Centar za nenasilni otpor bio je dvojako zastupljen u Ukrajini. Prvo polje aktivnosti odnosilo se na ulogu trenera u veštinama vođenja kampanje i medijskog nastupa, koji su, kako kaže Sinisa Šikman, insistirali upravo na tome da to bude nenasilna komunikacija.
”A drugo polje na kom smo delovali, Aleksandar Marić i Stanko Lazentić su bili savetnici Fridom hausa i organizacije Para u Ukrajini, i svojim iskustvima i savetima pomagali da ta organizacija bude efektivnija u svom radu. Ja sam poslednji put stigao 31. avgusta, a posle toga Sale Marić i Stanko Lazentić su bili tamo. Stanko Lazentić je ostao do kraja oktobra, a Sale Marić je deportovan iz Ukrajine nedavno, pre tri-četiri nedelje, neposredno pred prvi krug izbora.“
”Oni su me zaustavili na aerodromu i nisu mi rekli razlog moga deportovanja. Na moje insistiranje da mi se kaže razlog zašto sam deportovan, pripadnici aerodromske policije su rekli da postupaju po nalogu njihove službe državne bezbednosti, odnosno SBU. Tako da do dana današnjeg ja nisam dobio nikakav zvaničan razlog zbog koga sam deportovan”, kaže Marić.
Ocenjujući trenutnu situaciju u Ukrajini, Aleksandar Marić kaže da je moguć svaki scenario:
”Dakle svaki, pa čak i oni najcrnji scenariji su nažalost mogući u Ukrajini. Ukrajina je velika zemlja, sa mnogo stanovnika, geostrateški je veoma značajna, privredno-ekonomski ima ogroman potencijal. Veliki su ulozi u Ukrajini i Ukrajina je sfera ili zona velikih interesa Rusije i Amerike pre svega, odnosno Evropske unije naravno, tako da za razliku od drugih zemalja u kojima smo radili, kao što su Srbija ili Gruzija, mislim da su ti nekakvi uticaji, pre svega Amerike i Rusije, mnogo veći nego što su to bili u Srbiji i Gruziji. Kakav je dalji scenario, nažalost niko to sa sigurnošću ne može da zna, ali ja se nadam ipak, kao i svi mi ostali iz Centra za nenasilni otpor da neće biti nikakvih krvavih scenarija ili ne daj bože građanskog rata.“
U Ukrajini je, međutim, ostao jedan bivši otporaš. Marko Marković, u vreme Miloševića aktivista ovog pokreta, sada je jedan od čelnika Koordinacionog centra Građanske inicijative “Znaju”, koja se bavi edukacijom birača. Govoreći o situaciji na ulicama Kijeva, Marković kaže:
”Situacija je vrlo pozitivna, vesela, fantastična. Ima jako puno ljudi i optimizam je među ljudima tako da ne očekujemo da će biti nekih većih problema.“
Marković, takođe, kaže da su pojedini mediji suviše dramatično preneli vest o ulasku ukrajinskih studenata u zgradu Ministarstva obrazovanja:
”Tačno je da su ušli, ali hoću da demantujem neke ruske medije koji su otvoreno na strani Janukoviča i vrlo subjektivno informišu o svemu. Znači nije bilo upada nasilnog u zgradu Ministarstva obrazovanja, nego ih je bukvalno pustila administracija, uprava samog ministarstva ih je pustila da uđu i razgovaraju sa ministrom. Njima se ministar obratio, izašao je kod njih i obećao je pred svim studentima da nijedan student koji bude podržavao Juščenka ili zbog svojih aktivnosti neće biti krivično gonjen ili izbačen sa fakulteta.
Direktno prenoseci atmosferu u Kijevu, Marković kaže da veruje u miran ishod krize u Ukrajini:
”Jako puno ljudi je ustalo i svakog dana ih je sve više. Mislim da je ovo presudan trenutak. Sada sve zavisi od aktuelne vlasti ukrajinske. Nadam se da neće u 21. veku sebi dozvoliti da se ponašaju kao diktatori. Tako da ne verujem da je na ivici građanskog rata. Naravno da se razmatra takva mogućnost, ljudi su spremni na to, svakodnevno su informisani o svim dešavanjima. Njima se obraćaju razni političari, njih stalno koordinišu i informišu kako da se ponašaju, gde da se kreću. Svi su jako disciplinovani, organizovani i ne verujem da će doći do nekih ozbiljnijih eskalacija.“
”A drugo polje na kom smo delovali, Aleksandar Marić i Stanko Lazentić su bili savetnici Fridom hausa i organizacije Para u Ukrajini, i svojim iskustvima i savetima pomagali da ta organizacija bude efektivnija u svom radu. Ja sam poslednji put stigao 31. avgusta, a posle toga Sale Marić i Stanko Lazentić su bili tamo. Stanko Lazentić je ostao do kraja oktobra, a Sale Marić je deportovan iz Ukrajine nedavno, pre tri-četiri nedelje, neposredno pred prvi krug izbora.“
”Oni su me zaustavili na aerodromu i nisu mi rekli razlog moga deportovanja. Na moje insistiranje da mi se kaže razlog zašto sam deportovan, pripadnici aerodromske policije su rekli da postupaju po nalogu njihove službe državne bezbednosti, odnosno SBU. Tako da do dana današnjeg ja nisam dobio nikakav zvaničan razlog zbog koga sam deportovan”, kaže Marić.
Ocenjujući trenutnu situaciju u Ukrajini, Aleksandar Marić kaže da je moguć svaki scenario:
”Dakle svaki, pa čak i oni najcrnji scenariji su nažalost mogući u Ukrajini. Ukrajina je velika zemlja, sa mnogo stanovnika, geostrateški je veoma značajna, privredno-ekonomski ima ogroman potencijal. Veliki su ulozi u Ukrajini i Ukrajina je sfera ili zona velikih interesa Rusije i Amerike pre svega, odnosno Evropske unije naravno, tako da za razliku od drugih zemalja u kojima smo radili, kao što su Srbija ili Gruzija, mislim da su ti nekakvi uticaji, pre svega Amerike i Rusije, mnogo veći nego što su to bili u Srbiji i Gruziji. Kakav je dalji scenario, nažalost niko to sa sigurnošću ne može da zna, ali ja se nadam ipak, kao i svi mi ostali iz Centra za nenasilni otpor da neće biti nikakvih krvavih scenarija ili ne daj bože građanskog rata.“
U Ukrajini je, međutim, ostao jedan bivši otporaš. Marko Marković, u vreme Miloševića aktivista ovog pokreta, sada je jedan od čelnika Koordinacionog centra Građanske inicijative “Znaju”, koja se bavi edukacijom birača. Govoreći o situaciji na ulicama Kijeva, Marković kaže:
”Situacija je vrlo pozitivna, vesela, fantastična. Ima jako puno ljudi i optimizam je među ljudima tako da ne očekujemo da će biti nekih većih problema.“
Marković, takođe, kaže da su pojedini mediji suviše dramatično preneli vest o ulasku ukrajinskih studenata u zgradu Ministarstva obrazovanja:
”Tačno je da su ušli, ali hoću da demantujem neke ruske medije koji su otvoreno na strani Janukoviča i vrlo subjektivno informišu o svemu. Znači nije bilo upada nasilnog u zgradu Ministarstva obrazovanja, nego ih je bukvalno pustila administracija, uprava samog ministarstva ih je pustila da uđu i razgovaraju sa ministrom. Njima se ministar obratio, izašao je kod njih i obećao je pred svim studentima da nijedan student koji bude podržavao Juščenka ili zbog svojih aktivnosti neće biti krivično gonjen ili izbačen sa fakulteta.
Direktno prenoseci atmosferu u Kijevu, Marković kaže da veruje u miran ishod krize u Ukrajini:
”Jako puno ljudi je ustalo i svakog dana ih je sve više. Mislim da je ovo presudan trenutak. Sada sve zavisi od aktuelne vlasti ukrajinske. Nadam se da neće u 21. veku sebi dozvoliti da se ponašaju kao diktatori. Tako da ne verujem da je na ivici građanskog rata. Naravno da se razmatra takva mogućnost, ljudi su spremni na to, svakodnevno su informisani o svim dešavanjima. Njima se obraćaju razni političari, njih stalno koordinišu i informišu kako da se ponašaju, gde da se kreću. Svi su jako disciplinovani, organizovani i ne verujem da će doći do nekih ozbiljnijih eskalacija.“
