Sport je, prema riječima sociologa Srđana Vukadinovića, na žalost, najbolja metafora društva. On se, komentarišući ponašanje navijača podgoričke Budućnosti “Varvara”, prisjetio da su raspadu nekadašnje Jugoslavije prethodili incidenti na stadionima:
“To je taj sindrom koji se sa stadiona prenosio u društvo. Mi pogrešno mislimo da su to sporedne stvari. Ne, sport je lakmus papir jednog društva. Metafora društva. To je suština. Samo što to malo kasnije dolazi na ove prostore. Uglavnom, lakmus papir znači da su to neke nauralgične tačne jednog društva, a očito da je neuralgična tačka ovog društva državno-pravni status koji dugo traje”.
“Varvari”, navijači podgoričke Budućnosti u nedjelju su, uoči početka utakmice njihovog tima sa beogradskom Crvenom zvezdom, izazvali nerede čiji je bilans dvadesetdvoje povrijeđenih ljudi i dvoje demoliranih kola Hitne pomoći. Psihološkinja Ervina Dabižinović strahuje da će se taj događaj nesumnjivo iskoristiti u političke svrhe:
“Bojim se da će i u ovom trenutku takve stvari biti zloupotrijebljene onako kako su nekom odgovarale i bivale zloupotrijebljivane devedesetih godina. Ja sam jutros u dnevnoj štampi pročitala da se sada već ovo što se događano na stadionu u Podgorici povezuje sa onim što se događalo u Poljudu i, naravno, pošto imate u Crnoj Gori dva suprotno orijentisana politička bloka koji će konzumirati na sve načine ovaj slučaj, iz sopstvenih kontakata će tumačiti ovaj slučaj, vidjećemo što će se dogoditi”.
Crvena zvezda jedan je od simbola Srbije i u tom kontekstu treba posmatrati incident na stadionu pod Goricom, kaže Vukadinović:
“Sinonim Srbije su Crvena zvijezda, “Politika” i Srpska akademija nauka. Nemate više ništa. I sada se zbog te neuralgične tačke crnogorskog društva ispoljava prema toj grupaciji. Vjerovatno će se nakad u nekom momentu ispoljavati prema Albancima ili muslimanima ili drugim grupacijama”...
Utakmica Budućnost – Crvena zvezda drugi je incident “Varvara” za dva dana, koji, za razliku od mnogobrojnih navijačkih grupacija, do sada nijesu bili skloni incidentima. Prošlog petka su bili vinovnici incidenta čiji je povod bio drugačiji. Ispred Radio-televizije Crne Gore nasilno su pokušali da spriječe ulazak u tu medijsku kuću i gostovanje u emisiji “Otvoreno” urednika prvog časopisa za homoseksualce u Srbiji i Crnoj Gori Atile Kovača. “U korijenu i jednog i drugog incidenta je strah od drugog i drugačijeg”, kaže sociolog Srđa Vukadinović:
“To vam je nespremnost da se prihvate razlike, a razlike nijesu samo nacionalne, nego i druge, i to je nespremnost društva da se suoči sa modernizacijskim tokovima. Jer, što smo mi htjeli vrijeme modernizma na jedan drugi način, kako nama odgovara, to je drugi problem. Ali to je nespremenost da se prihvate različitosti. Sad se ispoljavaju druge različitosti, već će se ispuhati taj balon nacionalnih razlika - sada druge različitosti stupaju na djelo ”.
Za psihološkinju Ervinu Dabižinović poseban društveni indikator, nakon incidenta “Varvara”, bila je činjenica da intelektualna elita ćuti:
“Meni je poražavajuće da je intelektualna elita Crne Gore i u petak veče ćutala, ćutala je juče poslijepodne. To je, očigledno, postao jedan od načina kako se mi ili kako mi tumačimo ono što nam se dešava, dakle, ćutanjem”.
Na drugoj strani, netolerantni stavovi studenata koji su, takođe, učestvovali u spornoj televizijskoj emisiji “Otvoreno” i koji su se sa osudom odnosili prema Kovaču i homoseksualizmu, ne iznenađuje u kontekstu činjenice da nema osude ponašanja “Varvara” od onih od kojih se to očekuje. Ervina Dabižinović:
“Studenti, koji su u svakom društvu prepoznati kao snaga i to avangardna snaga, znači kao nešto što će svakako donijeti mnogo veće, drugačije, različito, svježinu, kritički osvrt, ona je ovdje u Crnoj Gori zakazala. Naši studenti, zapravo, su samo odraz profesora ili intelektualne elite koja se te večeri u Crnoj Gori naprosto sakrila iza tih mladih ljudi”.
* * * * *
Dešavanja oko sportskih terena u bivšim jugoslovenskim republikama, a i na samim stadionima, u poslednjih nekoliko sedmica uveliko su podsetila na događanja iz bliske prošlosti. Zabrana ulaska u Hrvatsku kosarkašu Partizana Milanu Guroviću i zapaljeno vozilo plivačke ekipe tog kluba u Zagrebu dovele su do toga da se opet priča o evidentnom povratku politike u sport i, kako neki tvrde, jasnim signalima da je nacionalizam najlakše oživeti kroz taj vid društvenog života. Događaji koji nemaju veze sa sportom ubrzo su se preneli i sa ove strane granice, za šta su ovog puta -zaslužni- navijači podgorićke Budućnosti.
Epilog višenedeljnih tenzija izazvanih do krajnjih granica napetom pričom o tetovaži Draže Mihailovića na ruci Milana Gurovića, za sada su dva prekršajno osuđena studenta iz Beograda koji su posle zabrane ulaska u Hrvatsku košarkašu Partizana, kako tvrde tamošnje vlasti, na Trgu bana Jelačića u Zagrebu pokušali da se slikaju sa fotografijama četničkog vođe. Iako su studenti tvrdili da se radilo o umetničkom projektu koji se bavi zabranom ulaska u Hrvatsku Guroviću, nepoznate osobe koje očigledno nisu imale sluha za takvu vrstu umetnosti, po vesti o hapšenju beogradskih studenata Molotovljevim koktelom zapalili su kombi sa beogradskim tablicama kojim su plivači Partizana u Zagreb doputovali na međunarodni miting. Istog dana dok je javnost u Srbiji pomno pratila dešavanja preko granice, fudbalska utakmica Budućnost-Crvena zvezda kasnila je dva satga zbog haosa na tribinama koji su bacanjem suzavca izazvali navijači podgoričkog tima, koji sebe nazivaju “varvari”. Pretpostavke da je u sve ovo politika duboko umešala prste, bar kada se radi o događaju u Podgorici koji su priredili “varvari”, demantuje Gaga, jedan od vođa Zvezdinih navijača.
“To nema veze sa politikom, nego jednostavno navijačke strasti koja je isto tako mogla da se desi u Srbiji, huliganizam. To nema veze sa politikom. A sad da li je dobro što su oni napravili takav haos, što su bacali suzavac, mislim da nije dobro, ali njihova stvar.”
Petar Popović, direktor Plivačkog kluba Partizan, smatra da incident koji se dogodio beogradskim plivačima veoma ozbiljan i da ima ozbiljniju konotaciju od običnog navijačkog rivalstva.
“Nemili je incident koji se dogodio prema plivačima Partizana u Zagrebu je po meni plod nacionalizma. Ne vidim ništa drugo u tome. Klasičan nacionalizuam, i to nema nikakve veze sa navijanjem. Činjenica je da ove nemile scene se događaju. A ovo sa Gurovićem to je klasična politika. Mislim da bi tu država morala da stane u zaštitu i Gurovića kao i u ovom našem slučaju.”
Govoreći o svim nemilim događajima proteklih sedmica na terenima i oko njih, socijalni psiholog Bora Kuzmanović ocenjuje da te pojave treba vrlo ozbiljno shvatiti, iako kako kaže, nije izvesno da li se mlade generacije igraju sa maglovitim sećanjima na neka prošla vremena, ili imaju zaista ozbiljne namere.
“Sad je pitanje da li ponovno oživljava nacionalizam. Meni se čini da ga nema u velikim razmerama. Većina ljudi je željna mira, željna da se uspostave kakvi-takvi odnosi među stranama koje su bile u ratu, ali bojim se da deo mladih koji nisu svesni tih svojih strasti i mogućih posledica i značenja olako ulazi u neku vrstu provokacije. Ovo treba gledati kao neku vrstu preteranih strasti i provokacija navijača iza kojih ponekad stoje malo ozbiljniji ljudi, stariji, koji imaju neke svoje interese.”
Dragan Stojković Piksi, legenda srpskog fudbala i predsednik Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore, smatra da pomenuti događaji nemaju veze sa sportom, i da zbog takvih slučajeva treba da budu zabrinuti svi segmenti društva.
“Očigledno da postoji, da kažem jedan jaz netrpeljivosgti, koji nadamo se da će u godinama koje su pred nama polako da se prevazilazi. Međutim, ovo što se videlo ove i prošle nedelje zaista je za svaku osudu. Svaki vid nacionalizma, ispoljavanje nekih stvari koje na neki način vređaju osećanje drugog naroda sigurno da predstavlja jedan veliki problem i u tu borbu UEFA, FIFA, pa i svi nacionalni savezi su uključeni odavno. ”
Srđan Bošković, iz Uprave za sport Srbije, kaže da osim angažovanja čitavog društva na aktuelnom problemu, postoji i jednostavan recept za normalizaciju stanja na sportskim terenima.
“Ovaj deo koji se odnosi na vandalizam na sportskim takmičenjima, to je tragično iz prostog razloga zato što su svuda u svetu pronađene tehničke mere, sad govorimo o merama, nažalost, represivnim da se to spreči, da se to ne dešava. I to je sprečeno, verujte, ne preventivom, ne pričama o sociologiji i psihologiji, nego konkretnim merama bezbednosti i načina na koji se organizuju utakmice.”
U Upravi za sport nisu želeli da komentarišu slučajeve plivača Partizana i Gurovića, i to sa obrazlenjem da su o tome političari rekli svoje.
“To je taj sindrom koji se sa stadiona prenosio u društvo. Mi pogrešno mislimo da su to sporedne stvari. Ne, sport je lakmus papir jednog društva. Metafora društva. To je suština. Samo što to malo kasnije dolazi na ove prostore. Uglavnom, lakmus papir znači da su to neke nauralgične tačne jednog društva, a očito da je neuralgična tačka ovog društva državno-pravni status koji dugo traje”.
“Varvari”, navijači podgoričke Budućnosti u nedjelju su, uoči početka utakmice njihovog tima sa beogradskom Crvenom zvezdom, izazvali nerede čiji je bilans dvadesetdvoje povrijeđenih ljudi i dvoje demoliranih kola Hitne pomoći. Psihološkinja Ervina Dabižinović strahuje da će se taj događaj nesumnjivo iskoristiti u političke svrhe:
“Bojim se da će i u ovom trenutku takve stvari biti zloupotrijebljene onako kako su nekom odgovarale i bivale zloupotrijebljivane devedesetih godina. Ja sam jutros u dnevnoj štampi pročitala da se sada već ovo što se događano na stadionu u Podgorici povezuje sa onim što se događalo u Poljudu i, naravno, pošto imate u Crnoj Gori dva suprotno orijentisana politička bloka koji će konzumirati na sve načine ovaj slučaj, iz sopstvenih kontakata će tumačiti ovaj slučaj, vidjećemo što će se dogoditi”.
Crvena zvezda jedan je od simbola Srbije i u tom kontekstu treba posmatrati incident na stadionu pod Goricom, kaže Vukadinović:
“Sinonim Srbije su Crvena zvijezda, “Politika” i Srpska akademija nauka. Nemate više ništa. I sada se zbog te neuralgične tačke crnogorskog društva ispoljava prema toj grupaciji. Vjerovatno će se nakad u nekom momentu ispoljavati prema Albancima ili muslimanima ili drugim grupacijama”...
Utakmica Budućnost – Crvena zvezda drugi je incident “Varvara” za dva dana, koji, za razliku od mnogobrojnih navijačkih grupacija, do sada nijesu bili skloni incidentima. Prošlog petka su bili vinovnici incidenta čiji je povod bio drugačiji. Ispred Radio-televizije Crne Gore nasilno su pokušali da spriječe ulazak u tu medijsku kuću i gostovanje u emisiji “Otvoreno” urednika prvog časopisa za homoseksualce u Srbiji i Crnoj Gori Atile Kovača. “U korijenu i jednog i drugog incidenta je strah od drugog i drugačijeg”, kaže sociolog Srđa Vukadinović:
“To vam je nespremnost da se prihvate razlike, a razlike nijesu samo nacionalne, nego i druge, i to je nespremnost društva da se suoči sa modernizacijskim tokovima. Jer, što smo mi htjeli vrijeme modernizma na jedan drugi način, kako nama odgovara, to je drugi problem. Ali to je nespremenost da se prihvate različitosti. Sad se ispoljavaju druge različitosti, već će se ispuhati taj balon nacionalnih razlika - sada druge različitosti stupaju na djelo ”.
Za psihološkinju Ervinu Dabižinović poseban društveni indikator, nakon incidenta “Varvara”, bila je činjenica da intelektualna elita ćuti:
“Meni je poražavajuće da je intelektualna elita Crne Gore i u petak veče ćutala, ćutala je juče poslijepodne. To je, očigledno, postao jedan od načina kako se mi ili kako mi tumačimo ono što nam se dešava, dakle, ćutanjem”.
Na drugoj strani, netolerantni stavovi studenata koji su, takođe, učestvovali u spornoj televizijskoj emisiji “Otvoreno” i koji su se sa osudom odnosili prema Kovaču i homoseksualizmu, ne iznenađuje u kontekstu činjenice da nema osude ponašanja “Varvara” od onih od kojih se to očekuje. Ervina Dabižinović:
“Studenti, koji su u svakom društvu prepoznati kao snaga i to avangardna snaga, znači kao nešto što će svakako donijeti mnogo veće, drugačije, različito, svježinu, kritički osvrt, ona je ovdje u Crnoj Gori zakazala. Naši studenti, zapravo, su samo odraz profesora ili intelektualne elite koja se te večeri u Crnoj Gori naprosto sakrila iza tih mladih ljudi”.
* * * * *
Dešavanja oko sportskih terena u bivšim jugoslovenskim republikama, a i na samim stadionima, u poslednjih nekoliko sedmica uveliko su podsetila na događanja iz bliske prošlosti. Zabrana ulaska u Hrvatsku kosarkašu Partizana Milanu Guroviću i zapaljeno vozilo plivačke ekipe tog kluba u Zagrebu dovele su do toga da se opet priča o evidentnom povratku politike u sport i, kako neki tvrde, jasnim signalima da je nacionalizam najlakše oživeti kroz taj vid društvenog života. Događaji koji nemaju veze sa sportom ubrzo su se preneli i sa ove strane granice, za šta su ovog puta -zaslužni- navijači podgorićke Budućnosti.
Epilog višenedeljnih tenzija izazvanih do krajnjih granica napetom pričom o tetovaži Draže Mihailovića na ruci Milana Gurovića, za sada su dva prekršajno osuđena studenta iz Beograda koji su posle zabrane ulaska u Hrvatsku košarkašu Partizana, kako tvrde tamošnje vlasti, na Trgu bana Jelačića u Zagrebu pokušali da se slikaju sa fotografijama četničkog vođe. Iako su studenti tvrdili da se radilo o umetničkom projektu koji se bavi zabranom ulaska u Hrvatsku Guroviću, nepoznate osobe koje očigledno nisu imale sluha za takvu vrstu umetnosti, po vesti o hapšenju beogradskih studenata Molotovljevim koktelom zapalili su kombi sa beogradskim tablicama kojim su plivači Partizana u Zagreb doputovali na međunarodni miting. Istog dana dok je javnost u Srbiji pomno pratila dešavanja preko granice, fudbalska utakmica Budućnost-Crvena zvezda kasnila je dva satga zbog haosa na tribinama koji su bacanjem suzavca izazvali navijači podgoričkog tima, koji sebe nazivaju “varvari”. Pretpostavke da je u sve ovo politika duboko umešala prste, bar kada se radi o događaju u Podgorici koji su priredili “varvari”, demantuje Gaga, jedan od vođa Zvezdinih navijača.
“To nema veze sa politikom, nego jednostavno navijačke strasti koja je isto tako mogla da se desi u Srbiji, huliganizam. To nema veze sa politikom. A sad da li je dobro što su oni napravili takav haos, što su bacali suzavac, mislim da nije dobro, ali njihova stvar.”
Petar Popović, direktor Plivačkog kluba Partizan, smatra da incident koji se dogodio beogradskim plivačima veoma ozbiljan i da ima ozbiljniju konotaciju od običnog navijačkog rivalstva.
“Nemili je incident koji se dogodio prema plivačima Partizana u Zagrebu je po meni plod nacionalizma. Ne vidim ništa drugo u tome. Klasičan nacionalizuam, i to nema nikakve veze sa navijanjem. Činjenica je da ove nemile scene se događaju. A ovo sa Gurovićem to je klasična politika. Mislim da bi tu država morala da stane u zaštitu i Gurovića kao i u ovom našem slučaju.”
Govoreći o svim nemilim događajima proteklih sedmica na terenima i oko njih, socijalni psiholog Bora Kuzmanović ocenjuje da te pojave treba vrlo ozbiljno shvatiti, iako kako kaže, nije izvesno da li se mlade generacije igraju sa maglovitim sećanjima na neka prošla vremena, ili imaju zaista ozbiljne namere.
“Sad je pitanje da li ponovno oživljava nacionalizam. Meni se čini da ga nema u velikim razmerama. Većina ljudi je željna mira, željna da se uspostave kakvi-takvi odnosi među stranama koje su bile u ratu, ali bojim se da deo mladih koji nisu svesni tih svojih strasti i mogućih posledica i značenja olako ulazi u neku vrstu provokacije. Ovo treba gledati kao neku vrstu preteranih strasti i provokacija navijača iza kojih ponekad stoje malo ozbiljniji ljudi, stariji, koji imaju neke svoje interese.”
Dragan Stojković Piksi, legenda srpskog fudbala i predsednik Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore, smatra da pomenuti događaji nemaju veze sa sportom, i da zbog takvih slučajeva treba da budu zabrinuti svi segmenti društva.
“Očigledno da postoji, da kažem jedan jaz netrpeljivosgti, koji nadamo se da će u godinama koje su pred nama polako da se prevazilazi. Međutim, ovo što se videlo ove i prošle nedelje zaista je za svaku osudu. Svaki vid nacionalizma, ispoljavanje nekih stvari koje na neki način vređaju osećanje drugog naroda sigurno da predstavlja jedan veliki problem i u tu borbu UEFA, FIFA, pa i svi nacionalni savezi su uključeni odavno. ”
Srđan Bošković, iz Uprave za sport Srbije, kaže da osim angažovanja čitavog društva na aktuelnom problemu, postoji i jednostavan recept za normalizaciju stanja na sportskim terenima.
“Ovaj deo koji se odnosi na vandalizam na sportskim takmičenjima, to je tragično iz prostog razloga zato što su svuda u svetu pronađene tehničke mere, sad govorimo o merama, nažalost, represivnim da se to spreči, da se to ne dešava. I to je sprečeno, verujte, ne preventivom, ne pričama o sociologiji i psihologiji, nego konkretnim merama bezbednosti i načina na koji se organizuju utakmice.”
U Upravi za sport nisu želeli da komentarišu slučajeve plivača Partizana i Gurovića, i to sa obrazlenjem da su o tome političari rekli svoje.
