Ministar lokalne uprave u Vladi Kosova Lutfi Haziri kaže kako je ministarstvo kojim on upravlja završilo svoj deo posla i da ostaje na Vladi i Parlamentu da proces reforme lokalne uprave vode napred.
“Radne grupe rade, sutra se očekuje održavanje druge runde sastanaka i od dinamike radnih grupa će zavisiti rezultati rada, kako bi Vlada proceduru vodila dalje.”
Haziri ističe kako je paralelno sa tim, on lično uradio jedno zaokruženo razmatranje o raspravi na sednici Skupštine Kosova i taj će se dokument predočiti Parlamentu, koji će kasnije o tome voditi raspravu.
Šef Misije OEBS-a Werner Wnendt smatra kako će ostvarivanje pet prvih pilot projekata biti test za domaće zvaničnike koliko su spremni da omoguće ravnopravne mogućnosti za sve nacionalne zajednice.
“Šanse su dobre, pošto su, pre svega zvaničnici institucija shvatili da je to neophodno, jer bez procesa decentralizacije teško je videti da može biti nekog progresa u političkom statusu i to ne samo da je politička potreba, već je to potreba naroda, građana i odnosi se na njihov svakodnevni život”.
Međutim, sa druge strane, mađarski ekspert Tomas Horvath smatra da upravo nerešeno pitanje statusa Kosova predstavlja teškoću u ostvarivanju procesa decentralizacije.
“Interesantna je situacija, pošto je prirodno da se vodi ovaj proces, ali je teško da se prati put kojim su išle druge evropske zemlje. To, zbog statusa ovdašnje administracije, koja nema tipičan model podele vlasti, što podrazumeva parlament, izvršnu i sudsku vlast, znači da ne postoji neka centralna vlast, tako da je u pitanju specifičan put da se ostvari ovaj proces”.
Nerešeno pitanje statusa Kosova ne može da bude prepreka reformi lokalne uprave, smatra zamenik direktora Departmana za demokratizaciju OEBS-a Hartmund Purner.
“Nezavisno koji će biti status Kosova, njegove institucije mogu da funkcionišu i demokratija se može poboljšati, tako da će reforma lokalne uprave biti potrebna u svakom slučaju. Ja ovo ne vidim kao pitanje koje se mnogo povezuje sa statusom Kosova, već to vidim kao jedno pitanje koje se više odnosi na demokraciju na Kosovu i povećanje efikasnosti institucija Kosova”.
Iako decidivno nije utvrđen kao poseban standard, međunarodna zajednica je jasno stavila do znanja da će, posle slobode kretanja i održivog povratka raseljenih, reforma lokalne uprave biti jedan od najznačajnijih standarda koje Kosovo treba ispuniti pre početka razgovora o konačnom statusu.
“Radne grupe rade, sutra se očekuje održavanje druge runde sastanaka i od dinamike radnih grupa će zavisiti rezultati rada, kako bi Vlada proceduru vodila dalje.”
Haziri ističe kako je paralelno sa tim, on lično uradio jedno zaokruženo razmatranje o raspravi na sednici Skupštine Kosova i taj će se dokument predočiti Parlamentu, koji će kasnije o tome voditi raspravu.
Šef Misije OEBS-a Werner Wnendt smatra kako će ostvarivanje pet prvih pilot projekata biti test za domaće zvaničnike koliko su spremni da omoguće ravnopravne mogućnosti za sve nacionalne zajednice.
“Šanse su dobre, pošto su, pre svega zvaničnici institucija shvatili da je to neophodno, jer bez procesa decentralizacije teško je videti da može biti nekog progresa u političkom statusu i to ne samo da je politička potreba, već je to potreba naroda, građana i odnosi se na njihov svakodnevni život”.
Međutim, sa druge strane, mađarski ekspert Tomas Horvath smatra da upravo nerešeno pitanje statusa Kosova predstavlja teškoću u ostvarivanju procesa decentralizacije.
“Interesantna je situacija, pošto je prirodno da se vodi ovaj proces, ali je teško da se prati put kojim su išle druge evropske zemlje. To, zbog statusa ovdašnje administracije, koja nema tipičan model podele vlasti, što podrazumeva parlament, izvršnu i sudsku vlast, znači da ne postoji neka centralna vlast, tako da je u pitanju specifičan put da se ostvari ovaj proces”.
Nerešeno pitanje statusa Kosova ne može da bude prepreka reformi lokalne uprave, smatra zamenik direktora Departmana za demokratizaciju OEBS-a Hartmund Purner.
“Nezavisno koji će biti status Kosova, njegove institucije mogu da funkcionišu i demokratija se može poboljšati, tako da će reforma lokalne uprave biti potrebna u svakom slučaju. Ja ovo ne vidim kao pitanje koje se mnogo povezuje sa statusom Kosova, već to vidim kao jedno pitanje koje se više odnosi na demokraciju na Kosovu i povećanje efikasnosti institucija Kosova”.
Iako decidivno nije utvrđen kao poseban standard, međunarodna zajednica je jasno stavila do znanja da će, posle slobode kretanja i održivog povratka raseljenih, reforma lokalne uprave biti jedan od najznačajnijih standarda koje Kosovo treba ispuniti pre početka razgovora o konačnom statusu.
