Program zaštite svedoka, koji u sebi sadrži i institut zaštićenog svedoka, odnosno svedočenja osobe koja je učestvovala u određenom krivičnom delu, ali joj se kazna oprašta u zamenu za iskaz koji će odvesti do razbijanja organizovane kriminalne grupe i osude njenih vođa, odavno je poznat u svetu. Odnedavno, institucija zaštićenog svedoka sprovodi se i u ovdašnjem pravosuđu, kako u slučajevima suđenja za organizovani kriminal, tako i u procesima za ratne zločine. Ostaje, međutim, utisak da ovaj institut u javnosti još uvek nije prihvaćen na pravi način i da često predstavlja onu tačku na kojoj se prelamaju i određeni politički interesi.
Srbija bi uskoro trebala da dobije zakonski okvir u oblasti zaštite svedoka u predmetima organizovanog kriminala i ratnih zločina, kaže ministar pravde u Vladi Srbije Zoran Stojković i podvlači:
“Ja mislim da smo dobili jedan dobar, valjani proizvod koji jasno definiše kod kojih dela koja lica mogu da budu zaštićeni svedoci, da dobiju valjan status i valjanu zaštititu. On se nalazi u proceduri pred Skupštinom i ja očekujem da on bude uskoro usvojen.”
Ono o čemu Stojković goviori zapravo je Nacrt o zaštiti učesnika u krivičnom postupku, koji predviđa mogućnost da programom zaštite svedoka bude obuhvaćeno više lica od svedoka koji nisu optuženi, zatim okrivljenih i osumnjičenih, pa do veštaka u određenom procesu. Ostaje, međutim, činjenica da dobar deo javnosti sa podrozenjem gleda na instituciju zaštićenog svedoka, smatrajući nepravednim da počinilac određenog krivičnog dela ne bude kažnjen, jer je pristao da svedoči u određenom procesu.
Kriminolog doktor Bogoljub Milosavljević, međutim, kaže da je sa samog stanovišta interesa pravde mnogo važnije doći do podataka o čitavoj kriminalnoj grupi i razbiti je, jer bi na taj način mnoga nerazjašnjena krivična dela bila rasvetljena a da za uzvrtat počiniocu određenog krivičnog dela bude oproštena kazna:
“Bitno je uvek da se zaštićeni svedok pronađe i da on da dovoljno dokaza na osnovu kojeg će se moći da se ishoduje krivična presuda.”
Uspeh u borbi protiv organizovanog kriminala ne može se postići samo angažovanjem policije, ističe ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije Dragan Jočić i naglašava da je učešće građana neophodan uslov za uspeh u toj borbi:
“Samo ako stvorimo dobre institucione uslove, adekvatnu zakonsku regulativu za zaštitu građana koji hoće i mogu da nam pruže saznanja potrebna za privođenja pravdi vođa organizovanih kriminalnih grupa možemo s pravom onda zahtevati od građana da se pojave na sudu i svedoče.”
Iskustva drugih zemalja koja već duže vreme primenjuju program zaštite svedoka mogu biti dragocena, smatra Bogoljub Milosavljević i napominje da u tom smislu treba imati u vidu pre svega Ameriku i Italiju koje su u toj oblasti najdalje otišle. Istovremeno prenoseći iskustva Amerike u ovoj oblasti, glavni inspektor Službe američkih maršala u Odeljenju za zaštitu svedoka Džo Paoenesa naglašava da je u toj zemlji u proteklih 35 godina kroz program zaštite svedoka prošlo ukupno 17.000 ljudi od kojih je 7.500 neposredno svedočilo kao i da je 90 odsto njih imalo kriminalnu prošlost:
“Ono što želim da kažem da program zaštite svedoka predstavlja određeni izazov i tužioci to znaju. Jedan kolega tužilac mi je rekao, ako hoćeš da goniš đavola ponekad moraš u pakao po svedoka i svedoci postaju naši klijenti. Iskustva iz američkih sudova kada su pitanju svodočenje iz programa zaštitićenih svedoka govore da je broj osuđujućih presuda u ovim slučajevima bio iznad 90 odsto.”
Ono što se nameće kao još jedan od problema kada je reč o zaštiti svedoka je pitanje finansija budući da je takozvanim insajderima potrebno obezbediti praktično novi život na dovoljno udaljenom i bezbednom mestu. Ovdašnji zvaničnici u tom segmentu očekuju pomoć međunarodne zajednice, a advokat Rajko Danilović smatra da su zaštićeni svedoci relativno laka meta, između ostalog zbog činjenica da država nema dovoljno sredstava da organizuje adekvatnu zaštitu:
“Relativno je lako organizovati neku osvetu, pritisak itd. na njih. U svakom slučaju ti mehanizme njihove zaštite moraju biti razuđeni, razvijeni i što najvažnije podržani jednom finansijskom logistikom jer treba im obezbediti boravak negde, zaštititu itd.”
Uprkos činjenici da se u ovoj oblasti često prelamaju različiti politički interesi, kriminolog Bogoljub Milosavljević očekuje da bi program zaštite svedoka u Srbiji u dogledno vreme mogao dati očekivane rezultate:
“Verujem da će biti moguće da se i kod nas zaštićeni svedok koristi za ono zašta se zapravo svuda u svetu koristi, dakle, za razbijanje tih velikih, zatvorenih kriminalnih organizacija.”
Naposletuku možda najbolju ilustraciju ovakvog razmišljanja predstavlja poslednja presuda izrečena okrivljenima za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića. Sudije su u ovom procesu prihvatile iskaz svedoka-saradnika Nenada Šarea koji je opisao okolnosti pod kojim se zločin dogodio što je dovelo do izricanja maksimalnih kazni nekim od optuženih među kojima je i Milorad Ulemek–Legija. Sam Šare nije osuđen iako je u ovom zločinu učestvovao.
Srbija bi uskoro trebala da dobije zakonski okvir u oblasti zaštite svedoka u predmetima organizovanog kriminala i ratnih zločina, kaže ministar pravde u Vladi Srbije Zoran Stojković i podvlači:
“Ja mislim da smo dobili jedan dobar, valjani proizvod koji jasno definiše kod kojih dela koja lica mogu da budu zaštićeni svedoci, da dobiju valjan status i valjanu zaštititu. On se nalazi u proceduri pred Skupštinom i ja očekujem da on bude uskoro usvojen.”
Ono o čemu Stojković goviori zapravo je Nacrt o zaštiti učesnika u krivičnom postupku, koji predviđa mogućnost da programom zaštite svedoka bude obuhvaćeno više lica od svedoka koji nisu optuženi, zatim okrivljenih i osumnjičenih, pa do veštaka u određenom procesu. Ostaje, međutim, činjenica da dobar deo javnosti sa podrozenjem gleda na instituciju zaštićenog svedoka, smatrajući nepravednim da počinilac određenog krivičnog dela ne bude kažnjen, jer je pristao da svedoči u određenom procesu.
Kriminolog doktor Bogoljub Milosavljević, međutim, kaže da je sa samog stanovišta interesa pravde mnogo važnije doći do podataka o čitavoj kriminalnoj grupi i razbiti je, jer bi na taj način mnoga nerazjašnjena krivična dela bila rasvetljena a da za uzvrtat počiniocu određenog krivičnog dela bude oproštena kazna:
“Bitno je uvek da se zaštićeni svedok pronađe i da on da dovoljno dokaza na osnovu kojeg će se moći da se ishoduje krivična presuda.”
Uspeh u borbi protiv organizovanog kriminala ne može se postići samo angažovanjem policije, ističe ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije Dragan Jočić i naglašava da je učešće građana neophodan uslov za uspeh u toj borbi:
“Samo ako stvorimo dobre institucione uslove, adekvatnu zakonsku regulativu za zaštitu građana koji hoće i mogu da nam pruže saznanja potrebna za privođenja pravdi vođa organizovanih kriminalnih grupa možemo s pravom onda zahtevati od građana da se pojave na sudu i svedoče.”
Iskustva drugih zemalja koja već duže vreme primenjuju program zaštite svedoka mogu biti dragocena, smatra Bogoljub Milosavljević i napominje da u tom smislu treba imati u vidu pre svega Ameriku i Italiju koje su u toj oblasti najdalje otišle. Istovremeno prenoseći iskustva Amerike u ovoj oblasti, glavni inspektor Službe američkih maršala u Odeljenju za zaštitu svedoka Džo Paoenesa naglašava da je u toj zemlji u proteklih 35 godina kroz program zaštite svedoka prošlo ukupno 17.000 ljudi od kojih je 7.500 neposredno svedočilo kao i da je 90 odsto njih imalo kriminalnu prošlost:
“Ono što želim da kažem da program zaštite svedoka predstavlja određeni izazov i tužioci to znaju. Jedan kolega tužilac mi je rekao, ako hoćeš da goniš đavola ponekad moraš u pakao po svedoka i svedoci postaju naši klijenti. Iskustva iz američkih sudova kada su pitanju svodočenje iz programa zaštitićenih svedoka govore da je broj osuđujućih presuda u ovim slučajevima bio iznad 90 odsto.”
Ono što se nameće kao još jedan od problema kada je reč o zaštiti svedoka je pitanje finansija budući da je takozvanim insajderima potrebno obezbediti praktično novi život na dovoljno udaljenom i bezbednom mestu. Ovdašnji zvaničnici u tom segmentu očekuju pomoć međunarodne zajednice, a advokat Rajko Danilović smatra da su zaštićeni svedoci relativno laka meta, između ostalog zbog činjenica da država nema dovoljno sredstava da organizuje adekvatnu zaštitu:
“Relativno je lako organizovati neku osvetu, pritisak itd. na njih. U svakom slučaju ti mehanizme njihove zaštite moraju biti razuđeni, razvijeni i što najvažnije podržani jednom finansijskom logistikom jer treba im obezbediti boravak negde, zaštititu itd.”
Uprkos činjenici da se u ovoj oblasti često prelamaju različiti politički interesi, kriminolog Bogoljub Milosavljević očekuje da bi program zaštite svedoka u Srbiji u dogledno vreme mogao dati očekivane rezultate:
“Verujem da će biti moguće da se i kod nas zaštićeni svedok koristi za ono zašta se zapravo svuda u svetu koristi, dakle, za razbijanje tih velikih, zatvorenih kriminalnih organizacija.”
Naposletuku možda najbolju ilustraciju ovakvog razmišljanja predstavlja poslednja presuda izrečena okrivljenima za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića. Sudije su u ovom procesu prihvatile iskaz svedoka-saradnika Nenada Šarea koji je opisao okolnosti pod kojim se zločin dogodio što je dovelo do izricanja maksimalnih kazni nekim od optuženih među kojima je i Milorad Ulemek–Legija. Sam Šare nije osuđen iako je u ovom zločinu učestvovao.
