Dostupni linkovi

Beograd traži nastavak, Priština kraj pregovora


sjednica Saveta bezbednosti UN

Beograd najavljuje da će na današnjoj sednici Saveta bezbednosti UN tražiti nastavak pregovora o kosovskom statusu. Priština, međutim, smatra da Savet bezbednosti treba da okonča pregovarački proces.

Nakon najave zvaničnog Beograda da će na današnoj sednici Saveta bezbednosti tražiti nastavak pregovora o kosovskom statusu postavlja se pitanje zašto Srbija uporno insistira na njihovom produžetku s obzirom da većina zemalja EU i SAD smatraju da je dalji razgovor Beograda i Prištine bespredmetan, imajući u vidu da dve strane nisu postigle nikakav napredak tokom nedavno okončanih pregovora, te da li je zapravo jedina strategija Srbije odugovlačenje rešavanja kosovskog pitanja.
Uprkos očekivanjima da će na sednici Saveta bezbednosti UN ponovo doći do jasno suprotstavljenih stavova, kada je u pitanju eventualni nastavak pregovora Beograda i Prištine o statusu Kosova, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ipak očekuje da će debata o kosovskom pitanju biti nastavljena i u narednoj godini:
"Mislim da ćemo čuti jasno suprotstavljena mišljenja. S jedne strane je apsolutno neophodno nastaviti statusni dijalog, a s druge strane su sve mogućnosti za dijalog iscrpljene. Ne očekujem da bi sutrašnja sednica SB mogla biti završena nekim zajedničkim zaključkom, bio bih vrlo iznenađen kada bi se tako nešto desilo. Verujem da će debata u okviru samog SB biti nastavljena i u idućoj godini."
Sličnog mišljenja je i predsednik Srbije Boris Tadić koji naglašava da je u ovom trenutku nemoguće predvideti kakav stav će po pitanju nastavka ili okončanja pregovora zauzeti petnaest članica Saveta bezbednosti UN:
"Ne mislim da će ova sednica Savet bezbednosti doneti neku dramatičnu ili konačnu odluku. Očekujem u januaru najmanje još jednu sednicu Saveta bezbedosti i na toj sednici ću najverovatnije i ja učestvovati kao predsednik Srbije, a onda, nakon toga, verovatno još nekoliko sednica."
Očigledno je dakle da Beograd u narednim mesecima očekuje nastavak široke debate koja se možda zvanično i ne bi zvala pregovorima Beograda i Prištine, ali koja svakako isključuje mogućnost brzog rešenja kosovskog statusa. Otuda kao logično izgleda i pitanje šta bi nastavak pregovora mogao doneti imajući u vidu da su nedavno okončani pregovori srpske i albanske delegacije samo potvrdili čvrsto ušančene pozicije dve strane. Član beogradskog pregovaračkog tima Goran Bogdanović za naš program kaže da srpska strana ne vidi drugi način na koji bi se kosovsko pitanje moglo rešiti:
"Mislim da je to jedini način da se dođe do kompromisa bez obzira što trenutno imamo dijametralno suprotne stavove. Ne vidim šta bi drugo moglo da se desi, jednostrano proglašenje može da dovede samo do konflikta."
Jelena Milić iz Foruma za međunarodne odnose, međutim, smatra da insistiranje Beograda na produžetku pregovora zapravo ima potpuno drugačiji cilj:
"Mislim da je poenta da se uopšte više ne insistira na pregovorima između srpske i albanske strane. To je samo jedna ljuštura u kojoj Srbija, u stvari, pokušava da nastavi da pregovara sa EU o načinu ulaska misije EU na Kosovo, insistirajući čvrsto da to mora biti Rezolucija 1244, imajući očito u vidu da je to način na koji je vojno prisustvo definisano na Kosovu. Čini mi se da je to ono glavno što srpski pregovarački tim u ovom momentu ima na umu."
Istovremeno, na primedbe koje se neretko mogu čuti da Beograd zahtevima za produžetak pregovora samo kupuje vreme u nedostatku bolje strategije, Goran Bogdanović ovako odgovara:
"Kada se ima u vidu činjenica da su Srbi dole ugroženi i da se ne poštuju ljudska i građanska prava, da nema slobode kretanja, da nema povratka nama nije u interesu da se taj proces odugovlači. Nama je u interesu upravo obrnuto – da što pre dođemo do tog rešenja jer samo sa kompromisnim rešenjem mi vidimo opstanak Srba na prostoru Kosova i Metohije. Sve drugo bi izazvalo kontraefekat i Srbi bi, bojim se, napustili Kosovo i Metohiju."
Na posletku Jelena Milić zaključuje da srpska strana insistira na pravnom osnovu za dolazak misije EU na Kosovo i nastavku pregovora upravo zbog toga što se izmenio redosled prioriteta i unutar same Unije:
"Konsenzusa, rekla bih, još uvek nema, a s druge strane je, odjednom, postao mnogo bitniji pravni osnov po kojem će EU ući na Kosovo. To je u stvari prostor u kojem se pregovovara između EU, SAD, Rusije i Srbije – pregovora sa Kosovom uopšte više nema."

Priština, zgrada Skupštine Kosova
Na Kosovu se smatra da će se najnovijim sastankom u Savetu bezbednosti UN okončati neuspešan krug dodatnih pregovora. S druge strane, kosovski Srbi ne očekuju nove odluke već nastavak iznošenja već poznatih stavova.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija treba da donese odluku o završetku pregovaračkog procesa, izjavio je potpredsednik Alijanse za budućnost Kosova i bivši premijer Kosova Bajram Kosumi. Kosumi podseća da Savet bezbednosti do sada nije uspeo da usvoji plan Martija Ahtisarija i novu rezoluciju o Kosovu. Stoga, kaže Kosumi, od Saveta bezbednosti se očekuje da zaključi pregovarački proces:
Očekujemo da Savet bezbednosti stavi pečat na pregovore o statusu Kosova i da se time otvori mogućnost za nove korake.”

U Njujorku će se 19. decembra održati sednica Saveta bezbednosti UN posvećena Kosovu. Na sednici će biti razmotren izveštaj Kontakt grupe o 120 dana dodatnih pregovora o statusu Kosova. Predstavnici kosovskih Srba smatraju da sednica Saveta bezbednosti neće doneti ništa novo u procesu rešavanja statusa.
Predsednik Srpske liste za Kosovo Oliver Ivanović kaže da će ‘trojka’, Beograd i Priština nastaviti sa iznošenjem već poznatih stavova:
“Mislim da je to izveštaj trojke koji će podneti Išinger, ali ne isključujem mogućnost da će američki ambasador i ruski ambasador dati svoj poseban pečat. Kad se to sabere to će ispasti da su to tri različita izveštaja. Tome će doprineti i srpski stav koji će prezentovati premijer Koštunica, ali i stav kosovskih Albanaca koji će u svoje ime prezentovati Fatmir Sejdiu. Prema tome ima mnogo analiza, mnogo zaključaka, ali neće biti nijedne odluke i mislim da će u tom smislu ova sednica Saveta bezbednosti proći monotono”.
Bardilj Hasanpapaj (Bardhyl), profesor na Prištinskom univerzitetu, ocenjuje da će sednica Saveta bezbednosti UN 19. decembra označiti okončanje procesa dodatnih četvoromesečnih pregovora:
“Strane će još jednom potvrditi svoje stavove pred Savetom bezbednosti UN. Ali ne očekujem da će doći do nekog značajnog razvoja ili pomaka ka nekoj rezoluciji ili odluci SBUN.

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu će se obratiti Savetu bezbednosti UN, ali ne u svojstvu predsednika, već u svoje ime i na sopstveni zahtev. I pored takvog načina prezentovanja, na Kosovu se smatra da je učešće predsednika od posebnog značaja, pošto će Kosovo direktno biti predstavljeno.
Poznavaoci međunarodnog prava smatraju da se status Kosova ne može rešiti unutar Saveta bezbednosti UN zbog protivljenja Rusije planu Martija Ahtisarija i nezavisnosti Kosova. Bivši kosovski premijer Kosumi ocenjuje da bi nova Skupština Kosova odmah po konstituisanju trebalo da donese odluku o proglašenju nezavisnosti:
“Skupština treba da ide ka proglasenju nezavisnosti Kosova i da potom zatraži međunarodno priznanje.”

Predstavnici kosovskih Albanaca su više puta isticali da će odluka o proglašenju nezavisnosti biti doneta u koordinaciji sa međunarodnom zajednicom. Prema nekim nagoveštajima, institucije Kosova će proglasiti nezavisnost na proleće, odnosno posle predsedničkih izbora u Srbiji. Međutim, za sada se ne zna kada će takva odluka biti doneta.
XS
SM
MD
LG