Više od godinu dana nakon što je u Nišu zapaljena Islamagina džamija, koja potiče iz 18 veka, Opštinski sud u ovom gradu osudio je juče osmoricu lica za koje je dokazano da su učestvovali u uništavanju ovog spomenika kulture. Pri tome je sedam osoba osuđeno na tri meseca zatvora, dok je jedno lice, koje je tom prilikom pokušavalo da zapali zavesu na prozoru džamije, dobilo zatvorsku kaznu u trajanju od pet meseci. Istovremeno su dve osobe oslobođene optužbe što je sve zajedno dovelo do vidnog nezadovoljstva islamske zajednice Srbije. Beograd imam i direktor beogradske srednje medrese Muhamed Jusufspahić:
“Ono što tražimo od drugih treba mi da uradimo. Kazne su previše blage, ta džamija je potpuno uništena.”
Sa druge strane kaznama nisu zadovoljni ni advokati optuženih. Jedan od branilaca, advokat Milan Petrović, najavio je da će uložiti žalbu na donete presude.
“Ja smatram da zaista nije bilo dokaza za ovakvu presudu jer na glavnom pretresu nijedan dokaz koje je optužba navela i koje je predložila da se izvedu u cilju dokazivanja izvršenja krivičnog dela od strane okrivljenih nije potvrdio navode optužbe. U tom smislu zaista smatramo da je presuda doneta bez pravilnog sagledavanja činjeničnog stanja.”
Optuženi su se tokom čitavog trajanja procesa branili da oni jesu učestvovali u demostracijama u Ništu povodom nasilja na Kosovu 17. marta, ali da nisu zapalili džamiju. Sa sličnim obrazloženjem majka jednog od optuženih tvrdi da je ovo bilo montiran proces.
“Zbog čega? Zbog džamije! To je samo jedan revolt, nije ugrožen ničiji život, samo je to srušeno i to je sazidano na kraju. Ali naša deca to uradila nisu, zovu ih huliganima. To nije tačno to su dobra deca, to su studenti to je naša mladost.”
Mada je sudija Katarina Aranđelović osudila većinu od jedanaestoro opruženih zbog učestvovanja u skupni koja je vršila nasilje, ona je pokazala izvesno razumevanje za sudeonike protesta rekavši da je njihovo okupljanje bilo motivisano revoltom zbog kosovskih događaja. Sličan tretman imala su lica koja su u Beogradu koja su demolirala Bajraklij džamiju iz 16 stoleća, tako da je pred Prvim opštinskim sudom, uprkos istrazi koja se vodila protiv više članova grupe koja je učestvovala u uličnom nasilju, do sada osuđena samo jedna osoba. Tu presudu doneo je sudija Miodrag Majić:
“To je ogromna grupa ljudi bila, policija je uspela nešto malo njih da pronađe. Znate već kako je bio događaj, to je bilo onako masovno vršeno, razbežali su se pa su samo pojedine od njih indetifikovali naknadno kao učesnike te skupine. To je išto za krivično delo za učešće u skupini koje izvrši nasilje. Sigurno znam da jedan prvostepeni presuđen za prosto što sam ga ja sudio, znači, da je presuda bila tri meseca zatvora.”
Advokat Dragan Lalošević, koji je pratio slučaj paljenja beogradska džamije, smatra da sudski organi nisu adekvatno reagovali na ovo delo koji je očigledan slučaj izazivanja nacionalne i verske mržnje:
“Tužilaštvo nije adekvatno kvalifikovalo ceo događaj jer je podiglo optužnicu za krivično delo učestvovanja u skupini za vršenje nasilja što ne odražava samu prirodu incidenta. Postoje svi elementi krivičnog dela iz člana 134 Osnovnog krivičnog zakona izazivanje verske, nacionalne mržnje i netrpeljivosti. Mora se uzeti u obzir u kojim okolnostima je došlo do paljenja džamije, i samo paljenje džmija po sebi na grub način vređa verska osjećanja vernika islamske zajednice, tako da je očigledno došlo do propusta.”
Za beogradskog imama i direktora Beogradske srednje medrese Muhameda Jusufspahića, sve ovo je samo dokaz za postojanje sudske opstrukcije prema napadima na islamsku zajednicu u Srbiji:
“Taj čin nije okarakterisan kao što bismo to očekivali sa, recimo, događajima koji su bili pre toga na Kosovu, koje smo ovde u medijima okarakterisali kao teroristički čin, itd. Taj čin uopšte nije okarakterisan na taj način, već je to neko saučesništvo u neredima. Tako da svaka presuda koja bi bila adekvatna tim ljudima je nešto što ne možemo očekivati. Verovatno je tome razlog sveukupna politička situacija, naše sudstvo nije nezavisno, ono ne može da funkcioniše na taj način i tu postoji opstrukcija. Vrlo je teško osuditi ljude u ovoj državi zbog tog terorističkog čina što samo po sebi govori o sveukupnoj situaciji u kojoj se nalazimo.”
“Ono što tražimo od drugih treba mi da uradimo. Kazne su previše blage, ta džamija je potpuno uništena.”
Sa druge strane kaznama nisu zadovoljni ni advokati optuženih. Jedan od branilaca, advokat Milan Petrović, najavio je da će uložiti žalbu na donete presude.
“Ja smatram da zaista nije bilo dokaza za ovakvu presudu jer na glavnom pretresu nijedan dokaz koje je optužba navela i koje je predložila da se izvedu u cilju dokazivanja izvršenja krivičnog dela od strane okrivljenih nije potvrdio navode optužbe. U tom smislu zaista smatramo da je presuda doneta bez pravilnog sagledavanja činjeničnog stanja.”
Optuženi su se tokom čitavog trajanja procesa branili da oni jesu učestvovali u demostracijama u Ništu povodom nasilja na Kosovu 17. marta, ali da nisu zapalili džamiju. Sa sličnim obrazloženjem majka jednog od optuženih tvrdi da je ovo bilo montiran proces.
“Zbog čega? Zbog džamije! To je samo jedan revolt, nije ugrožen ničiji život, samo je to srušeno i to je sazidano na kraju. Ali naša deca to uradila nisu, zovu ih huliganima. To nije tačno to su dobra deca, to su studenti to je naša mladost.”
Mada je sudija Katarina Aranđelović osudila većinu od jedanaestoro opruženih zbog učestvovanja u skupni koja je vršila nasilje, ona je pokazala izvesno razumevanje za sudeonike protesta rekavši da je njihovo okupljanje bilo motivisano revoltom zbog kosovskih događaja. Sličan tretman imala su lica koja su u Beogradu koja su demolirala Bajraklij džamiju iz 16 stoleća, tako da je pred Prvim opštinskim sudom, uprkos istrazi koja se vodila protiv više članova grupe koja je učestvovala u uličnom nasilju, do sada osuđena samo jedna osoba. Tu presudu doneo je sudija Miodrag Majić:
“To je ogromna grupa ljudi bila, policija je uspela nešto malo njih da pronađe. Znate već kako je bio događaj, to je bilo onako masovno vršeno, razbežali su se pa su samo pojedine od njih indetifikovali naknadno kao učesnike te skupine. To je išto za krivično delo za učešće u skupini koje izvrši nasilje. Sigurno znam da jedan prvostepeni presuđen za prosto što sam ga ja sudio, znači, da je presuda bila tri meseca zatvora.”
Advokat Dragan Lalošević, koji je pratio slučaj paljenja beogradska džamije, smatra da sudski organi nisu adekvatno reagovali na ovo delo koji je očigledan slučaj izazivanja nacionalne i verske mržnje:
“Tužilaštvo nije adekvatno kvalifikovalo ceo događaj jer je podiglo optužnicu za krivično delo učestvovanja u skupini za vršenje nasilja što ne odražava samu prirodu incidenta. Postoje svi elementi krivičnog dela iz člana 134 Osnovnog krivičnog zakona izazivanje verske, nacionalne mržnje i netrpeljivosti. Mora se uzeti u obzir u kojim okolnostima je došlo do paljenja džamije, i samo paljenje džmija po sebi na grub način vređa verska osjećanja vernika islamske zajednice, tako da je očigledno došlo do propusta.”
Za beogradskog imama i direktora Beogradske srednje medrese Muhameda Jusufspahića, sve ovo je samo dokaz za postojanje sudske opstrukcije prema napadima na islamsku zajednicu u Srbiji:
“Taj čin nije okarakterisan kao što bismo to očekivali sa, recimo, događajima koji su bili pre toga na Kosovu, koje smo ovde u medijima okarakterisali kao teroristički čin, itd. Taj čin uopšte nije okarakterisan na taj način, već je to neko saučesništvo u neredima. Tako da svaka presuda koja bi bila adekvatna tim ljudima je nešto što ne možemo očekivati. Verovatno je tome razlog sveukupna politička situacija, naše sudstvo nije nezavisno, ono ne može da funkcioniše na taj način i tu postoji opstrukcija. Vrlo je teško osuditi ljude u ovoj državi zbog tog terorističkog čina što samo po sebi govori o sveukupnoj situaciji u kojoj se nalazimo.”
