Nakon porazavajucih rezultata u procesu povratka raseljenih lica potrebno je da medjunarodna zajednica promeni politiku prema Kosovu, jer bez povratka nema stabilizacije stanja na Kosovu, ocenio je za nas radio Nenad Radosavljevic, savetnik sefa UNMIKa. Prema njegovim recima od 200 000 raseljenih lica do sada se na Kosovo vratilo oko 11 i po hiljada ljudi. Od tog broja skoro 4 i po hiljade je srpskih povratnika, ali Radosavljevic istice da je tokom martovskog nasilja jos
4 000 Srba nasilno iseljeno, cime su otezani napore u procesu povratak:
“Mislim je taj rezultat ne slab nego porazavajuci za toliku koncentraciju i vojske i policije i medjunarodnih Nevladinih i vladinih organizacija. Rezultat je apsolutno porazavajuci. Ja bih licno voleo da sledece godine to bude sasvim bude promenjeno i da taj broj bude mnogo veci, a da se pritom stvore uslovi za bezbednost i slobodu kretanja, jer je to preduslov za povratak, a i da se ne desava nesto slicno sto se desilo 17. marta ove godine”.
Kosovske institucije su izdvojile fond od 10 i po miliona evra za povratak, dok ce donatorska sredstva biti mnogo manja i uglavnom usmerena prema vladi Kosova, stoga Nenad Radosavljevic ne veruje da ce doci do pozitivnih rezultata:
“10 i po miliona koje je bilo planirano za 2004. godinu otprilike ce biti orijentaicja i usmerenje privremenih isntiucija i za sledecu godinu jer ce najveci deo novca na taj nacin biti ulagan u povratak. S druge strane donatorska sredstva direktno nisu ukljucena u ovo ali mislim da ce njih biti mnoga manje nego ranijih godina kada je to funkcionisalo da donator izabere mesto projekta kod neke NVO i onda ih finansira. Ovo je promena koja po mom misljenju nece dati pozitivne rezultate ali u svakom sluscaju ostaje da se vidi i da se tek na prolece pokaze dali sam ja u pravu ili ne”.
Savetnik sefa UNMIKa kaze da se resenje moze pronaci u zakljuccima koji se donose na mnogim skupovima i diskusijama. Radi se u stavovima koje medjunarodna zajednica treba da sledi kako bi povratak bio uspesan:
“Povratak je osnovno ljudsko pravo i ono se mora sprovesti bez ogranicenja, oduglovacenja ili uslovljavanja. Na ovako nesto treba da pristane medjunarodna zajednica i u skladu sa takvim necim donetim treba i da se ponasa. Rezolucija 1244 obavezuje medjunarodnu misiju i upravu UNMIKa da je sprovede u svakom smislu pa i u smislu povratka. Ono sto je vrlo bitno je vladavina prava red i zakon su osnova bezbednosti i slobode kretanja. Svako prejudiciranje statusa suprotno rezoluciji 12 44 mora biti zaustavljeno i sankcionisano, jer je direktno protiv povratka a time i stabilizacije prilika na Kosovu i u regionu”.
Radosavljevic jos istice neophodnost da privremene institucije garantuju imovinska prava, zatim da se posebno tretira diskriminacija na etnickoj osnovi i da se decentralizacija sprovede kako bi ugrozene zajednice mogle ostvariti svoja prava. Bez ovakvih koraka rezultat ce izostati zato je neophodno da povratak raseljnih, kao sustina kosovskog problema, bude prioritet globalne politike prema Kosovu, smatra Radosavljevic:
“Obzirom da je realizacija ovakva kakva jeste a to znaci slaba, ja licno ne mogu da ocekujem da ce se i u narednoj godini mnogo toga uraditi. Mnogo ce vremena biti potroseno na formiranje struktura krzo opstine koje ce trebati da rade na povratku. Mislim da ce ponovo izostati pravi realni povratak, bez koga sustinski stabilizacije na ovom prostoru nece biti. Dugorocno gledano to ostaje kao problem koji se mora resavati pre svih. Zbog toga mislim da je veoma vazno da se definise globalna svetska politika, odnosno da se promeni globalna svetska politika vezano za Kosovo”.
4 000 Srba nasilno iseljeno, cime su otezani napore u procesu povratak:
“Mislim je taj rezultat ne slab nego porazavajuci za toliku koncentraciju i vojske i policije i medjunarodnih Nevladinih i vladinih organizacija. Rezultat je apsolutno porazavajuci. Ja bih licno voleo da sledece godine to bude sasvim bude promenjeno i da taj broj bude mnogo veci, a da se pritom stvore uslovi za bezbednost i slobodu kretanja, jer je to preduslov za povratak, a i da se ne desava nesto slicno sto se desilo 17. marta ove godine”.
Kosovske institucije su izdvojile fond od 10 i po miliona evra za povratak, dok ce donatorska sredstva biti mnogo manja i uglavnom usmerena prema vladi Kosova, stoga Nenad Radosavljevic ne veruje da ce doci do pozitivnih rezultata:
“10 i po miliona koje je bilo planirano za 2004. godinu otprilike ce biti orijentaicja i usmerenje privremenih isntiucija i za sledecu godinu jer ce najveci deo novca na taj nacin biti ulagan u povratak. S druge strane donatorska sredstva direktno nisu ukljucena u ovo ali mislim da ce njih biti mnoga manje nego ranijih godina kada je to funkcionisalo da donator izabere mesto projekta kod neke NVO i onda ih finansira. Ovo je promena koja po mom misljenju nece dati pozitivne rezultate ali u svakom sluscaju ostaje da se vidi i da se tek na prolece pokaze dali sam ja u pravu ili ne”.
Savetnik sefa UNMIKa kaze da se resenje moze pronaci u zakljuccima koji se donose na mnogim skupovima i diskusijama. Radi se u stavovima koje medjunarodna zajednica treba da sledi kako bi povratak bio uspesan:
“Povratak je osnovno ljudsko pravo i ono se mora sprovesti bez ogranicenja, oduglovacenja ili uslovljavanja. Na ovako nesto treba da pristane medjunarodna zajednica i u skladu sa takvim necim donetim treba i da se ponasa. Rezolucija 1244 obavezuje medjunarodnu misiju i upravu UNMIKa da je sprovede u svakom smislu pa i u smislu povratka. Ono sto je vrlo bitno je vladavina prava red i zakon su osnova bezbednosti i slobode kretanja. Svako prejudiciranje statusa suprotno rezoluciji 12 44 mora biti zaustavljeno i sankcionisano, jer je direktno protiv povratka a time i stabilizacije prilika na Kosovu i u regionu”.
Radosavljevic jos istice neophodnost da privremene institucije garantuju imovinska prava, zatim da se posebno tretira diskriminacija na etnickoj osnovi i da se decentralizacija sprovede kako bi ugrozene zajednice mogle ostvariti svoja prava. Bez ovakvih koraka rezultat ce izostati zato je neophodno da povratak raseljnih, kao sustina kosovskog problema, bude prioritet globalne politike prema Kosovu, smatra Radosavljevic:
“Obzirom da je realizacija ovakva kakva jeste a to znaci slaba, ja licno ne mogu da ocekujem da ce se i u narednoj godini mnogo toga uraditi. Mnogo ce vremena biti potroseno na formiranje struktura krzo opstine koje ce trebati da rade na povratku. Mislim da ce ponovo izostati pravi realni povratak, bez koga sustinski stabilizacije na ovom prostoru nece biti. Dugorocno gledano to ostaje kao problem koji se mora resavati pre svih. Zbog toga mislim da je veoma vazno da se definise globalna svetska politika, odnosno da se promeni globalna svetska politika vezano za Kosovo”.
