Dostupni linkovi

U Crnoj Gori neće biti tenzija


logo Projekta za etničke odnose

Intervju sa Aleksom Grigorjevim, izvršnim direktorom Projekta za etničke odnose iz Prinstona koji govori o etničkim odnosima u regionu, ali i samoj Crnoj Gori, kao i o mehanizmima da se odnosi između etničke većine i manjine harmonizuju.

RSE: Gospodine Grigorjev, kompletan region Balkana očekuje niz novih izazova gdje će biti na provjeri odnosi među etničkim grupama. Glavni izazov je rješavanje konačnog statusa Kosova. U susret tom rješenju da li po Vama raste etnička netrpeljivost i radikalizam u regionu kako se približava termin za rješenje kosovskog pitanja?
Grigorjev: Mislim da etnički odnosi u svakoj državi treba da budu uzimani u kontekstu te države. Međuetnički odnosi ovde u Crnoj Gori, na njih utiče crnogorska realnost, ne situacija na Kosovu i ja bih želeo da vidim da u svakoj državi na Balkanu političari većinskog stanovništva i manjinskog stanovništva razumeju tu stvarnost. Naprimer, ima puno teorija šta će se desiti u Bosni i Hercegovini nakon konačnog statusa Kosova, šta će se desiti u Makedoniji, šta će se desiti na jugu Srbije i ja mislim da svi političari i analitičari diplomate treba da traže odgovor unutar tih država, a ne na Kosovu. Naprimer, zdravi međuetnički odnosi u Makedoniji proizvode se u Makedoniji, a ne na Kosovu. Taj dijalog koji je bio uspostavljen nakon tog kratkog rata u Makedoniji treba da bude nastavljen. Konačna implementacija svih tačaka Ohridskog sporazuma treba da bude urađena isto na jugu Srbije, a integracije albanskog stanovništva u život politički, ekonomski, socijalni države Srbije. Isto i u Crnoj Gori, isto i u Bosni.
RSE: Ipak, ključno pitanje na koje svi analitičari pokušavaju da odgovore je kako će etničke grupe i njihove vlasti zemalja regiona reagovati nakon što rješenje za status Kosova bude saopšteno. Kakav scenario Vi predviđate?
Grigorjev: Ja mislim da svi gledaju na jedan glavni grad na Balkanu, a to je Beograd i, svakako, ja potpuno razumem frustraciju i srpske Vlade i srpskih političara i Srbije kao države. Nije lepo izgubiti, naprimer, ako je rešenje nezavisnosti, deo svoje teritorije. To je potpuno razumljivo i znam da situacija u političkim krugovima u Srbiji je frustrirana, uz puno uvažavanje svega čega srpska strana u tim pregovorima pokušava da dobije, ali kao analitičar, ne kao deo Projekta za etničke odnose, vidim da nema puno prostora za Srbiju da uradi nešto u ovom procesu. Naprimer, ako neke države priznaju nezavisnost Kosova, šta može država Srbija da uradi? Da prestane sa diplomatskim odnosima sa puno država. Ja mislim da to nije dobar odgovor za Srbiju. Znam da negde 12-15% ukupnog ekporta Srbije je povezano sa aktivnošću američke kompanije US Steel u Srbiji. Da li će neki lošiji diplomatski odnosi između SAD i Srbije uticati loše na 12% - 15% dohotka Srbije u devizama, u dolarima. To će veoma negativno uticati na ekonomiju, na budućnost Srbije. Svakako treba da bude nekakav odgovor, oni imaju odnos prema biračima, država prema Ustavu koji su oni usvojili u prošloj godini, ali ja mislim da oni gledaju u budućnosti. Nije lako i ja puno razumem njihovu situaciju i frustraciju, ali budućnost je budućnost.
RSE: Crna Gora je prostor u kojem su prisutne sve etničke grupe koje postoje na prostoru bivše Jugoslavije. Da li po Vama postoji mogućnost tenzija i u Crnoj Gori?
Grigorjev: Odgovor je kratak - ne. Crna Gora ima iskustvo, Crna Gora ima istoriju, Crna Gora ima veoma pametan politički ambijent i kada govorim o tom ambijentu ne mislim samo na državnu garnituru, na vladajući koaliciju, mislim na sve političke partije ovde u Crnoj Gori. Ja sam uvek oduševljen tim dijalogom koji Crna Gora ima i ovaj dokument o kojem razgovaramo - Strategija nacionalne politike - u Crnoj Gori još jednom dokazuju da se Crna Gora ozbiljno bavi tim pitanjima. Ozbiljnost crnogorske realnosti, crnogorske političke elite o tim pitanjima govore da tenzija neće biti u Crnoj Gori, odnosno na njenoj teritoriji.
RSE: Kako bi po Vama trebalo da reaguje crnogorska vlast ukoliko Sjedinjene Američke Države i Evropska unija priznaju Kosovo državom?
Grigorjev: To nije pitanje za crnogorsku vlast. To je pitanje ponovo za Srbiju. Crnogorska država treba da uradi što je dobro za crnogorsku državu.
RSE: Ipak, iz zvaničnog Beograda stižu upozorenja Crnoj Gori da ne prizna Kosovo, bez obzira na stavove međunarodne zajednice jer će u suprotnom odnosi sa Srbijom biti narušeni. Kako to komentarišete?
Grigorjev: Crna Gora je nezavisna država i ona treba da proceni šta je bolje za Crnu Goru, šta je bolje za njenu bezbednost, za njeno ukupno stanovništvo svake etiničke pripadnosti i uradi šta je najbolje za Crnu Goru.
RSE: Šta je to što Crna Gora treba da nadogradi u oblasti prava manjina nakon donošenja novog Ustava?
Grigorjev: Puno pitanja. Ja mislim da je donošenje novog Ustava bila dobra stvar i donošenje novog Ustava otvara više mogućnosti za unapređenje i afirmisanje svega toga što je deklarisano i u novom Ustavu i u tom Zakonu o manjinama koji je bio prihvaćen pre referenduma o nezavisnosti u Crnoj Gori. Mislim da bi bilo dobro da sve o čemu smo pričali danas, da postoji ta politika integracije bez asimilacije u Crnoj Gori, da afirmativna akcija prema manjinama postane stvarnost u Crnoj Gori, da svi ti propisi koji su veoma dobri, koji postoje u državi Crnoj Gori postanu realnost i afirmisanje tog etničkog sklada koji je ovde uvek bio u Crnoj Gori. Imamo dobre zakone, treba da bude još bolja realnost i implementacija tih zakona.
RSE: Da li mislite da će biti problema prilikom implementacije?
Grigorjev: Ne treba da bude takvih problema, svakako, može biti nekih teškoća jer znam da to nije siromašna država, ali ni jedna od razvijenih država u Evropi i novac je uvek problem, ali vidim da je, na primer, prošlog meseca Vlada Crne Gore je prihvatila Strategiju za položaj Roma u Crnoj Gori i već je u istom trenutku postavila 0,2% budžeta u Crnoj Gori za implementaciju te strategije. Takav odgovor Vlade Crne Gore meni pokazuje da je moguća implementacija i ovoj strategiji takve politike.
RSE: Da li je to po Vama kompenzacija za činjenicu da Roma nema u Ustavu Crne Gore?
Grigorjev: Meni je zaista žao da Romi nisu spomenuti u Ustavu Crne Gore i ne znam kakav je to razlog. Kada sam je u poseti i Pogorici i drugim mestima u Crnoj Gori uvek vidim Rome. To nije statistika, to je moje personalno mišljenje i sigurno je da njih ima više nego što govori cenzus i u današnjoj diskusiji ovde u Skupštini ponovo smo čuli da taj cenzus nije dovoljna slike etničke realnosti ovde u Crnoj Gori. Mislim da to nije dobro, svakako, ali što je za Rome važno je unapređenje njihove situacije i to je ozbiljna stvar. Taj simbolizam nije dovoljan, ali unapređenje, poboljšanje stvarne situacije je odgovor na njihovu situaciju, na situaciju Roma u Crnoj Gori.
RSE: Iako je činjenica da u Crnoj Gori postoji međunacionalna tolerancija i skladni međuetnički odnosi, prema posljednjim istraživanjima javnog mnjenja pokazalo se da u Crnoj Gori postoje velike etničke distance, posebno većinskog pravoslavnog stanovništva prema Albancima i Romima. Koje aktivnosti su potrebne da bi se ta distanca smanjila, na primjer, gotovo polovina građana ne bi željela da živi u istoj državi sa Albancima, a više od polovine ih ne želi ni u susjedstvu?
Grigorjev: Potrebno je nekoliko mera. Prvo, povećati proporcionalnu zastupljenost manjinama u državnoj upravi, policiji, lokalnoj samoupravi. To je veoma težan proces. To ne može da se uradi od, na primer, strategije jedno deset godina, nisam siguran nakon 2017. godine ćemo imati toliko posto Albanaca koliko ih ima u stavovništvu Crne Gore. To je veoma teško. Ima ljudi koji su radili na tim položajima, šta da radimo, gde da šaljemo te ljude. Nema gde. Ali to je veoma važno da svaki zna da ima Albanaca ovde i da se ništa nije promenilo. Na primjer, Vlada Crne Gore ima Albanca ministra za manjine. Ja mislim da Crna Gora postaje bogatija država nego siromašnija država od takve činjenice. Ja sam uvek želeo da vidim manjine i na položaju drugih resora. Naprimer, ministra prosvete, zdravlja. Imate Bošnjaka na poziciji ministra unutrašnjih poslova, to su normalne stvari. Drugo je edukacija. Albanci su jedna manjina koja koristi jezik koji nije sličan državnom jeziku i za njih treba ne samo školsko obrazovanje, srednje obrazovanje, visoko obrazovanje na njihovom jeziku. To je veoma težak proces. Znam da imate fakultet na albanskom jeziku koji je otvoren uz pomoć Projekta za etničke odnose i to je jedan samo prvi važan korak u tom pravcu. Drugo je informisanje. Informisanje je veoma važno i na centralnom, ali i na lokalnom nivou. Pomoć tim tv stanicama, radio stanicama, listovima koji izlaze u mestima gde živi manjinsko stanovništvo, a na centraloj televiziji svakako nije popaganda, ali zaista pokazivanje šta dobija Crna Gora od takvog uloženog međuetničkog identiteta. To nije samo bogatstvo, nije samo lepa slika, to je stabilnost, to je bezbednost i to je kohezija nacije što je veoma važno za državu koja želi da bude članica Evropske unije.
RSE: Kada razgovarate sa predstavnicima manjina u Crnoj Gori koji su to problemi s kojima se oni najviše susrijeću sa crnogorskim vlastima?

Grigorjev: Ne sa crnogorskim vlastima, ali u svakodnevnom životu da. Zapošljavanje, naročito u policiji u državnoj administraciji, edukacija, problem korišćenja jezika što se tiče Albanaca i puno političara priča o permanentnoj zastupljenosti u parlamentu Crne Gore, znate o čemu pričam. O dva člana manjinskog zakona koji jei bio prihvaćen u maju prošle godine, ali svaka manjina ima neke posebne zahtjeve, neke posebne probleme i nisam rekao da Hrvati gotovo imaju isti problem. Kada Albanci kažu da je jedan od važnijih problema edukacija svakako i drugo je zastupljenost u organima vlasti. Za Rome nije taj problem. Za Rome je edukacija, zdravstvo, socijala. Ima različiti razvoj tih nacionalnih zajednica i različitih problema.
RSE: Koji je po Vama optimalan rok da bi se ti problemi razriješili?
Grigorjev: Različiti problemi, različiti rok. Naprimer, za ovo prisustvo ovde u parlamentu ima ustavni okvir - tri meseca. U tri meseca treba i manjinski zakon i izborni zakon da budu u skladu sa Ustavom. Što se tiče zapošljavanja, naprimer u Makedoniji se radi nakon Ohridskog sporazuma na proporcionalnoj zastupljenoste manjina, naročito Albanaca u državnoj sistemu, oni su odredili rok od 17 godina. Ne znam koliko to može dugo da čeka u Crnoj Gori, druge su prilike, ali to je dugi proces. Otvaranja fakulteta. Znam, naprimer, da je albanski fakultet otvoren nakon tri godine razgovora, ali ova strategija - to je nacrt i treba da naglasim, to je zasad - treba da stavi okvir od deset godina. Mislim da je za neka pitanja to previše, a za neka premalo.
RSE: Koje su to ključne aktivnosti Projekta za etničke odnose sada u regionu?
Grigorjev: Projekat za etničke odnose nije advokat manjina. Mi se fokusiramo na odnose između manjina i većine. Ima puno projekata i na Kosovu, što se tiče dijaloga između lidera srpske zajednice na Kosovu i albanske zajednice, vodima razgovore između opozicije i vlasti u Makedoniji oko implementacije Ohridskog sporazuma. Počeli smo dva dosta velika projekta na jugu Srbije oko uključivanja albanskog stanovištva u politički život Republike Srbije, sada počinjemo projekat u Sandžaku za izgradnju bolje ekonomske perspektive te regije i mi bi želeli da vidimo smanjenje tih tenzija između dve grupacije bošnjačkih političara u Sandžaku. Ovde u Crnoj Gori smo prisutni od ’97.godine i nakon izrade ove Stretegije manjinske politike mislim da treba da se fokusira na povećavanju kapaciteta ljudi i institucija koje će se baviti implementacijom takve politike i zakona i mi ćemo svakako biti od pomoći i u Crnoj Gori.
  • 16x9 Image

    Srđan Janković

    Nakon rada u pisanim i elektronskim medijima u Srbiji, Beograd napušta 1999. nakon gašenja ovih medija zbog pritiska tadašnjeg režima i ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Na RSE radi od novembra 1999. godine.

XS
SM
MD
LG