“Mi znamo da naša policija dobro radi i ako postoji politička volja onda tih incidenata ili neće biti ili će biti u mnogo manjem obimu nego što je to bilo do pre dva, možda tri meseca. Činjenica da u poslednje vreme nema čestih incidenata u stvari dokazuje to što mi tvrdimo i ako ta volja politička postoji onda u samom operativnom radu nadležni organi i policija te incidente uglavnom može da spreči.”
Od monitoringa evropskih parlamentaraca Velibor Radusinović, šef Poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije u Skupštini Vojvodine, kaže da očekuje uvid u pravo stanje.
“Mislim da je konačno rečeno i na samim izborima pokazalo da zaista je to prenaduvano i politički iskorišćeno kao pojava.”
Što se tiče države i njenih organa, navodi Radusinović, MUP, tužilaštvo i sudovi reagovali su u većini slučajeva pravovremeno.
“Da se dalji sukobi takvog tipa ne bi javljali, više onako kao prevencija, jer da nije, onda bi verovatno se mogao i očekivati nekakav domino efekt.”
Pokrajinski ombudsman Petar Teofilović kaže da njegov izveštaj zaista pokazuje uvećan broj međuetničkih incidenata tokom protekle godine.
“I tu smo utvrdili da pre svega jeste zabeležen taj broj incidenata ali da nisu svi oni kao što su predstavljani u nekim medijima ili u nekim izjavama, pre svega nekih političara ili predstavnika političkih stranaka, nisu svi oni bili zasnovani na nacionalnoj osnovi. Manji je broj od onog kako je to bilo predstavljano.”
Do smanjivanja broja međuetničkih incidenata došlo se zahvaljujući internacionalizaciji tog pitanja, a do nje se stiglo upravo jer državni organi nisu radili svoj posao, ocenjuje Pavel Domonji, šef novosadske Kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Svakako se, kaže on, htelo poreći da incidenti imaju karakter jedne šire društvene pojave.
“Tek onda, znači, je stvar polako izmakla drušvenoj ili državnoj kontroli, odnosno da država time što ne reaguje blagovremeno ili adekvatno zapravo toleriše te incidente.”
Postavlja se, dodaje on, i pitanje koliko je, recimo, podneto krivičnih prijava.
“Nemate pouzdanog podatka koliko je podneto krivičnih prijava, šta je bilo kada su podnete krivične prijave, koliko je ljudi, na primer, osuđeno, o kakvim kaznama je reč.”
U petočlanoj delegaciji dvojica biće poslanici Evropskog parlamenta iz Mađarske. Jedan od njih Žolt Bečeji, uoči polaska izjavio je mađarskoj televiziji Duna da očekuju rasvetljavanje sumnji.
“Da li je do velikog dela etničkih incidenata došlo zbog neregulisanog statusa raseljenog stanovnitšva, pre svega sa Kosova, a sa druge strane da li je u zaoštravanju situacije ulogu imalo i držanje srskih vlasti, pre svega pravosudnih organa i policije.”
Od monitoringa evropskih parlamentaraca Velibor Radusinović, šef Poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije u Skupštini Vojvodine, kaže da očekuje uvid u pravo stanje.
“Mislim da je konačno rečeno i na samim izborima pokazalo da zaista je to prenaduvano i politički iskorišćeno kao pojava.”
Što se tiče države i njenih organa, navodi Radusinović, MUP, tužilaštvo i sudovi reagovali su u većini slučajeva pravovremeno.
“Da se dalji sukobi takvog tipa ne bi javljali, više onako kao prevencija, jer da nije, onda bi verovatno se mogao i očekivati nekakav domino efekt.”
Pokrajinski ombudsman Petar Teofilović kaže da njegov izveštaj zaista pokazuje uvećan broj međuetničkih incidenata tokom protekle godine.
“I tu smo utvrdili da pre svega jeste zabeležen taj broj incidenata ali da nisu svi oni kao što su predstavljani u nekim medijima ili u nekim izjavama, pre svega nekih političara ili predstavnika političkih stranaka, nisu svi oni bili zasnovani na nacionalnoj osnovi. Manji je broj od onog kako je to bilo predstavljano.”
Do smanjivanja broja međuetničkih incidenata došlo se zahvaljujući internacionalizaciji tog pitanja, a do nje se stiglo upravo jer državni organi nisu radili svoj posao, ocenjuje Pavel Domonji, šef novosadske Kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Svakako se, kaže on, htelo poreći da incidenti imaju karakter jedne šire društvene pojave.
“Tek onda, znači, je stvar polako izmakla drušvenoj ili državnoj kontroli, odnosno da država time što ne reaguje blagovremeno ili adekvatno zapravo toleriše te incidente.”
Postavlja se, dodaje on, i pitanje koliko je, recimo, podneto krivičnih prijava.
“Nemate pouzdanog podatka koliko je podneto krivičnih prijava, šta je bilo kada su podnete krivične prijave, koliko je ljudi, na primer, osuđeno, o kakvim kaznama je reč.”
U petočlanoj delegaciji dvojica biće poslanici Evropskog parlamenta iz Mađarske. Jedan od njih Žolt Bečeji, uoči polaska izjavio je mađarskoj televiziji Duna da očekuju rasvetljavanje sumnji.
“Da li je do velikog dela etničkih incidenata došlo zbog neregulisanog statusa raseljenog stanovnitšva, pre svega sa Kosova, a sa druge strane da li je u zaoštravanju situacije ulogu imalo i držanje srskih vlasti, pre svega pravosudnih organa i policije.”
