Proces verifikacije ili evidentiranja stare devizne štednje, koji je za banke na prodručju RS i Distrikta Brčko počeo danas, novi je povod za nezadovoljstvo štediša:
„Ideš, k'o da prosiš, a po svoje. Sada kad sam trebala da imam za banju, da se liječim, sada tu svoju štednju ne mogu da dobijem.“
„Ostao sam bez 100.000 švajcarskih franaka i 120.000 šilinga. Radio sam u Švajcarskoj, a štedio sam ovdje, ne tamo gdje sam i zaradio. Volio sam svoju zemlju, svoj narod, međutim, oni su me prevarili.“
Prevarene štediše su se okupile pred zgradom Agencije u Banjaluci koja je dobila u nadležnost ovaj posao, u namjeri da blokiraju njen rad.
Predsjednik Udruženja za zaštitu starih deviznih štediša u BIH i u dijaspori, Svetozar Nišić:
„Pozivaju građane, i kao, ko se ne prijavi, neće imati deviznu štednju, izgubiće pravo. Pitam ja vas: ko može mojih 300.000, bez kamata, i 40 godina rada u Evropi da proglasi nevažećim? Štedna knjižica je najbolja verifikacija i nju građani traba da čuvaju, a uskoro će se rješavati ovaj problem. Ova njihova prevara neće uspjeti! Naš cilj je revizija porijekla imovine i oduzimanje nezakonito stečene. One vreće što vidite po svijetu kojima se razvoze euri, otkud su, čije su, ko je to zaradio? Ovi stari ljudi, ovi bolesni, koji su radili čitavog svog života, kao i ja, koji sam radio 40 godina!“
Štediše ne prihvataju zakonska rješenja prema kojim je njihov novac tretiran kao unutrašnji dug, a takođe smatraju da rješenje problema nije u nadležnosti entiteta ni Brčko Distrikta. To je obaveza države, koja ne želi riješiti problem, ističe
Hase Vojić, u ime štediša Unsko-sanskog kantona:
„Kako su to oni pokušali da riješe? Izmislili su riječ „verifikacija“ i rekli štedišama da donesu svoje knjižice radi verifikacije u banke, da im se probuše, da se ponište, a da dobiju komad papira po kojem bi isplata bila u roku od 30 godina, počevši tek za 20 godina! To je toliko sramno ponašanje da nemam riječi!“
Isto mišljenje je i među štedišama Hercegovine. Miro Kožul iz Širokog brijega, u udruženju koje okuplja građane tri kantona, kaže:
„Mi smo urede koji su otvoreni u svim većim centrima nazvali „kriznim stožerima“ i mi smo odlučili ići u borbu do kraja.“
To znači odbranu osnovnih ljudskih prava, napominje Kožul:
„Više čak ne dolazi u obzir ni zamjena za certifikate, jer u podzakonu isključivo stoji da štediša koji je položio novac na šalteru, na šalteru ga i dobija nazad i da štediša koji je štedio u bankama, sam odlučuje o svojoj štednji. Ne može u ime štediše niko odlučivati!“
Štediše i Vlade, odnosno njihova ministarstva, kao da žive na različitim planetama. U entitetskim ministarstvima finansija tvrde da je verifikacija jedini način isplate štednje.
Radmila Mihić, Vlada Republike Srpske:
„To je proces kojem se radujemo, jer nagovještava konačan početak izmirenja barem dijela obaveza, kad je u pitanju stara devizna štednja.“
Tihomir Ćurak, Vlada Federacije BiH:
„Stare devizne štediše će pojedinačno imati točan dokaz kojim sredstvima raspolažu.“
Osman Osmanović, direktor Uprave prihoda Distrikta Brčko, nada se da će državni zakon koji je u pripremi, popraviti situaciju:
„Sigurno će krovnim zakonom uslovi povrata devizne štednje biti bolji nego što je to bilo određeno entitetskim zakonima i zakonom Brčko Distrikta.“
Štediše, naravno, imaju svoj stav:
„To je još jedna u nizu prevara deviznih štediša!“
Organi vlasti Bosne i Hercegovine, kaže Hase Vojić, pitaju se šta bi bilo od države BiH kad bi isplatila ušteđevinu građana. Ali i građani imaju pitanje:
„Šta bi BiH bila bez tih štediša? Šta je BiH sada, kad ljudi čekaju 14 godina i nemaju šta da jedu, a oni su to pretvorili u certifikate, kupili državnu imovinu i dali je u ruke svojim familijama i tako žive? Svaka im čast, pravi život! Oni znaju zašto su se rodili i znaju za što žive!
Iz verifikacije stare devizne štednje koja u Republici Srpskoj i Brčko Distriktu traje od danas do 12. novembra, a u Federaciji počinje 12. septembra i trajaće do kraja godine, izuzeti su vlasnici knjižica u Ljubljanskoj i Invest banci.
Istovremeno, štediše su počele borbu za svoj prava i pred Sudom za ljudska prava u Strazburu.
„Ideš, k'o da prosiš, a po svoje. Sada kad sam trebala da imam za banju, da se liječim, sada tu svoju štednju ne mogu da dobijem.“
„Ostao sam bez 100.000 švajcarskih franaka i 120.000 šilinga. Radio sam u Švajcarskoj, a štedio sam ovdje, ne tamo gdje sam i zaradio. Volio sam svoju zemlju, svoj narod, međutim, oni su me prevarili.“
Prevarene štediše su se okupile pred zgradom Agencije u Banjaluci koja je dobila u nadležnost ovaj posao, u namjeri da blokiraju njen rad.
Predsjednik Udruženja za zaštitu starih deviznih štediša u BIH i u dijaspori, Svetozar Nišić:
„Pozivaju građane, i kao, ko se ne prijavi, neće imati deviznu štednju, izgubiće pravo. Pitam ja vas: ko može mojih 300.000, bez kamata, i 40 godina rada u Evropi da proglasi nevažećim? Štedna knjižica je najbolja verifikacija i nju građani traba da čuvaju, a uskoro će se rješavati ovaj problem. Ova njihova prevara neće uspjeti! Naš cilj je revizija porijekla imovine i oduzimanje nezakonito stečene. One vreće što vidite po svijetu kojima se razvoze euri, otkud su, čije su, ko je to zaradio? Ovi stari ljudi, ovi bolesni, koji su radili čitavog svog života, kao i ja, koji sam radio 40 godina!“
Štediše ne prihvataju zakonska rješenja prema kojim je njihov novac tretiran kao unutrašnji dug, a takođe smatraju da rješenje problema nije u nadležnosti entiteta ni Brčko Distrikta. To je obaveza države, koja ne želi riješiti problem, ističe
Hase Vojić, u ime štediša Unsko-sanskog kantona:
„Kako su to oni pokušali da riješe? Izmislili su riječ „verifikacija“ i rekli štedišama da donesu svoje knjižice radi verifikacije u banke, da im se probuše, da se ponište, a da dobiju komad papira po kojem bi isplata bila u roku od 30 godina, počevši tek za 20 godina! To je toliko sramno ponašanje da nemam riječi!“
Isto mišljenje je i među štedišama Hercegovine. Miro Kožul iz Širokog brijega, u udruženju koje okuplja građane tri kantona, kaže:
„Mi smo urede koji su otvoreni u svim većim centrima nazvali „kriznim stožerima“ i mi smo odlučili ići u borbu do kraja.“
To znači odbranu osnovnih ljudskih prava, napominje Kožul:
„Više čak ne dolazi u obzir ni zamjena za certifikate, jer u podzakonu isključivo stoji da štediša koji je položio novac na šalteru, na šalteru ga i dobija nazad i da štediša koji je štedio u bankama, sam odlučuje o svojoj štednji. Ne može u ime štediše niko odlučivati!“
Štediše i Vlade, odnosno njihova ministarstva, kao da žive na različitim planetama. U entitetskim ministarstvima finansija tvrde da je verifikacija jedini način isplate štednje.
Radmila Mihić, Vlada Republike Srpske:
„To je proces kojem se radujemo, jer nagovještava konačan početak izmirenja barem dijela obaveza, kad je u pitanju stara devizna štednja.“
Tihomir Ćurak, Vlada Federacije BiH:
„Stare devizne štediše će pojedinačno imati točan dokaz kojim sredstvima raspolažu.“
Osman Osmanović, direktor Uprave prihoda Distrikta Brčko, nada se da će državni zakon koji je u pripremi, popraviti situaciju:
„Sigurno će krovnim zakonom uslovi povrata devizne štednje biti bolji nego što je to bilo određeno entitetskim zakonima i zakonom Brčko Distrikta.“
Štediše, naravno, imaju svoj stav:
„To je još jedna u nizu prevara deviznih štediša!“
Organi vlasti Bosne i Hercegovine, kaže Hase Vojić, pitaju se šta bi bilo od države BiH kad bi isplatila ušteđevinu građana. Ali i građani imaju pitanje:
„Šta bi BiH bila bez tih štediša? Šta je BiH sada, kad ljudi čekaju 14 godina i nemaju šta da jedu, a oni su to pretvorili u certifikate, kupili državnu imovinu i dali je u ruke svojim familijama i tako žive? Svaka im čast, pravi život! Oni znaju zašto su se rodili i znaju za što žive!
Iz verifikacije stare devizne štednje koja u Republici Srpskoj i Brčko Distriktu traje od danas do 12. novembra, a u Federaciji počinje 12. septembra i trajaće do kraja godine, izuzeti su vlasnici knjižica u Ljubljanskoj i Invest banci.
Istovremeno, štediše su počele borbu za svoj prava i pred Sudom za ljudska prava u Strazburu.
