Evropska filmska diva Katrin Denev, stigla je u Beograd nakon gostovanja u Berlinu, gde je promovisala svoj novi film “Vremena se menjaju”. U ostvarenju svog dugogodišnjeg prijatelja i saradnika Andrea Tešinea, Katrin Denev se ponovo nakon deset godina susreće sa Žerarom Depradijeom, njenim čuvenim partnerom u Trifoovom “Poslednjem metrou”, ali i u nekim drugim filmovima. O svom poslednjem filmu, Tešineu i Depardijeu, Katrin Danev kaže:
“Prvo zbog toga što je Andrea Tešinea napisao ovaj film za glumca koji će igrati u ovom filmu. To je malo nervozan, ima mnogo ritma, pun je ritma. To je isto vreme jedan vrlo realističan, jedan romantičan film, jer je Žerar Depardije skoro jedna ženska ličnost i zato što je film sniman u Tangeru koji se nalazi na severu Maroka, na granici između Afrike i Evrope, i zato što u ovom filmu Maroko nije predstavljen kao dekorativna zemlja. On je ispričao ljubavne priče i on je hteo da kaže da u životu nikada ništa nije definitivno i da uvek može da postoji druga šansa pogotovu u ljubavnom životu. Da poslednja ljubav može da bude prva ljubav”.
Upitana da li je gledan neki film Emira Kusturice i šta misli o njemu kao režiseru, Katrin Denev je rekla:
“Ja ga mnogo volim. Mnogo ga, mnogo volim. Mislim da ima jednu strašnu jačinu, snagu, invenciju, mislim da je jako teško za same glumce, jer kod njega uopšte ne postoji vreme, nema nekog kad se snima i kad se ne snima. To je jedno iskustvo koje bi želela da imam. Znam da se sad bavi pevanjem i da postoji vrlo malo šanse da ga sretnim. Išla sam čak i da ga slušam sa njegovim orkestrom i mnogo mi se dopao, stvarno ga mnogo volim.”
Jedno od pitanja na koje diva francuskog filma nije želela da da konkretan odgovor bilo je i naše.
Ja bi vas molio da mi kažete kakav je vaš osećaj ovog dolaska u Beograd, koliko vam to znači i takođe bi vas molio da kažete kako ste doživljavali tragične događaje na ovom području, mislim na sve zemlje bivše Jugoslavije tokom 90-tih godina.
“Došla sam juče. To je bio pravi, lepi prolećni dan i mislim da stvarno nije mesto da na jednoj pres konferenciji govorimo o tako ozbiljnim pitanjima koja su se desila na balkanskom područuju. Ali ipak osećamo kada dođemo u Beograd da je ovde bilo mnogo patnji.”
“Prvo zbog toga što je Andrea Tešinea napisao ovaj film za glumca koji će igrati u ovom filmu. To je malo nervozan, ima mnogo ritma, pun je ritma. To je isto vreme jedan vrlo realističan, jedan romantičan film, jer je Žerar Depardije skoro jedna ženska ličnost i zato što je film sniman u Tangeru koji se nalazi na severu Maroka, na granici između Afrike i Evrope, i zato što u ovom filmu Maroko nije predstavljen kao dekorativna zemlja. On je ispričao ljubavne priče i on je hteo da kaže da u životu nikada ništa nije definitivno i da uvek može da postoji druga šansa pogotovu u ljubavnom životu. Da poslednja ljubav može da bude prva ljubav”.
Upitana da li je gledan neki film Emira Kusturice i šta misli o njemu kao režiseru, Katrin Denev je rekla:
“Ja ga mnogo volim. Mnogo ga, mnogo volim. Mislim da ima jednu strašnu jačinu, snagu, invenciju, mislim da je jako teško za same glumce, jer kod njega uopšte ne postoji vreme, nema nekog kad se snima i kad se ne snima. To je jedno iskustvo koje bi želela da imam. Znam da se sad bavi pevanjem i da postoji vrlo malo šanse da ga sretnim. Išla sam čak i da ga slušam sa njegovim orkestrom i mnogo mi se dopao, stvarno ga mnogo volim.”
Jedno od pitanja na koje diva francuskog filma nije želela da da konkretan odgovor bilo je i naše.
Ja bi vas molio da mi kažete kakav je vaš osećaj ovog dolaska u Beograd, koliko vam to znači i takođe bi vas molio da kažete kako ste doživljavali tragične događaje na ovom području, mislim na sve zemlje bivše Jugoslavije tokom 90-tih godina.
“Došla sam juče. To je bio pravi, lepi prolećni dan i mislim da stvarno nije mesto da na jednoj pres konferenciji govorimo o tako ozbiljnim pitanjima koja su se desila na balkanskom područuju. Ali ipak osećamo kada dođemo u Beograd da je ovde bilo mnogo patnji.”
