U Srbiji se sve češće u javnosti može čuti pitanje šta je moguće ponuditi ali i odbiti da se ne okrnje politički i nacionalni interesi na Kosovu i Metohiji. Nekoliko modela počevši od jedinstvenog Vladinog plana za decentralizaciju, pa do samostalnih političkih ideja predsednika Marovića, otvara raspravu kako pokrenuti pitanje statusa Pokrajine. Ministar spoljnih poslova Vuk Drašković ponavlja da budućnost Kosova treba tražiti u takozvanom modelu Tri E.
“Konačni status Kosova treba da bude život, pomirenje između Srba i Albanaca, rešenje koje će zadovoljiti jednako prava jednih i drugih. U svakom slučaju ja sam gospođu Pak upoznao sa planom Tri E i on se u suštini svodi na jedno – evropski koncept i Srbije, i Crne Gore, i Kosova, i Zapadnoga Balkana, koncept u kojem bi Kosovo bilo pod nekom vrstom uprave Evropske unije.”
Sličan ovom modelu ponudila je Nezavisna grupa za Kosovo koja je u Beogradu predstavila svoj plan za finalni status Pokrajine, kojim predlaže najviši stepen autonomije po standardima Evropske unije uz poštovanje suvereniteta Srbije. Nenad Vasić, član Nezavisne grupe za Kosovo, naglašava da plan Kosovo – evroregija, Kosovo – slobodna zemlja polazi od ustavno-pravne pozicije Kosova iz 1974.
“Dakle, maksimalna autonomija, manje republika. Zatim tržišna ekonomija, ljudska prava i građanske političke slobode. Zatim, ono što je vrlo bitno, predviđena je i institucija predsednika Kosova.”
Prema navedenom planu na članstvo u Ujedinjenim nacijama imala bi samo Srbija, dok bi Kosovo imalo svoju zastavu i grb, ali ne i himnu. Carinska i policijska služba bile bi organizovane poput predloga ponuđenog u sporazuma iz Rambujea. Prema predlogu Nezavisne grupe među 15 i 20 poslanika sa Kosova biralo bi se u parlament Srbije. Nezavisna grupa je pozvala najviše zvaničnike Srbije i Crne Gore da se izjasne o planu te grupe. Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković:
“Što se ove konkretne ideje tiče kao postoji konfuzija pojmova na međunarodnom planu čini mi se da i ovde postoji mala konfuzija. Evroregion podrazumeva ipak nešto drugačije, dakle formulacija i njegovo definisanje jeste da je to grupa određenih teritorijalnih autonomija koja se formira između najmanje tri države. Takođe, možemo videti da se i u samoj Evropskoj uniji intenzivno raspravlja o tome da li je politika stvaranja evroregiona donela nešto novo u Evropi, tako da kada se stave na papir sve ideje koje su se do sada mogle čuti i iz inostranstva i iz Beograda, mislim da imamo konfuziju pojmova koja ne doprinosi stabilizaciji prilika na Kosovu i Metohiji. Prosto mislim da su neki drugi načini rada primereniji kako bi se stepen konfuzije samnjio u budućem periodu.”
Pozitivnu ocenu plana dao je Momčilo Trajković, predsednik Srpskog pokreta otpora Kosova i Metohije, koji se i ranije u političkim nastupima zalagao za model Kosovo – evroregija. On kritikuje Vladu što nema jasnu strategiju šta to Srbija hoće kada je u pitanju sudbina Kosova.
“Ja znam i odgovorno tvrdim da Vlada i nijedna državna institucija u Srbiji nemaju odgovor na kosovsko-metohijsko pitanje i odgovorno tvrdim da još uvek nisu ni ozbiljno počeli da se dogovaraju i definišu šta to Srbija u stvari hoće kad je u pitanju status Kosova i Metohije. Na ovom mestu već deseti put govorim da Srbija zna šta neće a ne zna šta hoće. Državni plan Srbije ili Vlade Srbije i sama Vlada je rekla, nije plan koji rešava status Kosova i Metohije, već rešava pitanje organizacije decentralizacije vlasti, a ne rešava status Kosova i Metohije.”
Analitičar Dušan Janjih ističe to da plan preporučuje Kosovo kao evroregiju što u tehničkom smislu znači poludržavnost. On takođe kritikuje vladu što službeno nudi jedan plan, a kroz javnost pojedinim istupima priprema drugačija rešenja. U samoj izradi Studije o izvodljivosti Srbija se susreće sa nekom vrstom definisanje odnosa prema Kosovu, primećuje Janjić.
“Dakle, postoje dve opcije kad je vlast u pitanju. Ili će Kosovo tretirati kao treći paralelni kolosek, znači drugi je Crna Gora, ili će se kao do sada igrati na status kvo, na izazivanje krize podgrevanjem ratno-huškačke retorike, žrtvovanjem zdravlja i života Srba na Kosovu, igrom oko struje, da bi se onda na kraju rekli pa mi smo hteli da podelimo ali nam niko nije dao.”
“Konačni status Kosova treba da bude život, pomirenje između Srba i Albanaca, rešenje koje će zadovoljiti jednako prava jednih i drugih. U svakom slučaju ja sam gospođu Pak upoznao sa planom Tri E i on se u suštini svodi na jedno – evropski koncept i Srbije, i Crne Gore, i Kosova, i Zapadnoga Balkana, koncept u kojem bi Kosovo bilo pod nekom vrstom uprave Evropske unije.”
Sličan ovom modelu ponudila je Nezavisna grupa za Kosovo koja je u Beogradu predstavila svoj plan za finalni status Pokrajine, kojim predlaže najviši stepen autonomije po standardima Evropske unije uz poštovanje suvereniteta Srbije. Nenad Vasić, član Nezavisne grupe za Kosovo, naglašava da plan Kosovo – evroregija, Kosovo – slobodna zemlja polazi od ustavno-pravne pozicije Kosova iz 1974.
“Dakle, maksimalna autonomija, manje republika. Zatim tržišna ekonomija, ljudska prava i građanske političke slobode. Zatim, ono što je vrlo bitno, predviđena je i institucija predsednika Kosova.”
Prema navedenom planu na članstvo u Ujedinjenim nacijama imala bi samo Srbija, dok bi Kosovo imalo svoju zastavu i grb, ali ne i himnu. Carinska i policijska služba bile bi organizovane poput predloga ponuđenog u sporazuma iz Rambujea. Prema predlogu Nezavisne grupe među 15 i 20 poslanika sa Kosova biralo bi se u parlament Srbije. Nezavisna grupa je pozvala najviše zvaničnike Srbije i Crne Gore da se izjasne o planu te grupe. Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković:
“Što se ove konkretne ideje tiče kao postoji konfuzija pojmova na međunarodnom planu čini mi se da i ovde postoji mala konfuzija. Evroregion podrazumeva ipak nešto drugačije, dakle formulacija i njegovo definisanje jeste da je to grupa određenih teritorijalnih autonomija koja se formira između najmanje tri države. Takođe, možemo videti da se i u samoj Evropskoj uniji intenzivno raspravlja o tome da li je politika stvaranja evroregiona donela nešto novo u Evropi, tako da kada se stave na papir sve ideje koje su se do sada mogle čuti i iz inostranstva i iz Beograda, mislim da imamo konfuziju pojmova koja ne doprinosi stabilizaciji prilika na Kosovu i Metohiji. Prosto mislim da su neki drugi načini rada primereniji kako bi se stepen konfuzije samnjio u budućem periodu.”
Pozitivnu ocenu plana dao je Momčilo Trajković, predsednik Srpskog pokreta otpora Kosova i Metohije, koji se i ranije u političkim nastupima zalagao za model Kosovo – evroregija. On kritikuje Vladu što nema jasnu strategiju šta to Srbija hoće kada je u pitanju sudbina Kosova.
“Ja znam i odgovorno tvrdim da Vlada i nijedna državna institucija u Srbiji nemaju odgovor na kosovsko-metohijsko pitanje i odgovorno tvrdim da još uvek nisu ni ozbiljno počeli da se dogovaraju i definišu šta to Srbija u stvari hoće kad je u pitanju status Kosova i Metohije. Na ovom mestu već deseti put govorim da Srbija zna šta neće a ne zna šta hoće. Državni plan Srbije ili Vlade Srbije i sama Vlada je rekla, nije plan koji rešava status Kosova i Metohije, već rešava pitanje organizacije decentralizacije vlasti, a ne rešava status Kosova i Metohije.”
Analitičar Dušan Janjih ističe to da plan preporučuje Kosovo kao evroregiju što u tehničkom smislu znači poludržavnost. On takođe kritikuje vladu što službeno nudi jedan plan, a kroz javnost pojedinim istupima priprema drugačija rešenja. U samoj izradi Studije o izvodljivosti Srbija se susreće sa nekom vrstom definisanje odnosa prema Kosovu, primećuje Janjić.
“Dakle, postoje dve opcije kad je vlast u pitanju. Ili će Kosovo tretirati kao treći paralelni kolosek, znači drugi je Crna Gora, ili će se kao do sada igrati na status kvo, na izazivanje krize podgrevanjem ratno-huškačke retorike, žrtvovanjem zdravlja i života Srba na Kosovu, igrom oko struje, da bi se onda na kraju rekli pa mi smo hteli da podelimo ali nam niko nije dao.”
