Zvanični Beograd sve vreme insistira na poštovanju Rezolucije 12 44 Saveta bezbednosti UN o Kosovu uporno ponavljajući da ona garantuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i Kosovo unutar njenih granica. Da li ova Rezolucija onemogućava nezavisnost Kosova i ko i kako može da je tumači?
Nasuprot Albancima na Kosovu i delu medjunarodne zajednice za koje je polazište u rešavanju kosovskog statusa plan Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti, za Beograd i ključnog saveznika Rusiju sva rešenja moraju biti u okviru Rezolucije 12 44. Usvojene da bi regulisala privremeni status Kosova i uspostavila mir u pokrajini, koja je, kako se kaže u jednom delu teksta, integralni deo Srbije, tj. Savezne Republike Jugoslavije. Da li ovaj deo teksta Rezolucije, na koji se Beograd poziva, onemogućava nezavisnost Kosova.
Uz napomenu da je jedini ovlašćeni tumač Rezolucije 12 44 Saveta bezbednosti koji je doneo, i da odluke Saveta bezbednosti ne podležu nikavoj sudskoj kontroli, što znači da ne može nikakav sud da se izjasni šta u njoj piše i šta ona znači stručnjak za medjunarodno pravo i direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević kaže za naš program da nas to ostavlja autentičnom tumačenju Saveta bezbednosti, a da sva tumačenja aktera i teoretičara imaju samo doktrinarnu i političku ali ne i pravnu vrednost. Rezolucija je dugačak i kompleksan tekst i u nju je inkorporirano i ono što je za Beograd nepostojeće a to su odluke iz Rambujea, objašnjava Dimitrijević:
“Medju tim odlukama iz Rambujea postoji i neka odluka o referendumu koji treba da se održi za tri godine gde bi stanovništvo Kosova odlučivalo o statusu. Taj referendum nije održan ali onda možemo mi kao pravnici da kažemo da umesto referenduma može da se desi nešto drugo da bi se iskazala volja stanovništva. Tako da možete da konstruišete izbore na Kosovu i obrazovanje privremene vlasti kao neku odluku da to bude nekakav poseban entitet. Da li je on u potpunosti nezavistan, to je otvoreno pitanje. Ja mislim da zato Ahtisari nije ni išao dalje od nadgledane nezavisnosti.”
Rezolucija 12 44 ne predstavlja osnovu za davanje nezavisnosti Kosovu za Simeona Pobulića, nekadašnjeg dugogodišnjeg diplomatu i člana Foruma za medjunarodne odnose, ali kaže da je sada u pitanju odnos snaga i interesa:
“Takvu mogućnost trebalo bi da proglasi sam Savet bezbednosti, a opet kroz neku novu relozuciju. Ali šta je tu u pitanju - onda se susrećemo sa jednim političkim stavom ali ne sa jednim medjunarodno pravnim stavom. I ja ne verujem da to može lako da prodje. I više verujem da je to jedan prigovarački alat tokom tih svih ovih pregovaranja jer su svi nekako stavili svoj prestiž na kocku i teško odstupaju.”
Šta će se desiti u slučaju odluke kosovskih Albanca o proglašenju nezavisnosti. Vojin Dimitrijević, jedan od najboljih poznavalaca medjunarodnog prava:
“Ako se Kosovo proglasi nezavisnom državom onda će priznanje te tvorevine biti onaj deo medjunarodnog prava gde države konstatuju neke nove činjenice.”
Neke zemlje, uključujući i SAD, već su najavile da će priznati nezavisnost Kosova. Odgovor Beograda je bio da će svaki akt Prištine o nezavisnosti proglasiti ništavnim, nevažećim i nelegalnim. Kakav značaj u medjunarodnom pravu i medjunarodnim odnosima može imati ovakva odluka Srbije. Profesor Dmitrijević kaže da neko može proglasiti ništavnim akt koji je sam doneo a ne nešto što je drugi rešio:
“Kad bi Kosovo bilo de facto u sastavu Srbije onda bi Srbija imala jake i materijalne uslove da to odbrani. Medjutim, pošto je Kosovo u položaju u kom se našlo, u rukama drugih, Srbija može da se tome suprostavi samo sredstvima koja nisu odbrambena nego koja bi bila napadačka. Pošto to Srbija ne može da uradi onda će njen protest da bude kvarenje odnosa sa drugim državama ali će doći do izražaja i to što ona, njena Vlada se oslanjaju samo na sopstveno tumačenje i na sopstvenu snagu. To tumačenje ne prihvataju mnogi a snaga, kao što znamo, je relativno mala.”
Priština, protesti Albanaca sa zahtevima za nezavisnost Kosova, 10. decembra 2007Rezolucija 1244 nije smetnja nezavisnosti Kosova, smatraju pravni stručnjaci na Kosovu. Rezolucija čak, kako navode, zagovara konačno rešenje za status Kosova.
Nijedna od odredbi Rezolucije 1244 ne zabranjuje nezavisnost Kosova i ako se nepristrasno pročita ceo sadržaj rezolucije onda se jasno može videti da ona čak i zagovara konačni status Kosova, kaže profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini, Arsim Bajrami:
«Domaći i strani pravnici, koji dobro poznaju zakon mogu da tumače da Rezolucija 1244 u suštini ima za cilj konačni status i njeno zaključivanje kroz konačni status.»
Profesor Bajrami ističe kako nije neophodno da se donese nova rezolucija Saveta bezbednosti UN da bi se promovisao koncept nezavisne i suverene države Kosovo:
«Rezolucija ostavlja otvorena vrata da demokraske institucije Kosova sa legitimitetom naroda objave novu ustavnu poziciju Kosova, znači nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Kosova, iza koje bi se prema poznatoj praksi u zemljama jugoistočne Evrope izvršilo i njeno priznavanje.»
Bajrami ističe kako prema njemu nema nekog zakonskog problema što se tiče priznavanja nezavisnosti Kosova i izražava uverenje da će se Rezolucija 1244 okončati aktima Skupštine Kosova, izjavom o nezavisnosti Kosova, iza koje će slediti i međunarodno priznanje.
Profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini Sabri Kiçmari ističe kako se pitanje suvereniteta bivše SR Jugoslavije pominje samo u preambuli Rezolucije 1244:
«To preciziranje je istaknuto samo u preambuli. Normativna preciziranja u preambulama nisu deo normativnih obaveza praktičnog političkog delovanja, tako da i na osnovu Rezolucije 1244 ima dovoljno prostora da se reši status, odnosno da se stvori novo statusno stanje za Kosovo.»
Profesor Kiqmari smatra da proglašavanje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa Rezoalucijom 1244. Kiçmari ističe da su u Rezoluciji mngoobrojne formulacije koje direktno optužzuju Srbiju za gaženje ljudskih i nacionalnih prava, za neangažovanje na sprečavanju tih dela, što indirektno pretpostavlja gubljenje prava tadašnje SR Jugoslavije da upravlja Kosovom:
«I proglašavanje nezavinosti Kosova, od strane Parlamenta ne bi bilo u suprotnosti sa Rezolucijom 1244.»
Inače, na Savetu bezbednosti UN se zagovara opredelenje da se Rezolucija u celini ne stavi van snage, jer je deo te Rezolucije i međunarodno vojno prisustvo i prenošenje civilnih ovlašćenja na buduču misiju EU. Profesor Bajrami ističe da je generalni sekretar UN u suštini onaj ko ostvaruje i garantuje primenu Rezolucije:
«On ima pravo da političkom izjavom izvrši prenošenje civilnih ovlašćenja iz UN-a na EU i to u legalnom smislu ne predstavlja neki problem.»
I profesor Kiçmari istice kako je pravo generalnog sekretara UN da stvori posebne misije:
«Koje će pomoći institucijama samouprave na Kosova i smatram da odluka EU da na Kosovo pošalje misiju ima pravnu osnovu na ovim ovlašćenjima generalnog sekretara UN-a.»
Kiçmari očekuje da će generalni sekretar UN-a, Ban Ki Mun doneti takvu političku odluku.
Na Savetu bezbednosti UN-a danas se raspravlja o izveštaju 'trojke' Kontakt-grupe o 120 dana dodatnih pregovora o statusu. Očekuje se da predstavnici Prištine i Beograda iznesu suprotne stavove o statusu Kosova. U Prištini ne očekuju da Savet bezbednosti UN može postići jednistvo o daljim koracima u statusu Kosova zbog protivljenja Rusije da se prihvati i primenjuje predlog međunarodnog posrednika za status Kosova Martija Ahtisarija, koji predviđa nadziranu nezavisnost za Kosovo.
