Zahvaljujući nizu incidenata i raskalašnom načinu života sin Slobodana Miloševića postao je jedan od simbola perioda njegove vladavine. Odustajanje od njegovog krivičnog gonjenja budi pitanje da li se u Srbiji reafirmišu i vrednosti Miloševićevog vremena? U novembru 2000. godine Požarevljanin Zoran Milovanović je govorio:
“Pojavio se Marko Milošević sa motornom testerom u ruci, upalio je i rekao da neću biti ni prvi ni poslednji koga će iseći i baciti u Moravu.”
U junu ove godine Milovanović je ponovio:
“Ja ovom prilikom se kunem pred Bogom i pred narodom da motorne testere jeste bilo i da Marka Miloševića jese bilo sa motornom testerom, kojom mi je pretio da će me iseći na komade.”
Sve to sada možete da zaboravite, jer i sam Milovanović više se ne seća šta se tačno dogodilo. Puno se prašine u javnosti podiglo dok su u Miloševićevoj stranci, SPS-u, naveli da je priča o Marku za njih time zavaršena. Jedan od retkih Socijalista koji je i pored toga pristao da učestvuje u razgovoru na tu temu bio je Aleksandar Vulin:
“Ja mislim da pravosuđe mora da radi svoj posao i kada sudovi rade svoj posao njihove odluke, odnosno ovo je odluka tužilaštva, a ne suda, mogu nam biti drage a mogu nam se i ne dopadati, ali to je stvar o kojoj se ne raspravlja. Tako je bar u demokratskim civilizovanim društvima.”
Požaravljin Radojko Luković i Nebojša Sokolović, koje su 2. maja 2000. godine pretukli saradnici Marka Miloševića, ostaju pri svojim tvrdnjama koje sudski ni danas nisu dokazane i pored izjava svedoka i lekarske dokumentacije:
“Prelom nosne koske i tri izbijena zuba, na levoj strani i orbitalna kost mi je bila naprsla. Srećom da je srasla valjano, onako kako treba, tako da nema posledica, inače postojala je mogućnost da izgubim levo oko.”
“Mi ćemo imati trajne posledice od tih povreda. Recimo, meni su konkretno naneli povrede prelom korena nosa, kontuzije po telu, povreda baza lobanje i naravno potres mozga, teži oblik potresa mozga.”
Tu je i nekadašnji novinar "Glasa javnosti", danas urednik u "Kuriru" Dragan J. Vučićević. Njega je, po izjavi više svedoka, januara 1999. godine Marko Milošević tražio u redakciji "Glasa", a zbog teksta koji je Vučićević objavio nakon što je Marko dobio sina:
“Nije tu bilo nikog osim sekretarice, jedne starije gospođe i vozača Gavre. Bili su dežurni novinari iz beogradske rubrike i onda je on pobesneo što nema nikoga, vikao je, urlao je kako će da me otera u invalidska kolica i kako sam ja kreten i kako će on da me ubije, mahao je pištoljem. Onda je prolazio pored vozača Gavre, koji ga je valjda pogledao kako se ovome nije svidelo, ovaj je izvadio onaj pištolj i s drškom od pištolja mu razbio glavu.”
I to su samo neki od incidenata koja se vezuju za ime sina Slobodana Miloševića. Građane Požarevca pitali smo kako bi reagovali kada bi ovih dana na ulici sreli Marka Miloševića:
“Pa ne znam, bila bi u šoku, ali u ovoj zemlji je sve moguće i dalje.”
“Ja ne znam, nisam sigurna da li bi ga prepoznala. Pa iznenadila bi se, posle svega i suđenja i ovog i onog, iznenadila bi se stvarno.”
“Ne bi bila iznenađena i bilo bi mi drago da se vrati, jer ja to dete poznajem. Što da ne dođe i on, Mira i uopšte Slobodan, zašto da ne dođu u njihov grad, oni su tu živeli, to je njihov grad.”
“Klasika, što se ne bi vratio. Po meni on bi mogao da svrati u Zabelu, po mogućstvu recimo.”
Ključna pitanja ostaju. Najpre: da li Marko Milošević, zahvaljujući odnosu političkih snaga u Srbiji danas izvan zakona? Aleksandar Vulin i Radojko Luković:
“Pa kako mislite da taj Marko Milošević ili ja možemo da utičemo na sudove da sude drugačije. Hajde, samo mi recite kako i ja ću vam biti zahvalan.”
“Mogu ja da odgovorim. Naravno da Marko ne utiče, utiče Socijalistička partije Srbije, koja ucenjuje Vladu. Ukoliko se ne povuče optužnica protiv Marka Miloševića, neće imati više podršku i Vlada pada. Jel’ nije tako?”
“Naravno da nije tako. Evo sad ću vam odmah reći.”
“Nego kako je?”
“Da bi to bilo tako, mi bismo to uradili kad je formirana Vlada, što bi čekali sada. Zašto ste čekali svo ovo vreme?’”
I drugo: da li zeleno svetlo za povratak Marka Miloševića predstavlja prostu primenu zakona ili je reč o reafirmaciji, obnavljanju i jačanju simbola vremena za nama? Aleksandar Vulin i Nebojša Sokolović:
“Kako za koga i kako šta, znate. Ako je recimo Dejtonski sporazum reformacija Miloševića, a sada kad god usta otvorimo i govorimo o Bosni i Republici Srpskoj prvo kažemo Dejtonski sporazum, onda da.”
“E, kamo lepe sreće da se nešto promeni, ali vlast je prokleta. Ko jednom okusu i nameri se vlasti, taj je više ne ostavlja. I rođenu dušu bi đavolu prodao da bi ostao na vlasti.”
“Pojavio se Marko Milošević sa motornom testerom u ruci, upalio je i rekao da neću biti ni prvi ni poslednji koga će iseći i baciti u Moravu.”
U junu ove godine Milovanović je ponovio:
“Ja ovom prilikom se kunem pred Bogom i pred narodom da motorne testere jeste bilo i da Marka Miloševića jese bilo sa motornom testerom, kojom mi je pretio da će me iseći na komade.”
Sve to sada možete da zaboravite, jer i sam Milovanović više se ne seća šta se tačno dogodilo. Puno se prašine u javnosti podiglo dok su u Miloševićevoj stranci, SPS-u, naveli da je priča o Marku za njih time zavaršena. Jedan od retkih Socijalista koji je i pored toga pristao da učestvuje u razgovoru na tu temu bio je Aleksandar Vulin:
“Ja mislim da pravosuđe mora da radi svoj posao i kada sudovi rade svoj posao njihove odluke, odnosno ovo je odluka tužilaštva, a ne suda, mogu nam biti drage a mogu nam se i ne dopadati, ali to je stvar o kojoj se ne raspravlja. Tako je bar u demokratskim civilizovanim društvima.”
Požaravljin Radojko Luković i Nebojša Sokolović, koje su 2. maja 2000. godine pretukli saradnici Marka Miloševića, ostaju pri svojim tvrdnjama koje sudski ni danas nisu dokazane i pored izjava svedoka i lekarske dokumentacije:
“Prelom nosne koske i tri izbijena zuba, na levoj strani i orbitalna kost mi je bila naprsla. Srećom da je srasla valjano, onako kako treba, tako da nema posledica, inače postojala je mogućnost da izgubim levo oko.”
“Mi ćemo imati trajne posledice od tih povreda. Recimo, meni su konkretno naneli povrede prelom korena nosa, kontuzije po telu, povreda baza lobanje i naravno potres mozga, teži oblik potresa mozga.”
Tu je i nekadašnji novinar "Glasa javnosti", danas urednik u "Kuriru" Dragan J. Vučićević. Njega je, po izjavi više svedoka, januara 1999. godine Marko Milošević tražio u redakciji "Glasa", a zbog teksta koji je Vučićević objavio nakon što je Marko dobio sina:
“Nije tu bilo nikog osim sekretarice, jedne starije gospođe i vozača Gavre. Bili su dežurni novinari iz beogradske rubrike i onda je on pobesneo što nema nikoga, vikao je, urlao je kako će da me otera u invalidska kolica i kako sam ja kreten i kako će on da me ubije, mahao je pištoljem. Onda je prolazio pored vozača Gavre, koji ga je valjda pogledao kako se ovome nije svidelo, ovaj je izvadio onaj pištolj i s drškom od pištolja mu razbio glavu.”
I to su samo neki od incidenata koja se vezuju za ime sina Slobodana Miloševića. Građane Požarevca pitali smo kako bi reagovali kada bi ovih dana na ulici sreli Marka Miloševića:
“Pa ne znam, bila bi u šoku, ali u ovoj zemlji je sve moguće i dalje.”
“Ja ne znam, nisam sigurna da li bi ga prepoznala. Pa iznenadila bi se, posle svega i suđenja i ovog i onog, iznenadila bi se stvarno.”
“Ne bi bila iznenađena i bilo bi mi drago da se vrati, jer ja to dete poznajem. Što da ne dođe i on, Mira i uopšte Slobodan, zašto da ne dođu u njihov grad, oni su tu živeli, to je njihov grad.”
“Klasika, što se ne bi vratio. Po meni on bi mogao da svrati u Zabelu, po mogućstvu recimo.”
Ključna pitanja ostaju. Najpre: da li Marko Milošević, zahvaljujući odnosu političkih snaga u Srbiji danas izvan zakona? Aleksandar Vulin i Radojko Luković:
“Pa kako mislite da taj Marko Milošević ili ja možemo da utičemo na sudove da sude drugačije. Hajde, samo mi recite kako i ja ću vam biti zahvalan.”
“Mogu ja da odgovorim. Naravno da Marko ne utiče, utiče Socijalistička partije Srbije, koja ucenjuje Vladu. Ukoliko se ne povuče optužnica protiv Marka Miloševića, neće imati više podršku i Vlada pada. Jel’ nije tako?”
“Naravno da nije tako. Evo sad ću vam odmah reći.”
“Nego kako je?”
“Da bi to bilo tako, mi bismo to uradili kad je formirana Vlada, što bi čekali sada. Zašto ste čekali svo ovo vreme?’”
I drugo: da li zeleno svetlo za povratak Marka Miloševića predstavlja prostu primenu zakona ili je reč o reafirmaciji, obnavljanju i jačanju simbola vremena za nama? Aleksandar Vulin i Nebojša Sokolović:
“Kako za koga i kako šta, znate. Ako je recimo Dejtonski sporazum reformacija Miloševića, a sada kad god usta otvorimo i govorimo o Bosni i Republici Srpskoj prvo kažemo Dejtonski sporazum, onda da.”
“E, kamo lepe sreće da se nešto promeni, ali vlast je prokleta. Ko jednom okusu i nameri se vlasti, taj je više ne ostavlja. I rođenu dušu bi đavolu prodao da bi ostao na vlasti.”
