Mada je naglašeno da cilj njihovih beogradskih razgovara jeste rad na ekonomskoj saradnji i pre svega pitanje Kosova, domaćini i gosti nisu krili žal za Sporazumom o savezu Rusije i Belorusije sa nekadašnjom Saveznom Republikom Jugoslavijom. Taj dokument potpisan je u vreme NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, predstavljao je izraz solidarnosti Rusije i Belorusije, ali nikada nije stupio na snagu.
U Srbiju su doputovali na poziv Šešeljevih Radikala, koji su obavestili druge poslaničke grupe u Parlamentu Državne zajednice o njihovom boravku u Beogradu, ali za sada nijedna nije pokazala želju da se susretne sa delegacijom koju predvodi zamenik predsednika Parlamentalne skupštine Saveze Rusije i Belorusije Sergej Baburin:
“Iskreno mi je žao što sporazum između Savezne Republike Jugoslavije i Belorusije i Rusije nije realizovan. Danas smo mi još dalje od tog istrorijskog trenutka. Čini mi se da je danas prerano govorimo o tome kada će se ponoviti ta istorijska šansa, danas je potrebno govoriti o proširenju, ekonomske i političke saradnje između naših zemalja i o realnim šansama koje među nama postoje kako bi ta saradnja postala i bolja. Napad NATO-a 1999. godine bio je vojna agresija. Rezolucija Ujedinjenih nacija kojom je rat obustavljen bila je istorijski naivna, ali međunarodna zajednica danas je obavezna da je poštuje.”
Baburin je inače tim rečima odgovorio na poziv poslanika Radikala Dragana Todorovića da svojim kolegama u ruskom parlamentu prenese srpsko viđenje kosovskog pitanja. Uz to je dodao:
“Sada su svi svesni činjenice da mi praktično nemamo šta da tražimo na zapadu, da ekonomska saradnja koju bi mogli da imamo sa Rusijom i Belorusijom i sa drugim prijateljskim državama bi imala izuzutno povoljne ekonomske efekte po našu državu. Samo retki u ovoj državi mogu još da insistiraju na nekoj drugoj saradnji jer valjda su posle pet godina uvideli da je naša država svakim danom sve slabija i slabija i da polako nestaje i sa političke i sa ekonomske scene.”
U javnosti se, međutim, ne veruje previše u ideju saradnje sa Rusijom i Belorusijom kao spasonosnim rešenjem za Srbiju. Publicista Voja Žanetić ocenjuje da li takav pristup ipak može koristiti Radikalima, koji su danas najpopularnija srpska partija:
“Nije toliko izvesno da će Radikalima ovo da donese povećani broj glasača koliko će im doneti možda povećan broj procenata na izborima, jer jednostavno Radikalima u poslednje vreme koliko je meni poznato ni ne raste toliki broj glasača koliko opada broj onih koji bi izašli na izbore, pa je samim tim radikalski procenat veći, a pritom radikalski glasači tvrdaglavo ostaju, znači ne pretvaraju se u apstinente. Faktički ovakav potez može dodatno da zgadi politiku onima koji su i onako politikom zgađeni ali, eto, odupiru se da pređu u apstinente pa na takav način u stvari Radikali mogu da isprovociraju kako da kažem emotivano nežniji sloj stanovništva da odustane od izlaska na izbore zato što se, eto, ponovo javljaju te sulude ideje o savezima između nas i Rusa (i Belerusa trista miliona). Ali naravno, taj odgovor politički na to zapravo nije u tome da se kritikuje sastanak Radikala sa svojom ruskom-beloruskom braćom, nego je prosto reč to tome da u narednim mesecima bi možda bilo inteligentno demokratskim snagama kakve god da su one , da prosto svojim glasičima objasne da su to manje-više prvokacije od radikala da bi se broj apstinenata povećao.”
U Srbiju su doputovali na poziv Šešeljevih Radikala, koji su obavestili druge poslaničke grupe u Parlamentu Državne zajednice o njihovom boravku u Beogradu, ali za sada nijedna nije pokazala želju da se susretne sa delegacijom koju predvodi zamenik predsednika Parlamentalne skupštine Saveze Rusije i Belorusije Sergej Baburin:
“Iskreno mi je žao što sporazum između Savezne Republike Jugoslavije i Belorusije i Rusije nije realizovan. Danas smo mi još dalje od tog istrorijskog trenutka. Čini mi se da je danas prerano govorimo o tome kada će se ponoviti ta istorijska šansa, danas je potrebno govoriti o proširenju, ekonomske i političke saradnje između naših zemalja i o realnim šansama koje među nama postoje kako bi ta saradnja postala i bolja. Napad NATO-a 1999. godine bio je vojna agresija. Rezolucija Ujedinjenih nacija kojom je rat obustavljen bila je istorijski naivna, ali međunarodna zajednica danas je obavezna da je poštuje.”
Baburin je inače tim rečima odgovorio na poziv poslanika Radikala Dragana Todorovića da svojim kolegama u ruskom parlamentu prenese srpsko viđenje kosovskog pitanja. Uz to je dodao:
“Sada su svi svesni činjenice da mi praktično nemamo šta da tražimo na zapadu, da ekonomska saradnja koju bi mogli da imamo sa Rusijom i Belorusijom i sa drugim prijateljskim državama bi imala izuzutno povoljne ekonomske efekte po našu državu. Samo retki u ovoj državi mogu još da insistiraju na nekoj drugoj saradnji jer valjda su posle pet godina uvideli da je naša država svakim danom sve slabija i slabija i da polako nestaje i sa političke i sa ekonomske scene.”
U javnosti se, međutim, ne veruje previše u ideju saradnje sa Rusijom i Belorusijom kao spasonosnim rešenjem za Srbiju. Publicista Voja Žanetić ocenjuje da li takav pristup ipak može koristiti Radikalima, koji su danas najpopularnija srpska partija:
“Nije toliko izvesno da će Radikalima ovo da donese povećani broj glasača koliko će im doneti možda povećan broj procenata na izborima, jer jednostavno Radikalima u poslednje vreme koliko je meni poznato ni ne raste toliki broj glasača koliko opada broj onih koji bi izašli na izbore, pa je samim tim radikalski procenat veći, a pritom radikalski glasači tvrdaglavo ostaju, znači ne pretvaraju se u apstinente. Faktički ovakav potez može dodatno da zgadi politiku onima koji su i onako politikom zgađeni ali, eto, odupiru se da pređu u apstinente pa na takav način u stvari Radikali mogu da isprovociraju kako da kažem emotivano nežniji sloj stanovništva da odustane od izlaska na izbore zato što se, eto, ponovo javljaju te sulude ideje o savezima između nas i Rusa (i Belerusa trista miliona). Ali naravno, taj odgovor politički na to zapravo nije u tome da se kritikuje sastanak Radikala sa svojom ruskom-beloruskom braćom, nego je prosto reč to tome da u narednim mesecima bi možda bilo inteligentno demokratskim snagama kakve god da su one , da prosto svojim glasičima objasne da su to manje-više prvokacije od radikala da bi se broj apstinenata povećao.”
