Izvršni direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić izrazio je razočaranje zbog nekonstituisanja Odbora za rešavanje sukoba interesa i ocenio da je to još jedna potvrda da je pre usvajanja Zakona o sprečavanju sukoba interesa trebalo da bude organizovana stručna javna rasprava. Uz nadu da se radi o nemaru a ne o svesnoj nameri državnih organa, on je naveo da Vlada Srbije nije ispunila zakonsku obavezu da za rad Odbora obezbedi prostorije, materijalna i finansijska sredstva.
“Ta situacija se direktno odrazila i na prijavu imovine funkcionera koja se očekivala negde na jesen ali do koje nije došlo ni sada niti je izvesno kada će do nje doći. Kada smo mislili da će stvari krenuti na bolje, došli smo u situaciju da zakon praktično ne propisuje na koji način se saziva prva sednica na kojoj treba da bude izabran predsednik i da krenu dalje radnje na sprovođenju zakona, mi ne znamo ni gde će se takav odbor sastajati. Može se postaviti pitanje kako će uopšte takva situacija da se razreši.”
Zakon o sprečavanju sukoba interesa odnosi se na sva izabrana, imenovana i postavljena lica na svim nivoima vlasti. Prema njegovim odredbama funkcioneri su dužni da podnesu izveštaj o svom imovinskom stanju kao i o funkcijama koje eventualno obavljaju u preduzećima, a članovi odbora dužni su da razmotre te izveštaje. Procenjuje se da će devet članova Odbora i njihova stručna služba morati da obrade desetak hiljada izveštaja, koliko je ukupno funkcionera i povezanih lica. Pretežan utisak građana Srbije je da ljudi u politiku pre svega ulaze iz razloga koristoljublja, a da zaklinjanje u nacionalne interese ili interese građana predstavljaju običnu demagogiju.
“U 99 posto slučajeva mislim da je ta politika njima samo prvenstveno za rešavanje egzistencijalnih njihovih problema i hvatanje nekih pozicija u društvu.”
“Jednostavno, osećam da još uvek nije vreme došlo da se snkcionišu stvari poput sukoba interesa i korupcije. Niko još uvek nije uhvaćen, osuđen, javno kritikovan. Dakle, kategorije kao sukob interesa se koriste samo još uvek u međupartijskim razračunavanjima, blaćenju nečije ličnosti, ali niko nije zakonski sankcionisan.”
“Baš gledam neki dan na televiziji: gospodin, predsednik Skupštine, priča jednu lepu, finu, srceparajuću, demagošku priču, o tome kako se kod krojača, kad je dobar krojač, preprave reveri i sakou doda se još jedno dugme, ne mora uvek da se kupi nov sako. A posle pola sata izjavi šta ima. Ima ‘Stubove kulture’, ima stančić, kućicu, pet automobila, i 19.000 evra u banci. Pa sad ja ne znam da li taj isti čovek u razmaku od 24 sata može da priča o 19.000 evra u banci i o jednom dugmetu na retuširanom, ili ja ne znam kako bi se to nazvalo, sakou.”
Iako zakon to izričito ne propisuje, stručnjaci navode da bi Odbor za rešavanje sukoba interesa mogao da se pozabavi i nepotizmom, to jest da reaguje ako visoki funkcioneri na značajne funkcine dovode svoje rođake. Javnost u Srbiji je zatrpana primerima koji svedoče da bliski porodični i rodbinski odnosi predstavljaju idealnu osnovu za pronalaženje dobrih poslova. Supruga ministra policije Dragana Jočića postala je novi direktor beogradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Bračna drugarica vicepremijera Miroljuba Labusa savetnik je i guvernera Narodne banke Srbije. Za Danicu Drašković partijske kolege njenog supruga Vuka tvrde da je pozapošljavala sve rođake i prijatelje iz rodnog Bijelog Polja. Organizacija Transparensi Srbije nema sredstava za sprovođenje obimnijih istraživanja koliko su pojave sukoba interesa zastupljene u srpskom društvu i to će biti upravo zadatak Odbora kada bude napokon konstituisan. Nemanja Nenadić ipak navodi neke drastične slučajeve:
“Setimo se sredinom prošle godine bilo je potpuno jasno jedan zamenik ministra gospodin Lazić, koji je bio zamenik ministra za kapitalne investicije nije izvršio svoju zakonsku obavezu odnosno njemu je i dalje tekao radni staž i to na mestu zamenika direktora ili pomoćnika direktora u MOBTEL-u. Naravno, ono što se desilo je da je taj zamenik ministra razrešen, istina tek nakon što je javnost ukazala da takvo kršenje zakona postoji.
Druga situacija koja je izazivala snažne sumnje i koja ni do dan danas nije razrešena je putovanje nekoliko članova Vlade na Olimpijske igre u Atinu, odnosno postavljeno je pitanje da li su oni kao poklon smeli da prime ta besplatna putovanja.”
U skladu sa dominantnim mišljenjem građani nemaju velikog poverenja ni u rad odbora za rešavanje sukoba interesa čak ni kada-ako i bude konstituisan.
“Sukob interesa, mislim stvarno da se troši samo za mazanje očiju, jer oni koji treba da rade posao oni ga rade. I da li će se to raditi na brata, sestru, na pekinezera, na koker španijela, za koga ćeš ti da odrediš neki posao ako znaš da radiš odradićeš ga. Sukob interesa je priča samo za javnost.”
“Ta situacija se direktno odrazila i na prijavu imovine funkcionera koja se očekivala negde na jesen ali do koje nije došlo ni sada niti je izvesno kada će do nje doći. Kada smo mislili da će stvari krenuti na bolje, došli smo u situaciju da zakon praktično ne propisuje na koji način se saziva prva sednica na kojoj treba da bude izabran predsednik i da krenu dalje radnje na sprovođenju zakona, mi ne znamo ni gde će se takav odbor sastajati. Može se postaviti pitanje kako će uopšte takva situacija da se razreši.”
Zakon o sprečavanju sukoba interesa odnosi se na sva izabrana, imenovana i postavljena lica na svim nivoima vlasti. Prema njegovim odredbama funkcioneri su dužni da podnesu izveštaj o svom imovinskom stanju kao i o funkcijama koje eventualno obavljaju u preduzećima, a članovi odbora dužni su da razmotre te izveštaje. Procenjuje se da će devet članova Odbora i njihova stručna služba morati da obrade desetak hiljada izveštaja, koliko je ukupno funkcionera i povezanih lica. Pretežan utisak građana Srbije je da ljudi u politiku pre svega ulaze iz razloga koristoljublja, a da zaklinjanje u nacionalne interese ili interese građana predstavljaju običnu demagogiju.
“U 99 posto slučajeva mislim da je ta politika njima samo prvenstveno za rešavanje egzistencijalnih njihovih problema i hvatanje nekih pozicija u društvu.”
“Jednostavno, osećam da još uvek nije vreme došlo da se snkcionišu stvari poput sukoba interesa i korupcije. Niko još uvek nije uhvaćen, osuđen, javno kritikovan. Dakle, kategorije kao sukob interesa se koriste samo još uvek u međupartijskim razračunavanjima, blaćenju nečije ličnosti, ali niko nije zakonski sankcionisan.”
“Baš gledam neki dan na televiziji: gospodin, predsednik Skupštine, priča jednu lepu, finu, srceparajuću, demagošku priču, o tome kako se kod krojača, kad je dobar krojač, preprave reveri i sakou doda se još jedno dugme, ne mora uvek da se kupi nov sako. A posle pola sata izjavi šta ima. Ima ‘Stubove kulture’, ima stančić, kućicu, pet automobila, i 19.000 evra u banci. Pa sad ja ne znam da li taj isti čovek u razmaku od 24 sata može da priča o 19.000 evra u banci i o jednom dugmetu na retuširanom, ili ja ne znam kako bi se to nazvalo, sakou.”
Iako zakon to izričito ne propisuje, stručnjaci navode da bi Odbor za rešavanje sukoba interesa mogao da se pozabavi i nepotizmom, to jest da reaguje ako visoki funkcioneri na značajne funkcine dovode svoje rođake. Javnost u Srbiji je zatrpana primerima koji svedoče da bliski porodični i rodbinski odnosi predstavljaju idealnu osnovu za pronalaženje dobrih poslova. Supruga ministra policije Dragana Jočića postala je novi direktor beogradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Bračna drugarica vicepremijera Miroljuba Labusa savetnik je i guvernera Narodne banke Srbije. Za Danicu Drašković partijske kolege njenog supruga Vuka tvrde da je pozapošljavala sve rođake i prijatelje iz rodnog Bijelog Polja. Organizacija Transparensi Srbije nema sredstava za sprovođenje obimnijih istraživanja koliko su pojave sukoba interesa zastupljene u srpskom društvu i to će biti upravo zadatak Odbora kada bude napokon konstituisan. Nemanja Nenadić ipak navodi neke drastične slučajeve:
“Setimo se sredinom prošle godine bilo je potpuno jasno jedan zamenik ministra gospodin Lazić, koji je bio zamenik ministra za kapitalne investicije nije izvršio svoju zakonsku obavezu odnosno njemu je i dalje tekao radni staž i to na mestu zamenika direktora ili pomoćnika direktora u MOBTEL-u. Naravno, ono što se desilo je da je taj zamenik ministra razrešen, istina tek nakon što je javnost ukazala da takvo kršenje zakona postoji.
Druga situacija koja je izazivala snažne sumnje i koja ni do dan danas nije razrešena je putovanje nekoliko članova Vlade na Olimpijske igre u Atinu, odnosno postavljeno je pitanje da li su oni kao poklon smeli da prime ta besplatna putovanja.”
U skladu sa dominantnim mišljenjem građani nemaju velikog poverenja ni u rad odbora za rešavanje sukoba interesa čak ni kada-ako i bude konstituisan.
“Sukob interesa, mislim stvarno da se troši samo za mazanje očiju, jer oni koji treba da rade posao oni ga rade. I da li će se to raditi na brata, sestru, na pekinezera, na koker španijela, za koga ćeš ti da odrediš neki posao ako znaš da radiš odradićeš ga. Sukob interesa je priča samo za javnost.”
