Program vlade je kompletno radjen od strane strucnjaka sa Kosova, kaze prof.dr. Muhamed Sadiku, podpredsednik Instituta za razvojna istrazivanja “Riinvest”iz Pristine.
“Mislim da program izrazava osnovne , realne potrebe I ujedno predstavlja realistican pristup prema problemima sa kojima se susrece kosovsko drustvo u oblasti privrede. Vrlo je bitno da program ima jasnu orijentaciju na jacanje insttitucija trzisne privrede I jacanje demokratskih procesa na Kosovu, koje vidi kao put za jacanje privrede, kaze profesor Sadiku.
Profesor Musa Limani, direktor Ekonomskog instituta Kosova smatra da su najosnovnija pitanja u programu izradjena prema naucnoj metodologiji.
“Ostvarivanje ovog programa zahteva veliko angazovanje, u prvom redu disciplinu, ali i ljude koji su profesionalno I konretno spremni da ostvaruju ovaj program i sve ono sto je predvidjeno u programu vlade” , kaze prof. Limani.
Program ima u sebi dosta izrazen realisticki pristup stanju na Kosovu, ali I merama koje treba preduzeti kako bi se izaslo iz ovog stanja, kaze professor Sadiku.
“Ovaj se program se u prvom redu suocava sa ekonomskom I socijalnom realnoscu na Kosovu, suocava se sa uznemirenjima gradjana Kosova, i velikim izazovima pred kojima se nalazi vlada ako zeli promeniti stanje. Program takodje ima u vidu sadasnji status Kosova i potrebu utvrdjivanja konacnog statusa Kosova, visoki stepen nezaposlenosti I siromastva, sto znaci da ce se ovaj program ostvarivati u jednom izuzetno nesigurnom ambijentu”.
Prema profesoru Sadiku veoma je znacajno da je program vrlo jasno odredio proritete u ekonomskom razvoju.
“Vlada je stvorila agendu u kojoj je najznacajnije pitanje ostvarivanje standarda i vlada je preuzela obavezu da taj process dnevno nadgleda, sto jasno i nedvosmisleno govori da je kosovsko drustvo izabralo svoj put”, kaze prof. Sadiku i dodaje kako program identifikuje ekonomske politike sa ciljem obezbedjivanjem odrzivog ekonomskog razvoja. Razvoj malih i srednjih preduzeca je lokomotiva ekonomskog razvoja Kosova, istice se u programu vlade i tu, prema profesoru Sadiku, je postignuta saglasnost izmedju medjunarodnih i domacih predstavnika.
Medju prioritetima su i privatizacija I restruktuiranje privrede Kosova,
“Kako privatizacija, takodje i restruktuiranje su delovi standarda. Iako je u ovim procesima bilo zaostajanja vlada je ovo pitanje oznacila medju prioritetima ekonomskog i ukupnog razvoja Kosova”, kaze professor Sadiku.
Za ostvarivanje ovako ambicioznog programa potrebni su kadrovi, koje u ovom trenutku vlada Koosva nema u svojim redovima, kaze professor Musa Limani.
“Mogu reci da mi ne mozemo ici napred sa ljudima koji jure za foteljama, vec onima za kojima juri fotelja”, kaze profesor Limani.
* * * * *
Predsednik Gradjanske inicijative “Srbija”, Slavisa Petkovic izjavio je za Radio Slobodna Evropa kako nije vazno ko je na celu vlade Kosova, vec je bitno da kosovske vlasti uspostave bezbednost, slobodu kretanja i omoguce uslove za povratak Srba. Petkovic kaze da ce gradjanska inicijativa “Srbija”, koji ima dva mesta u parlamentu, ucestvovati u radu institucija.
Komentarisuci to sto se Beograd i “Srpska lista za Kosovo i Metohiju”, koja ima osam mandata u kosovskom parlamentu, protive izboru Ramusa Haradinaja za premijera Kosova, Petkovic kaze da je to sada problem srpskog premijera Vojislava Kostunice, koji je pozvao na bojkot izbora:
“Mene ne interesuje ko je predsednik vlade mene interesuje da Srbi pocnu da se vracaju na svoja imanja i da im se garantuje bezbednost. Mi ne mozemo da uticemo ko ce biti predsednik vlade Kosova. Mi nismo ta snaga u parlamentu da odlucujemo, medjutim da smo svi izasli na izbore mozda smo mogli da budemo snaga koja bi i mogla da odlucuje. To je sada problem Vojislava Kostunice, on treba da razmislja o tome zasto je pozvao Srbe da ne idu na izbore”.
Prema Petkovicu osnova za resavanje svih problema na Kosovu je povratak Srba. On kaze da ce nova vlada morati da uradi maksimalno na povratku i bezbednosti, zato sto je to preduslov za standarde:
“Ako imaju nameru da sednemo jednoga dana da zapocnemo razgovore o konacnom statusu Kosova, znaci moraju prvo da se ispune standardi, a osnovni preduslov za standarde je povratak i bezbednost. Ako im se svidja ova situacija onda ne moramo da resavamo nista. Ako mislimo da sitruaciju pomeramo na bolje onda je preduslov svega daljeg povratak Srba, njihove imovine i apsolutna garacija za njihovu slobodu kretanja”.
Petkovic ocenjuje da je decentralizacija Kosova neprihvatljiva u trenutku kada je vise od 200 hiljada Srba van svojih domova i kada je demografska slika na Kosovu poremecena:
“Srbi moraju prvo da se vrate tamo odakle su proterani a kada se budu vratili onda mozemo da pocnemo razgovor o decentralizaciji”.
Lider Gradjanske inicijative “Srbija”, Slavisa Petkovic istice kako ne veruje da ce se u predvidjenom roku, do sredine 2005. godine, ostvariti napredak u ispunjenju standarda, s obzirom da se ni pet godina posle konflikta situacija nije promenila na bolje:
“Ako idemo na silu da odredjujemo neki datum kao sto su neki vec odredili za juli 2005. godine za pocetak razgovora o konacnom statusu Kosova, ja sam tu skeptican. Posle pet i po godina niste mogli da napravite nista ne vidim kako cete za sest meseci uspeti da napraviti ono sto niste uspeli za pet i po godina. Tako da i tu sam vrlo skeptican mada ja sam covek koji hoce saradnju sa svima i koji ima volje i zelje da stvari pomeramo napred, svako za dobrobit svoje zajednice ali nikako na ustrb neke druge zajednice. Tako da ne ocekujem nista radikalno u 2005. godini”.
“Mislim da program izrazava osnovne , realne potrebe I ujedno predstavlja realistican pristup prema problemima sa kojima se susrece kosovsko drustvo u oblasti privrede. Vrlo je bitno da program ima jasnu orijentaciju na jacanje insttitucija trzisne privrede I jacanje demokratskih procesa na Kosovu, koje vidi kao put za jacanje privrede, kaze profesor Sadiku.
Profesor Musa Limani, direktor Ekonomskog instituta Kosova smatra da su najosnovnija pitanja u programu izradjena prema naucnoj metodologiji.
“Ostvarivanje ovog programa zahteva veliko angazovanje, u prvom redu disciplinu, ali i ljude koji su profesionalno I konretno spremni da ostvaruju ovaj program i sve ono sto je predvidjeno u programu vlade” , kaze prof. Limani.
Program ima u sebi dosta izrazen realisticki pristup stanju na Kosovu, ali I merama koje treba preduzeti kako bi se izaslo iz ovog stanja, kaze professor Sadiku.
“Ovaj se program se u prvom redu suocava sa ekonomskom I socijalnom realnoscu na Kosovu, suocava se sa uznemirenjima gradjana Kosova, i velikim izazovima pred kojima se nalazi vlada ako zeli promeniti stanje. Program takodje ima u vidu sadasnji status Kosova i potrebu utvrdjivanja konacnog statusa Kosova, visoki stepen nezaposlenosti I siromastva, sto znaci da ce se ovaj program ostvarivati u jednom izuzetno nesigurnom ambijentu”.
Prema profesoru Sadiku veoma je znacajno da je program vrlo jasno odredio proritete u ekonomskom razvoju.
“Vlada je stvorila agendu u kojoj je najznacajnije pitanje ostvarivanje standarda i vlada je preuzela obavezu da taj process dnevno nadgleda, sto jasno i nedvosmisleno govori da je kosovsko drustvo izabralo svoj put”, kaze prof. Sadiku i dodaje kako program identifikuje ekonomske politike sa ciljem obezbedjivanjem odrzivog ekonomskog razvoja. Razvoj malih i srednjih preduzeca je lokomotiva ekonomskog razvoja Kosova, istice se u programu vlade i tu, prema profesoru Sadiku, je postignuta saglasnost izmedju medjunarodnih i domacih predstavnika.
Medju prioritetima su i privatizacija I restruktuiranje privrede Kosova,
“Kako privatizacija, takodje i restruktuiranje su delovi standarda. Iako je u ovim procesima bilo zaostajanja vlada je ovo pitanje oznacila medju prioritetima ekonomskog i ukupnog razvoja Kosova”, kaze professor Sadiku.
Za ostvarivanje ovako ambicioznog programa potrebni su kadrovi, koje u ovom trenutku vlada Koosva nema u svojim redovima, kaze professor Musa Limani.
“Mogu reci da mi ne mozemo ici napred sa ljudima koji jure za foteljama, vec onima za kojima juri fotelja”, kaze profesor Limani.
* * * * *
Predsednik Gradjanske inicijative “Srbija”, Slavisa Petkovic izjavio je za Radio Slobodna Evropa kako nije vazno ko je na celu vlade Kosova, vec je bitno da kosovske vlasti uspostave bezbednost, slobodu kretanja i omoguce uslove za povratak Srba. Petkovic kaze da ce gradjanska inicijativa “Srbija”, koji ima dva mesta u parlamentu, ucestvovati u radu institucija.
Komentarisuci to sto se Beograd i “Srpska lista za Kosovo i Metohiju”, koja ima osam mandata u kosovskom parlamentu, protive izboru Ramusa Haradinaja za premijera Kosova, Petkovic kaze da je to sada problem srpskog premijera Vojislava Kostunice, koji je pozvao na bojkot izbora:
“Mene ne interesuje ko je predsednik vlade mene interesuje da Srbi pocnu da se vracaju na svoja imanja i da im se garantuje bezbednost. Mi ne mozemo da uticemo ko ce biti predsednik vlade Kosova. Mi nismo ta snaga u parlamentu da odlucujemo, medjutim da smo svi izasli na izbore mozda smo mogli da budemo snaga koja bi i mogla da odlucuje. To je sada problem Vojislava Kostunice, on treba da razmislja o tome zasto je pozvao Srbe da ne idu na izbore”.
Prema Petkovicu osnova za resavanje svih problema na Kosovu je povratak Srba. On kaze da ce nova vlada morati da uradi maksimalno na povratku i bezbednosti, zato sto je to preduslov za standarde:
“Ako imaju nameru da sednemo jednoga dana da zapocnemo razgovore o konacnom statusu Kosova, znaci moraju prvo da se ispune standardi, a osnovni preduslov za standarde je povratak i bezbednost. Ako im se svidja ova situacija onda ne moramo da resavamo nista. Ako mislimo da sitruaciju pomeramo na bolje onda je preduslov svega daljeg povratak Srba, njihove imovine i apsolutna garacija za njihovu slobodu kretanja”.
Petkovic ocenjuje da je decentralizacija Kosova neprihvatljiva u trenutku kada je vise od 200 hiljada Srba van svojih domova i kada je demografska slika na Kosovu poremecena:
“Srbi moraju prvo da se vrate tamo odakle su proterani a kada se budu vratili onda mozemo da pocnemo razgovor o decentralizaciji”.
Lider Gradjanske inicijative “Srbija”, Slavisa Petkovic istice kako ne veruje da ce se u predvidjenom roku, do sredine 2005. godine, ostvariti napredak u ispunjenju standarda, s obzirom da se ni pet godina posle konflikta situacija nije promenila na bolje:
“Ako idemo na silu da odredjujemo neki datum kao sto su neki vec odredili za juli 2005. godine za pocetak razgovora o konacnom statusu Kosova, ja sam tu skeptican. Posle pet i po godina niste mogli da napravite nista ne vidim kako cete za sest meseci uspeti da napraviti ono sto niste uspeli za pet i po godina. Tako da i tu sam vrlo skeptican mada ja sam covek koji hoce saradnju sa svima i koji ima volje i zelje da stvari pomeramo napred, svako za dobrobit svoje zajednice ali nikako na ustrb neke druge zajednice. Tako da ne ocekujem nista radikalno u 2005. godini”.
