UNHCR koji ima mandat da pomaže izbeglim i raseljenim licima, mora da ima adekvatan program koji će moći da bude pušten u primenu čim se za time ukaže potreba. Dakle, nije tajna da imamo takve planove i to je iz razloga da budemo spremni da odgovorimo našem zadatku – da pružimo pomoć ljudima u nevolji."

Ovakve najave iz UNHCR-a naišle su na negodovanje srpskih zvaničnika. Državni sekretar za Kosovo Dušan Proroković izjavio je da jednostranog proglašenja nezavisnosti neće biti i dodao da Beograd insistira na povratku Srba na Kosovo:

"Ono što ćemo mi učiniti jeste da ćemo jačati sredine u kojima Srbi trenutno žive, i ekonomski i infrastrukturno, i obezbediti neke elementarne uslove kako bi se ljudi vratili."

Ipak i Crveni krst Srbije prati dešavanja na Kosovu. Generalni sekretar te organizacije Vesna Milenović kaže da nacionalno društvo Crvenog krsta nema planove za eventualno pokretanje stanovništva sa Kosova, ali da će biti spremno da deluje u okviru svojih mandata i mogućnosti. S druge strane predsednik Zajednice prognanih Srba sa Kosova Ranko Đinović tvrdi da proglašenje nezavisnosti ne bi pruzrokovalo talas izbeglica, već upravo suprotno:

"Naše mišljenje je da bi to zadržalo Srbe na Kosovu, još čvršće i jače, i samim tim motivisalo sve one koji su prognani 1999. godine da se na jedan organizovan način, uz saradnju sa UNMIK-om i srbijanskom Vladom, vrate svojim kućama."

U kolektivnim centrima u Srbiji živi oko 5.000 raseljenih ljudi. Đinović navodi da bi se 80 posto njih vratilo na Kosovo ukoliko bi za to imali uslove. Kao glavne prepreke navode se loši bezbednosni uslovi, nepoverenje u vlast na Kosovu i loša ekonomska situacija. Izražavjući nadu da odluka o konačnom stausu Kosova neće prouzrokovati talas novih izbeglica, Tanja Matić iz Inicijative mladih za ljudska prava, organizacije koja sprovodi brojne projekte u cilju povezivanja Srba i Albanaca, upozorava da Vlada Srbije mora biti spremna na mogućnost proglašenja nezavisnosti:

"Iskreno se nadam da makar razmišljaju o tome kako će u slučaju nezavisnosti Kosova razgovarati sa tim ljudima, mislim na Srbe sa Kosova - to će biti presudni momenat, da li će ih Vlada pozvati da napuste Kosovo ili da ostanu i da se integrišu. Što se tiče Kosova, atmosfera nije takva kao se sprema bilo kakav egzodus Srba, tamo više nema te napetosti i neizvesnosti jer je većini na Kosovu potpuno jasno da će status biti uskoro rešen i da će to najverovatnije biti nezavisnost. Upravo zbog toga nikome tamo nije u interesu da se stvaraju novi konflikti i da se napušta Kosovo – verujem da će to biti jedno građansko društvo."
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

XS
SM
MD
LG