RSE: Tokom svoje evropske turneje americki predsednik George Bush je rekao da su apsurdne najave da ce Vasington bombardovati Iran. Gotovo istovremeno je, medjutim, izjavio da su u vezi sa Teheranom, sve opcije na stolu. Kako vi razumete ovu Bushovu poruku?
HEYMAN: Znate, on se ponasa kao klasican politicar. Ocigledno je da Bush salje dvostruku poruku. Verovatno nema nikakve sumnje u to da se njegova izjava moze shvatiti da Vasington nema nameru da bombarduje Iran U OVOM TRENUTKU. Sada ima planove da aktivira drugi scenario kad je u Iran u pitanju, ali je sigurno da nece preduzimati vojnu operaciju. Medjutim, u drugom delu izjave Bush kaze da su sve opcije na stolu. Time verovatno salje poruku da vojni vrh u Pentagonu vec elaborira sve moguce eventualne vojne operacije koje mogu doci u obzir. Nema sumnje da to Pentagon radi – 24 sata dnevno, 7 dana nedeljno. Jedan od planova koji se sada aktuelizuje jeste plan napada na Iran ako predsednik i Kongres kasnije autorizuju takav korak. U tom smislu mi se cini da predsednik Bush, dajuci ovakvu zakucastu izjavu, racionalno postupa: pokusava da za sada odrzi nisku temperaturu, ali istovremeno porucuje Teheranu: ako ne ucinite ono sto mi hocemo da ucinite – a to je zapravo odustajanje od nuklearnog programa – trpecete ozbiljne konsekvence.
RSE: Kakva je verovatnoca da Sjedinjene Drzave u nekom buducem trenutku bombarduju Iran?
HEYMAN: Na to pitanje je veoma tesko odgovoriti. Zavisi to od toga kako se budu razvijali pregovori o razoruzanju Irana ili otklanjanju njegovih nuklearnih potencijala. Dakle, zavisice od diplomatije koja ce verovatno biti na delu ove i sledece godine. Verovatno bi bilo fer reci da kratkorocno gledano nije mnogo verovatno da ce bilo Sjedinjene Drzave ili Izrael napasti Iran i pokusati da iznesu iz zemlje nuklearne kapacitete. Ocigledno je da Sjedinjene Drzave daju i Iranu i Evropljanima vremena kako bi izvrsili adekvatan diplomatski pritisak na Teheran, ali ako ti napori propadnu, mislim da cemo se veoma pribliziti nekom modusu vojne akcije protiv Irana.
RSE: Uzmimo tu hipoteticnu situaciju: svi diplomatski napori su propali, Iran i dalje radi na svojim nuklearnim kapacitetima. Da li bi Sjedinjene Drzave bile vojno sposobne da preduzmu jos jednu zamasnu vojnu operaciju, ako je glavnina njihovih kopnenih trupa u Iraku?
HEYMAN: Drzave uvek reaguju s obzirom na ono sto percipiraju kao svoje nacionalne interese. Ukoliko Sjedinjene Drzave procene da je u njihovom nacionalnom interesu da napadnu Iran i uklone njegove nuklearne potencijale, one ce to skoro sigurno i uciniti.
Sto se tice kopnenih trupa, u pravu ste. Ogromna vecina americkih kopnenih trupa je u Iraku i Avganistanu i tamo ce jos ostati. Dakle, nema kopnene vojske za nove operacije, ali tu je ratno vazuhoplovstvo, tu su krstarece rakete i moze biti da ce u buducoj vojnoj operaciji protiv Irana, ako do nje dodje, ucestvovati americko ratno vazduhoplovstvo i mornarica, a sasvim je zamislivo da to bude kombinovana americko-izraelska operacija. To bi bila takoreci hirurska operacija u cilju odstranjivanja nuklearnih kapaciteta, ona ne bi podrazumevala dugotrajno angazovanje kopnenih snaga. Dakle, s vojne tacke gledista, moguce je da Sjedinjene Drzave izvedu ovakvu akciju, ali kao sto sam rekao, smatram da bi Vasington to radije postigao mirnim sredstvima. Mislim da u Americi ne bi bilo dovoljno javne podrske za jos jednu vojnu operaciju.
RSE: Neki poznavaoci Bliskog istoka smatraju da ce Iran u situaciji konstantne pretnje americkom vojnom akcijom zapravo kao najbolju odbranu izabrati ubrzavanje realizacije svog nuklearnog programa. Mislite li da ce Teheran izabrati tu opciju?
HEYMAN: Tesko je to reci u ovom momentu. Rekao bih, medjutim, da je veoma tesko ubrzati program proizvodnje nuklearnog oruzja. Taj program napreduje veoma sporo, kroz veliki broj faza, a jedna od opasnosti ubrzavanja jeste da bi ono moglo imati katastrofalne posledice. Dakle, mislim da necemo videti nikakvo ubrzavanje realizacije programa, ali ono sto vidimo jeste izvesno zgusnjavanje trenutka za takvu ambiciju. Kuda ce to voditi – niti ja niti bilo ko drugi u ovom trenutku mogu reci. Moguce je zamisliti neku vrstu konfrontacije krajem ove ili sledece godine, ali nemoguce je bilo sta sa sigurnoscu reci.
HEYMAN: Znate, on se ponasa kao klasican politicar. Ocigledno je da Bush salje dvostruku poruku. Verovatno nema nikakve sumnje u to da se njegova izjava moze shvatiti da Vasington nema nameru da bombarduje Iran U OVOM TRENUTKU. Sada ima planove da aktivira drugi scenario kad je u Iran u pitanju, ali je sigurno da nece preduzimati vojnu operaciju. Medjutim, u drugom delu izjave Bush kaze da su sve opcije na stolu. Time verovatno salje poruku da vojni vrh u Pentagonu vec elaborira sve moguce eventualne vojne operacije koje mogu doci u obzir. Nema sumnje da to Pentagon radi – 24 sata dnevno, 7 dana nedeljno. Jedan od planova koji se sada aktuelizuje jeste plan napada na Iran ako predsednik i Kongres kasnije autorizuju takav korak. U tom smislu mi se cini da predsednik Bush, dajuci ovakvu zakucastu izjavu, racionalno postupa: pokusava da za sada odrzi nisku temperaturu, ali istovremeno porucuje Teheranu: ako ne ucinite ono sto mi hocemo da ucinite – a to je zapravo odustajanje od nuklearnog programa – trpecete ozbiljne konsekvence.
RSE: Kakva je verovatnoca da Sjedinjene Drzave u nekom buducem trenutku bombarduju Iran?
HEYMAN: Na to pitanje je veoma tesko odgovoriti. Zavisi to od toga kako se budu razvijali pregovori o razoruzanju Irana ili otklanjanju njegovih nuklearnih potencijala. Dakle, zavisice od diplomatije koja ce verovatno biti na delu ove i sledece godine. Verovatno bi bilo fer reci da kratkorocno gledano nije mnogo verovatno da ce bilo Sjedinjene Drzave ili Izrael napasti Iran i pokusati da iznesu iz zemlje nuklearne kapacitete. Ocigledno je da Sjedinjene Drzave daju i Iranu i Evropljanima vremena kako bi izvrsili adekvatan diplomatski pritisak na Teheran, ali ako ti napori propadnu, mislim da cemo se veoma pribliziti nekom modusu vojne akcije protiv Irana.
RSE: Uzmimo tu hipoteticnu situaciju: svi diplomatski napori su propali, Iran i dalje radi na svojim nuklearnim kapacitetima. Da li bi Sjedinjene Drzave bile vojno sposobne da preduzmu jos jednu zamasnu vojnu operaciju, ako je glavnina njihovih kopnenih trupa u Iraku?
HEYMAN: Drzave uvek reaguju s obzirom na ono sto percipiraju kao svoje nacionalne interese. Ukoliko Sjedinjene Drzave procene da je u njihovom nacionalnom interesu da napadnu Iran i uklone njegove nuklearne potencijale, one ce to skoro sigurno i uciniti.
Sto se tice kopnenih trupa, u pravu ste. Ogromna vecina americkih kopnenih trupa je u Iraku i Avganistanu i tamo ce jos ostati. Dakle, nema kopnene vojske za nove operacije, ali tu je ratno vazuhoplovstvo, tu su krstarece rakete i moze biti da ce u buducoj vojnoj operaciji protiv Irana, ako do nje dodje, ucestvovati americko ratno vazduhoplovstvo i mornarica, a sasvim je zamislivo da to bude kombinovana americko-izraelska operacija. To bi bila takoreci hirurska operacija u cilju odstranjivanja nuklearnih kapaciteta, ona ne bi podrazumevala dugotrajno angazovanje kopnenih snaga. Dakle, s vojne tacke gledista, moguce je da Sjedinjene Drzave izvedu ovakvu akciju, ali kao sto sam rekao, smatram da bi Vasington to radije postigao mirnim sredstvima. Mislim da u Americi ne bi bilo dovoljno javne podrske za jos jednu vojnu operaciju.
RSE: Neki poznavaoci Bliskog istoka smatraju da ce Iran u situaciji konstantne pretnje americkom vojnom akcijom zapravo kao najbolju odbranu izabrati ubrzavanje realizacije svog nuklearnog programa. Mislite li da ce Teheran izabrati tu opciju?
HEYMAN: Tesko je to reci u ovom momentu. Rekao bih, medjutim, da je veoma tesko ubrzati program proizvodnje nuklearnog oruzja. Taj program napreduje veoma sporo, kroz veliki broj faza, a jedna od opasnosti ubrzavanja jeste da bi ono moglo imati katastrofalne posledice. Dakle, mislim da necemo videti nikakvo ubrzavanje realizacije programa, ali ono sto vidimo jeste izvesno zgusnjavanje trenutka za takvu ambiciju. Kuda ce to voditi – niti ja niti bilo ko drugi u ovom trenutku mogu reci. Moguce je zamisliti neku vrstu konfrontacije krajem ove ili sledece godine, ali nemoguce je bilo sta sa sigurnoscu reci.
