Grupa mladića verbalno je napala, pretila i vređala predsednicu beogradske nevladine organizacije Komitet pravnika za ljudska prava Biljanu Kovačević Vučo. O incidentu koji se dogodio tokom ručka u restoranu “Uzelac” u Beogradu, Kovačević Vučo obavestila je srpskog premijera i predsednika Vojislava Koštunicu i Borisa Tadića, kao i šefa policije Dragana Jočića. Obelodanjivanje ovog incidenta poklopilo se sa najavom Komiteta pravnika da će podići tužbu protiv direktora nacionalnog radija i televizije Aleksandra Tijanića.
Biljana Kovačević Vučo je objasnila da su je tokom ručka sa predsednikom opštine Donji Lapac iz Hrvatske Simom Mrđom i pomoćnikom direktora predstavništva Hrvatske gospodarske komore Dragnom Milanovićem, verbalno napali gosti restorana koji su sedeli za jednim od susednih stolova:
“To su bili napaljeni momci sa jasnim stavom o tome da sam ja izdajnik, koji su glasno govorili kako sam ja ‘izdajničko đubre’, kako ‘smrdim’. Ljudi koji su sedeli pored nisu znali kako da reaguju, tako da sam ih ja molila da ćute, da se pritrpe i da mi polako izađemo odatle, zato što sam znala da, kad bi bilo ko od njih reagovao, tu bi došlo do fizičkog obračuna.”
Niko od osoblja restorana nije pozvao policiju kako bi sprečio teži incident, a Biljana Kovačević Vučo navodi da joj se ovakve situacije ne događaju po prvi put:
“Meni se često događa da prolaze ljudi pored mene, psuju me. Pre neki dan jedan čovek je pljunuo pre nego što sam ja došla i govorio ‘đubre izdajničko’.
Naša sagovornica je uverena da su incidenti posledica kampanje koje se protiv nje i njene organizacije, kao i svih onih koji, kako ona kaže, insistiraju na suočavanju sa prošlošću, vode u mnogim medijima. Posebno ukazuje na izjave direktora RTS-a Aleksandra Tijanića, to jest nedavnu nedeljniku NIN. Tijanić je za taj list izjavio da Komitet pravnika “nije nevladina organizacija već privatna organizacija, kao što je privatna obućarska firma ili porno šop čija se vlasnica bavi porno-industrijom, a tvrdi da je pravnik”. Zbog ove izjave JUKOM je najavio tužbu protiv Tijanića. Za naš program Tijanić pojašnjava:
“Postoji jedna stvar zbog koje mi je žao, a to je ako ona ima probleme u gradu, restoranu. Sve ostalo mi nije žao, jer pre svega mora da odgovori odakle joj novac da štampa knjigu o meni u toj količini i u tako bogatoj opremi. Ko je dao taj novac? Da li je to donacija neke strane države i koje, privatne neke fondacije i koje, i kome ona podnosi račune za takvo poslovanje i gazdovanje tim parama?”
Biljana Kovačević Vučo:
“Tu je Tijanić pobrkao lončiće. On misli da je on supervizor poslovanja nevladinih organizacija, privatnih firmi, pa i porno šopova. Šta se njega tiče odakle nama pare za naše aktivnosti? Znači postoji uprava prihoda i postoje sva sredstva koja prelaze preko našeg računa koja su apsolutno otvorena i javna. Namena sredstava koje dobijamo, nije Tijanić taj kome se polaže račun.”
Aleksandar Tijanić:
“Ja zato njenu takozvanu nevladinu organizaciju ne držim nevladinom organizacijom nego njenim privatnim dućanom, jer ona taj dućan zloupotrebljava braneći čoveka koji je ojadio Srbiju i obogatio se u vreme Miloševića, a to je njen klijent gospodin Popović.”
Vladimir Popović Beba, nekadašnji je šef Vladinog Biroa za komunikacije, žestoki je Tijanićev kritičar i klijent Komiteta pravnika. Biljana Kovačević Vučo:
“On je slučaj Komiteta pravnika za ljudska prava unazad godinu i po dana. Čovek koga pre toga nismo nikad videli, nismo imali nikakav kontakt sa njim, koji nam se obratio sa jednom bogami obimnom dokumentacijom u kojoj se jasno vidi da protiv njega postoji jedan organizovan progon. Inače, slučaj Vladimira Popovića, kao i sve slučajeve direktne zaštite ljudskih prava radimo apsolutno pro bono i ne dobijamo od njega ni jedan jedini dinar.”
Povodom uvreda koje se upućuju Kovačević Vučo, Tijanić još jednom podvlači:
“Nijednom rečju nikada nikog za vreme tridesetogodišnje karijere nisam nazvao izdajnikom. Za mene ona nije izdajnik. Ona je za mene advokat koji se prodao za novac mafiji, a za to šta joj se dešava na ulici mogu da kažem da mi je žao. Ne želim da to iko doživljava u ovom gradu.”
I mada Kovačević Vučo kaže da nikada ne bi prihvatila obezbeđenje, portparola vladajuće Koštunicine stranke Andreju Mladenovića pitali smo da li bi država, s obzirom na učestalost pretnji kojima je izložena, morala da preduzme mere na zaštiti njenu bezbednosti:
“Jedino predsednik Vlade i ministar policije imaju službeno obezbeđenje. Svi ostali ministri nemaju obezbeđenje, ostali funkcioneri, poslanici, šef poslaničke grupe nema obezbeđenje, ne prate ga džipovi. Ja kao portparol nemam obezbeđenje.”
Biljana Kovačević Vučo je objasnila da su je tokom ručka sa predsednikom opštine Donji Lapac iz Hrvatske Simom Mrđom i pomoćnikom direktora predstavništva Hrvatske gospodarske komore Dragnom Milanovićem, verbalno napali gosti restorana koji su sedeli za jednim od susednih stolova:
“To su bili napaljeni momci sa jasnim stavom o tome da sam ja izdajnik, koji su glasno govorili kako sam ja ‘izdajničko đubre’, kako ‘smrdim’. Ljudi koji su sedeli pored nisu znali kako da reaguju, tako da sam ih ja molila da ćute, da se pritrpe i da mi polako izađemo odatle, zato što sam znala da, kad bi bilo ko od njih reagovao, tu bi došlo do fizičkog obračuna.”
Niko od osoblja restorana nije pozvao policiju kako bi sprečio teži incident, a Biljana Kovačević Vučo navodi da joj se ovakve situacije ne događaju po prvi put:
“Meni se često događa da prolaze ljudi pored mene, psuju me. Pre neki dan jedan čovek je pljunuo pre nego što sam ja došla i govorio ‘đubre izdajničko’.
Naša sagovornica je uverena da su incidenti posledica kampanje koje se protiv nje i njene organizacije, kao i svih onih koji, kako ona kaže, insistiraju na suočavanju sa prošlošću, vode u mnogim medijima. Posebno ukazuje na izjave direktora RTS-a Aleksandra Tijanića, to jest nedavnu nedeljniku NIN. Tijanić je za taj list izjavio da Komitet pravnika “nije nevladina organizacija već privatna organizacija, kao što je privatna obućarska firma ili porno šop čija se vlasnica bavi porno-industrijom, a tvrdi da je pravnik”. Zbog ove izjave JUKOM je najavio tužbu protiv Tijanića. Za naš program Tijanić pojašnjava:
“Postoji jedna stvar zbog koje mi je žao, a to je ako ona ima probleme u gradu, restoranu. Sve ostalo mi nije žao, jer pre svega mora da odgovori odakle joj novac da štampa knjigu o meni u toj količini i u tako bogatoj opremi. Ko je dao taj novac? Da li je to donacija neke strane države i koje, privatne neke fondacije i koje, i kome ona podnosi račune za takvo poslovanje i gazdovanje tim parama?”
Biljana Kovačević Vučo:
“Tu je Tijanić pobrkao lončiće. On misli da je on supervizor poslovanja nevladinih organizacija, privatnih firmi, pa i porno šopova. Šta se njega tiče odakle nama pare za naše aktivnosti? Znači postoji uprava prihoda i postoje sva sredstva koja prelaze preko našeg računa koja su apsolutno otvorena i javna. Namena sredstava koje dobijamo, nije Tijanić taj kome se polaže račun.”
Aleksandar Tijanić:
“Ja zato njenu takozvanu nevladinu organizaciju ne držim nevladinom organizacijom nego njenim privatnim dućanom, jer ona taj dućan zloupotrebljava braneći čoveka koji je ojadio Srbiju i obogatio se u vreme Miloševića, a to je njen klijent gospodin Popović.”
Vladimir Popović Beba, nekadašnji je šef Vladinog Biroa za komunikacije, žestoki je Tijanićev kritičar i klijent Komiteta pravnika. Biljana Kovačević Vučo:
“On je slučaj Komiteta pravnika za ljudska prava unazad godinu i po dana. Čovek koga pre toga nismo nikad videli, nismo imali nikakav kontakt sa njim, koji nam se obratio sa jednom bogami obimnom dokumentacijom u kojoj se jasno vidi da protiv njega postoji jedan organizovan progon. Inače, slučaj Vladimira Popovića, kao i sve slučajeve direktne zaštite ljudskih prava radimo apsolutno pro bono i ne dobijamo od njega ni jedan jedini dinar.”
Povodom uvreda koje se upućuju Kovačević Vučo, Tijanić još jednom podvlači:
“Nijednom rečju nikada nikog za vreme tridesetogodišnje karijere nisam nazvao izdajnikom. Za mene ona nije izdajnik. Ona je za mene advokat koji se prodao za novac mafiji, a za to šta joj se dešava na ulici mogu da kažem da mi je žao. Ne želim da to iko doživljava u ovom gradu.”
I mada Kovačević Vučo kaže da nikada ne bi prihvatila obezbeđenje, portparola vladajuće Koštunicine stranke Andreju Mladenovića pitali smo da li bi država, s obzirom na učestalost pretnji kojima je izložena, morala da preduzme mere na zaštiti njenu bezbednosti:
“Jedino predsednik Vlade i ministar policije imaju službeno obezbeđenje. Svi ostali ministri nemaju obezbeđenje, ostali funkcioneri, poslanici, šef poslaničke grupe nema obezbeđenje, ne prate ga džipovi. Ja kao portparol nemam obezbeđenje.”
