Zahtev roditelja je otvaranje dosjea u kojima, tvrde, sve piše. S druge strane, u kabinetu Svetozara Marovića tvrde da je ideja potekla iz Tadićevog kabineta, dok u Tadićevom kabinetu nismo pronašli sagovornika koji bi, niti potvrdio, niti demantovao ovu tvrdnju. Kako doći do istine i da li vlast nešto krije, pitanje je koje roditelji poginulih ostavljaju otvorenim.
Povodom izjave Miroslava Popovića, sekretara u kabinetu Svetozara Marovića, ponovo su reagovali roditelji 16 radnika RTS pognulih tokom NATO bombardovanja. Radiju Slobodna Evropa javila se majka poginulog Nebojše Stojanovića Žanka Stojanović, koja pita:
“Da li je ovo način za saopštenje o tako visokom ordenu? Zatim, ne znamo kojim povodom i ko je autor ideje i ističemo da su oni žrtve Miloševića i njegovih generala u propagandne svrhe. Ovakav način saopštenja ne čini nam nikakvu počast, već uvredu, jer su prisilno radili i bili prevareni.”
Prema tvrđenju Miroslava Popovića, Svetozar Marović je samo potpisao ukaz, dok Popović dalje ističe:
“Predlog da se odlikuju ovi radnici Radio-televizije Srbije, nastradali 1999. godine u NATO bombardovanju, podneo je predsednik Srbije Boris Tadić.”
Svi pokušaji da u kabinetu predsednika Tadića saznamo ijedan podatak o ovoj inicijativi, od toga da li je zaista potekla na Tadićev predlog, ako jeste, da li je formulacija da se posthumno odlikuju ordenom rada Tadićeva formulacija, ili je Tadić predložio nešto drugo, nažalost ostala su bez odgovora. Od petka do danas dva novinara Slobodne Evrope pokušala su da provere ovu informaciju kod nekoliko Tadićevih savetnika. Danas, u ponedeljak, u PR službi kabineta rekli su nam da će se neko javiti sa potpunom informacijom, što je naposletku izostalo.
Šta je dodatno iritiralo roditelje? Žanka Stojanović kaže da je reč o neviđenom cinizmu i nastavku zataškavanja istine.
“Ne znam zašto se ćuti šesti i po godina, zašto niko iz vlasti nije okrivio Miloševića i njegove generale, zašto se to nije postavilo na nekoj skupštini, na nekom višem nivou, nego se porodice šesti i po godina batrgaju istinom. Mi i sad tražimo istinu, otvaranje dosijea i saznanja kome je iz vlasti javljeno da će RTS biti gađan, a mi imamo dokaza. Ako gospodin Marović i ako gospodin Tadić otvore dosijea, ta otvorena dosijea i to iznalaženje istine, za nas će biti najbolje ordenje. Drugo nam ne treba.”
Miroslav Popović je, obrazlažući ovaj posthumni orden, rekao:
“Znate šta, i oni nisu mogli da odu da se sakriju u mišije rupe da ne dođu na posao kao što mnogi nisu dolazili. Neki su čak izbegavali vojne obaveze, rezumete. Uz sve rizike, oni su ipak došli da rade. Mislim, ja ne znam zašto tako, oni su stvarno poginuli radeći svoj posao. E, sad, što su oni bili naterani, nismo hteli da ulazimo u tu dimenziju.”
U koju to dimenziju neće da ulaze, u političko Miloševićevo ubistvo sa najvećim brojem žrtava, u ćutanje nove vlasti?, pita Žanka Stojanović. U Marovićevom kabinetu još kažu da ne znaju da li je Tadićev kabinet prethodno kontaktirao porodice. Roditelji pak tvrde da su za orden saznali tek u dnevniku nacionalne televizije. Žanka Stojanović:
“Mi smo svi bili šokirani. U dvadeset i petom minutu na ekranu RTS-a saznajemo.”
Šta je razlog za ovako jako uznemirenje porodica poginulih radnika RTS, nakon objavljivanja informacije o posthumnoj podeli ordena njihovoj deci? Pre svega, strah od prevare sa umišljajem:
“Naš je strah da je ovo sada, jednostvano, zamagljivanje istine, da hoće da sakriju istinu u odnosu na bombardovanje, nekoga ko je bio obavešten, do koga smo mi došli i ako je ovakva formulacija iza ove formulacije sigurno da će prijatelji Milanovića reći ‘Pa Milanović je odgovorno, savesno i profesionalno radio’ i znači i on treba da bude pušten iz zatvora. Zar to ne liči na ovo?”
Inače, roditelji poginulih radnika najavljuju uskoro izlaženje knjige sa svim podacima koji se skrivaju. Ovaj slučaj nije svakako zatvoren, ali je još jedan od pokazatelja koliko se vlast u Srbiji i dalje neodgovorno ponaša i kod najosetljvijih tema, a nemogućnost da ni u ponedeljak, ni prethodno u petak, niko iz Tadićevog kabineta nije mogao da odgovori na najednostavnija pitanja koja smo postavili, govori o dostupnosti informacija.
Novinari koji ne bi da prave afere, već da ih preciznim informacijama eventulano preduprede, jednostavno ostaju bez valjanog odgovora. Najtragičnije u svemu je činjenica da je u našoj redakciji dva sata presedela i majka Žanka Stojanović, čekajući da sazna istinu. Otišla je jednako beznadežno, kako je i došla. Mi i dalje čekamo odgovore na sva postavljena pitanja.
Povodom izjave Miroslava Popovića, sekretara u kabinetu Svetozara Marovića, ponovo su reagovali roditelji 16 radnika RTS pognulih tokom NATO bombardovanja. Radiju Slobodna Evropa javila se majka poginulog Nebojše Stojanovića Žanka Stojanović, koja pita:
“Da li je ovo način za saopštenje o tako visokom ordenu? Zatim, ne znamo kojim povodom i ko je autor ideje i ističemo da su oni žrtve Miloševića i njegovih generala u propagandne svrhe. Ovakav način saopštenja ne čini nam nikakvu počast, već uvredu, jer su prisilno radili i bili prevareni.”
Prema tvrđenju Miroslava Popovića, Svetozar Marović je samo potpisao ukaz, dok Popović dalje ističe:
“Predlog da se odlikuju ovi radnici Radio-televizije Srbije, nastradali 1999. godine u NATO bombardovanju, podneo je predsednik Srbije Boris Tadić.”
Svi pokušaji da u kabinetu predsednika Tadića saznamo ijedan podatak o ovoj inicijativi, od toga da li je zaista potekla na Tadićev predlog, ako jeste, da li je formulacija da se posthumno odlikuju ordenom rada Tadićeva formulacija, ili je Tadić predložio nešto drugo, nažalost ostala su bez odgovora. Od petka do danas dva novinara Slobodne Evrope pokušala su da provere ovu informaciju kod nekoliko Tadićevih savetnika. Danas, u ponedeljak, u PR službi kabineta rekli su nam da će se neko javiti sa potpunom informacijom, što je naposletku izostalo.
Šta je dodatno iritiralo roditelje? Žanka Stojanović kaže da je reč o neviđenom cinizmu i nastavku zataškavanja istine.
“Ne znam zašto se ćuti šesti i po godina, zašto niko iz vlasti nije okrivio Miloševića i njegove generale, zašto se to nije postavilo na nekoj skupštini, na nekom višem nivou, nego se porodice šesti i po godina batrgaju istinom. Mi i sad tražimo istinu, otvaranje dosijea i saznanja kome je iz vlasti javljeno da će RTS biti gađan, a mi imamo dokaza. Ako gospodin Marović i ako gospodin Tadić otvore dosijea, ta otvorena dosijea i to iznalaženje istine, za nas će biti najbolje ordenje. Drugo nam ne treba.”
Miroslav Popović je, obrazlažući ovaj posthumni orden, rekao:
“Znate šta, i oni nisu mogli da odu da se sakriju u mišije rupe da ne dođu na posao kao što mnogi nisu dolazili. Neki su čak izbegavali vojne obaveze, rezumete. Uz sve rizike, oni su ipak došli da rade. Mislim, ja ne znam zašto tako, oni su stvarno poginuli radeći svoj posao. E, sad, što su oni bili naterani, nismo hteli da ulazimo u tu dimenziju.”
U koju to dimenziju neće da ulaze, u političko Miloševićevo ubistvo sa najvećim brojem žrtava, u ćutanje nove vlasti?, pita Žanka Stojanović. U Marovićevom kabinetu još kažu da ne znaju da li je Tadićev kabinet prethodno kontaktirao porodice. Roditelji pak tvrde da su za orden saznali tek u dnevniku nacionalne televizije. Žanka Stojanović:
“Mi smo svi bili šokirani. U dvadeset i petom minutu na ekranu RTS-a saznajemo.”
Šta je razlog za ovako jako uznemirenje porodica poginulih radnika RTS, nakon objavljivanja informacije o posthumnoj podeli ordena njihovoj deci? Pre svega, strah od prevare sa umišljajem:
“Naš je strah da je ovo sada, jednostvano, zamagljivanje istine, da hoće da sakriju istinu u odnosu na bombardovanje, nekoga ko je bio obavešten, do koga smo mi došli i ako je ovakva formulacija iza ove formulacije sigurno da će prijatelji Milanovića reći ‘Pa Milanović je odgovorno, savesno i profesionalno radio’ i znači i on treba da bude pušten iz zatvora. Zar to ne liči na ovo?”
Inače, roditelji poginulih radnika najavljuju uskoro izlaženje knjige sa svim podacima koji se skrivaju. Ovaj slučaj nije svakako zatvoren, ali je još jedan od pokazatelja koliko se vlast u Srbiji i dalje neodgovorno ponaša i kod najosetljvijih tema, a nemogućnost da ni u ponedeljak, ni prethodno u petak, niko iz Tadićevog kabineta nije mogao da odgovori na najednostavnija pitanja koja smo postavili, govori o dostupnosti informacija.
Novinari koji ne bi da prave afere, već da ih preciznim informacijama eventulano preduprede, jednostavno ostaju bez valjanog odgovora. Najtragičnije u svemu je činjenica da je u našoj redakciji dva sata presedela i majka Žanka Stojanović, čekajući da sazna istinu. Otišla je jednako beznadežno, kako je i došla. Mi i dalje čekamo odgovore na sva postavljena pitanja.
